Сине живота…
Сине живота, испуни земљу тела и душе моје животом својим, да се имам с чим појавити мећу живим ангелима. Без Твога живота ја нећу моћи дисати ваздух што ангели дишу, нити јести хлеб што ангели једу. И бићу опет изгнан за врата царства небесног, испред којих и сада као раслабљен лежим…
Деца и светитељи
Не осигуравајте деци својој комад хлеба но комад душе и савести. И биће деца ваша осигурана, а ви благословени у два света. Царска деца дата су вам на старање. Заиста, Цар неће дати малу награду онима, који Му сачувају царевиће, и не избришу име Родитеља из памети њихове. Кроз децу гледа Цар у вас, и чека ваше одговоре.
Једини пут
К чему јурите, синови човечји? Кад би знали, к чему ходите, знали би и пут. Безбројне су мете ваше, зато су вам и путеви безбројни. Сударите се и проклињете један другог, зато што вам се путеви сударају… Они што траже живот и истину, имају једну мету и један пут…
Мученици велике љубави
Ви што познасте љубав јачу од смрти, што проповедасте да је љубав тајанственија од тела и вечнија од звезда на небу, што имате већу част од ангела јер ангели посташе ангелима без муке и мучеништва, вама се молимо и поклонимо, молите се Богу за нас.
Колико си пута јецала...
Ево ти, душо, приче о животу, који смрт не скраћује но чини дужим. Ево ти живе приче о истини, што даје одговора на сва твоја питања пре него их и поставиш. Ево ти путовође, чијем путу краја нема, и који кад те поведе, не враћа се. Ево пастира доброг, који више цени живот једне овце него све суботе јеврејске. И лекара ево, коме је драгоценији живот покајаног грешника него храм Соломонов.
За све грехе
За све грехе људске кајем се пред Тобом, Многомилостиви. Гле, семе свих грехова налази се у крви мојој! Својим напором и Твојом милошћу ја угушујем тај зли усев дан и ноћ. Да не ниче кукољ но чиста пшеница на њиви Господњој.
Ко си ти?
Ја сам Истина. Дошао сам од истине, доносим вам дар од Истине, и враћам се Истини. Кад би у вама било истине, ви би ме познали, и не би питали: ко си ти?
Господе, води душу моју у пећину витлејемску
Склони, Боже, од злих очију душу моју, када рађа мудрост Твоју. Осами је између људи, у пећину чобанску. Нека је нико од смртних не прати осим сенка једног праведника. У пећину витлејемску, у пећину од камена, што никад не похули имена Твога, ту нека се склони бременита душа моја...
Луди разговори
Луде разговоре воде људи чим се удаље од Твога присуства, Мудрости моја. Безверници говоре о делима, а безделници говоре о вери. И свак поништава оно што нема, а оно што има телали по пазару.
Молитвени вапај - оца Предрага Поповића
Ову молитву написао је отац Предраг Поповић, по повратку из манастира Копорин, где је читао молитву једном тешко болесном дечаку. Ганула га је туга тог детета и његових родитеља и осмислио је "молитвени вапај" не би ли научио људе како се треба молити, а и да се молитва чује у дому народа Божијег. Молите се и ви заједно са њим и Господ ће сигурно одговорити на молитве наше. Амин!
Помози ми да почнем испочетка
Подигни ме на гору високу, и учини ме поново бистрим извором. Теби се заветујем: тећи ћу кроз суви камен, и нећу се више замутити. Ти ћеш огледати лице Твоје у мени и познаћеш га. Ангели Твоји спуштаће се у мене, и неће осетити спуштање.
Ко се боји Судије?
Ко први осети присуство Сина Девојачког у свету? Нечисти духови први Га осетише, и страхом се испунише… Заиста, највећи кривци највећма се боје судије, и кад судија наиђе, они га први познаду. Праведник не познаје судију, јер не мисли о њему, нити га ишчекује. Грех га не тера, да стриже ушима и погледа, с које ће се стране судија појавити.
Подигоше неверници рат
Објавили сте рат не Богу но себи, и Бог са сажаљењем гледа на ваше самоубиство. Уколико ви дуже ратујете против Њега, у толико се Он све незадржаније извлачи из вас. Извлачи Господ своју снагу из вас, своју красоту, своје здравље, своју мудрост и своје блаженство. То је начин ратовања Господа Вишњега са својим противницима.
Ликуј, душо моја
Узрасте младенац твој, и опаса се снагом, јачом од земље… Ево га где слободно креће сада у посету мрачном породу твоме. У очима му сија вечност; и на лицу му се чита вечност; и у рукама му борави вечност. Јачи од света, ево, излази у борбу са светом, – са свима сеновитим световима твојим, душо заробљена.
Благослови непријатеље моје, Господе.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Нека се спусти небо
Нека се спусти небо и придигне земља… Ја и отац једно смо. Пре човека ја јесам. Овако говори Мудрост Божја, рођена од Духа Светог у теби, душо моја: Ја сам живот и васкрсење мртвих. Ко прекине везу са мном, прекида везу са животом и постаје као облак дима, у коме нема ни светлости ни влаге.
Ko унесе грех у свет…
Ko унесе грех у свет, Господе, те се сав свет уболести, и постаде храна смрти? Ум је капија, кроз коју грех уђе. Кроз ум кану кап отрова у срце и у душу. Одвојен од девичанства и светлости, не тројичан него јединичан, ум се одваја од свете Триаде, и стоји као четврти, – непостојећи. И мисли оно што је земаљско, а не оно што је божанско.
Господе, успавај ме на срцу Твоме
...Минуло је детињство моје, храњено страхом и незнањем, и ишчезла је нада моја у небо и земљу. Сада само у Тебе гледам и Твог се погледа држим, колевко моја и васкрсење моје.
Твоја сам књига
Невидљива рука стара се, да пише свуда по свету, но свет се отима и мучи да пише својом мртвом руком – мртва слова. Господе Свемилосни, погледај у оне, који гледају у Тебе, и управи руку њихову, да кад пишу по себи, пишу Твоје име и споља и изнутра. Твоја сам књига, Господе Царе мој, Твоје сам писмо и споља и изнутра. Само свет ме замрља својом неписменом руком, те постах нејасан и нечитљив.
Страх детињи
Свака ствар ме плашила док бејах дете, сваку ствар сажаљевам од кад одрастох. Свака ствар чинила ми се снажнија од мене док бејах дете. Сад се осећам снажнији од свега, и сажаљевам све. Јер научих се стајати уза Те, Господе мој, који си окружен бесмртним војскама као боровом планином.