Жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси погибао…
Он је у центру свега, Он је и Архијереј који жртвује, Он је жртва, Он приноси и Који се приноси, и Који прима и Који се раздаје. Све је Христос!
Морамо увидети своје грехе свакодневно, сматрајући себе највећим грешницима, а остале сматрајући изнад нас…
Какво нам је стање у души, такво нам је и споља, у понашању и изразу...
Не удаљуј се од цркве: ништа силније од цркве нема. Црква ти је нада, црква спасење…
Добро би било кад бисте могли да подстакнете децу да вам кажу шта их доводи у недоумицу и удаљава од вере
Колико се душа постепено смирује, толико јој се откривају тајне небеске и – нема више страха…
Свако ко живи на земљи не може да не буде искушаван тескобама и болестима…
Непрестано треба да имамо на уму и да се исправљамо и поправљамо како бисмо спасоносно свој животни крст носили на Голготу Христову...
Кад год помислимо на мисионарски рад, мисао нам крене ка вештини причања или убеђивања. Права милија не налази се у речима...
Једине дубоке и потребне речи нису оне о стварности већ оне које су стварне саме по себи…
Спасење је даривање спасења, даривање здравља људској природи, ослобођење од греха…
Јесмо ли смирени или не најбоље ћемо знати у треницама када нас други понижавају…
Бог није наредбодавац и због тога су његове заповести саветодавне. Ми их прихватамо или не прихватамо по својој слободи…
Осим части и славе побожни су људи награђени и већим благом тј. миром и спокојством душевним…
Сваког дана родитељи треба да постављају нов почетак - да пројављују ново расположење, одушевљење и љубав према деци...
Исповест није ништа друго него олакшање; избацити све зло из себе заиста олакшава души терет…
Кротост, трпљење и љубав не ослађују само оно шта извире из горког источника, него и сам горки извор…