Једино у Цркви зна се вредност и смисао времена, јер једино Црквом време добија прави смисао свога постојања. Ради чега постоји време? Да нас уведе у вечност, - одговара Црква. Само повезано с вечношћу у Богочовечанском телу Христовом, време добија своју праву вредност и свој оправдани, богодани смисао. А где је Богочовек - ту је сва божанска вечност. Време у Цркви, то је време у Христовој вечности, јер у Христовој богочовечности.
Јевр.11, 24-26; 11, 32-12, 2
Чујете данас људе да се ките вјером и говоре да су “вјерници”, а да при том ни малим прстом лијеве ноге не мрдну из своје жабокречине и тоталне вјерске замрлости. Свети апостол од нас тражи из вјере жртву. “И ђаволи вјерују, и дрхте, али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва”, узвикује свети апостол Јаков.
"Немој да даш свој унутутрашњи мир за ништа на овом свету и по сваку цену сачувај свој унутрашњи мир. Помири се сам са собом па ће се с тобом помирити и небо и земља", познате су речи Оца Тадеја изговорене у Манастиру Острог 1996. године. У истом манастиру кроз разговор са Старцем забиљежена је још једна веома интересантна и поучна тема - О односу деце и родитеља.
Кол 4,6
Дође вријеме, мало по мало, живот нас пред раскршће постави: с крстом и Христом или од крста и Христа. Са крстом и са Христом смо кад год уз Истину стојимо и Истину свједочимо. Бог је Истина, то добро знате. А кад вратове своје, иначе-тврдоврате, од Истине повијемо и пред лажју се склонимо, “мудро” се извучемо, “дипломатски” се оградимо, онда смо Господа издали; онда смо га попљували.
У нашем земаљском свету потпуно је ново само оно што је Христово, а све остало је старо, састарено смртношћу и земљосано пролазношћу. Христос је "једино ново под сунцем" тиме што је Богочовек. Као Богочовек Он Својим Божанством чини човека новим, неостариво новим, и све чега се дотакну Његове божанске силе.
Јевр.1, 10-2, 3; 7, 26 - 8, 2
Милиони нехришћана, многобројна племена незнабожачка, живе своје животе; нико их не дира и нико их не узнемирава. На нас, крштене и окађене, насрће свака фела секташка, да нас они “уразуме” и да нас “спасу”, како веле. На нас многа искушења наилазе; пред нама се многи изазови пријече. На наша врата многи лупају, у наше поштанске сандучиће позиве стављају, с телевизије нас зову и маме – стварно, није лако опстати и не поколебати се.
Основна благовест Апостоловог Еванђеља Колошанима јесте ово: Богочовек Христос је све и сва у свима световима, и у Њему Црква. Уствари, он и јесте Црква одискони, од стварања света, од појаве твари: "Он је пре свега, и све је у Њему" (Кол. 1,17). Јер је Он - Бог, Он - Творац, Он - Промислитељ, Он - Спаситељ; Он - живот животу, и биће бићу, и постојање постојању: "све се кроза Њ и за Њ сазда" (Кол. 1,16)