О мушко женском односу - aрхимандрит Пајсије
Снимак Свете Литургије у Цркви Вазнесења Господњег у Новом Саду из којег можете нешто више сазнати о литургији – шта је и из чега се састоји; о кађењу, евхаристији, символу вере и причешћу. Литургију је служио Отац Бранко Ћурчин. Текст написао Дејан Перишић. Текст читао Радослав Малеш. Продукција: Телевизија "Аполо", Нови Сад.
Молитва Богородици изникла је из срца једног од највећих песника покајања, светог Јефрема Сирина. Садржи се као частица у просфори Молитвеника и Псалтира овог дивног светитеља.
Подај, Боже, твоме роду, Твоме роду и народу Храбро срце да се бори За крст часни и слободу. Подај, Господе, Подај, Господе!
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Тема разговора са игуманијом манстира Свете Петке у Стублу, мати Маријом, била је – жена, њен статус и достојанство у друштву, те, како Црква гледа на тзв. ''женско питање''. Овај разговор открива, нашој јавности не баш у потпуности познато одређење улоге жене, као и то да је православна вера та која жену еманципује, како у онтолошком, тако и у социјалном, културолошком, функционалном и сваком другом виду реалног живота.
Тема разговора са игуманијом манстира Свете Петке у Стублу, мати Маријом, била је – жена, њен статус и достојанство у друштву, те, како Црква гледа на тзв. ''женско питање''. Овај разговор открива, нашој јавности не баш у потпуности познато одређење улоге жене, као и то да је православна вера та која жену еманципује, како у онтолошком, тако и у социјалном, културолошком, функционалном и сваком другом виду реалног живота.
У општој јурњави и хроничном недостатку времена, на које се жали огромна већина људи, чини се доста тешко издвојити време за своју душу, иако знамо да нас јеванђеље учи како је „душа претежнија од тела“. Пред нама су кратке, поучне беседе архимандрита Јована, изузетно цењеног духовника, аскете, ревносног богослужитеља и молитвеника: Заклињем се живим Богом, Знамо ли шта је Црква, Без Бога не можемо ништа...
Архимандрит, професор, писац и летописац Јован Радосављевић, један је од неколицине преосталих живих ученика светог владике Николаја Велимировића. Познавао је и оца Јустина Поповића који је на њега извршио снажан духовни утицај. Као изванредан познавалац историје СПЦ и сведок драматичних деценија духовног и народног живота, архимандрит Јован, оставио је бројна дела, посебно је цењен као духовник, аскета и ревносни богослужитељ и молитвеник.
Љубав и други благодатни дарови, као прозорљивост, састрадање, исцељивање и снага молитве привлачили су људе старцу Тавриону. Он би обично вршио заједничку исповест за све богомољце, који су, се налазили у Цркви, а после молитви пред исповест, старац је све позивао на спознају својих грехова и на покајање. Због тога је често држао кратку проповед. Ево једног примера где позива да се боље загледамо у своју унутрашњост и одрекнемо себе.
Када су старца Клеопу, једног од највећих православних духовника XX века, питали која је највећа мудрост што чува човека од греха и води га у рај, одговорио је: „ Увек треба видети смрт испред себе. Смрт! Смрт!Смрт!!!“ Након осамдесет што се представио Господу, у душама његових ученика и поклоника, живи сећање на духовне поуке које је изговорио,између осталих, и ова, забиљежена видео камером, о молитви.
Манастир Раваница сазидан је 1381. године, као задужбина кнеза Лазара и кнегиње Милице. Ни једна црква није толико опевана у нашим народним песмама као Раваница. Манастир чине тврђава, конак и сама црква. Тврђава је подигнута вероватно нешто раније од цркве, још за живота кнеза Лазара, чије мошти данас почивају у манастиру Раваница.
Претрпео је многа рушења, а доласком богоборачке комунистичке власти, одузета му је и имовина. Скоро запустео, полусрушен и препуштен „зубу времена“, чекао је велику обнову, која започиње 1974.г. са доласком изузетне личности, необично моћне у вери и енергији – оца Дионисија. Он покреће и ствара, али прате га монаштво и становници, због чега Манастир Липовац постаје једна од најлепших манастирских целина у Србији. Обновљен и изграђен, блиста као у време својих првих градитеља – древних српских витезова!
О постанку Петрове цркве постоје два предања. По једном ју је сазидао апостол Тит, ученик славног апостола Павла. По другом се прича да је дупљански краљ Бела Павлимир ратовао против рашког жупана Витомира и да је са собом повео Римљане, који после победе саградише цркву у част блаженог апостола Петра.
Рођење Твоје, Христе Боже наш, обасја људе светлошћу познања, јер у њој се они који изучаваху звезде, од звезде научише да се Теби клањају као Сунцу правде и да Те гледају са висине истока: Господе слава Теби...
Манастирске светиње примисмо од својих предака, не само да бисмо их чували и његовали, већ и посјећивали са пуно љубави и радости у Христу. Ево прилике да упознамо Манастир Горњак, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, који је прва задужбина Светога великомученика кнеза Лазара косовског.
О утицају окружења на децу - Архимандрит Пајсије
О Богу нам је откривено само онолико колико је то потребно за спасење и духовни живот. Као што нас организам не може да прими сву воду или плуца не могу да приме сав ваздух, тако и наше биће не може да сазна сву истину о Богу...