Патријарх Павле: треба да својим животом тако светлимо да и други људи виде пут којим треба и они да пођу, ако хоће. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима... Један од последњих интервјуа Његове светости патријарха српског господина Павла. Разговор је снимљен у септембру 2005-те године.
Владико добри, Надо, Творче… Помози, окрепи, осветли душу. Под хитон прими слатки Оче, моју од греха болесну душу. Свемудри Царе слабости ми схвати и због њих све тежа сагресења.. Не презри молење макар и касно, пројави Себе кроз мене црва и дај да слеп видим Те јасно. (Молитву Господу чита глумац Горан Султановић)
Са благословом јереја Јована Рајака, снимљен је спот за песму “Химна Светој Великомученици Марини” као дар Храму Свете Великомученице Марине - Огњене Марије у Сремској Каменици - Парагову.
Господ чује све наше молитве и Њему је све познато, али ништа Он не прима тако радо као молитву грешника који се каје. Послушајте Молитву покајника светог Симеона Новог Богослова. Наратор: Новак Билбија
Многи од нас, тек на самој граници живота и смрти, схватају његову истинску вредност. Суочени лицем у лице са смрћу, тек тада увиђамо да је живот био драгоцени дар, непроцењив поклон који нисмо умели довољно да ценимо. Ово је прича из дугогодишњег искуства и праксе оца Милоша Весина о невероватном путовању једног парохијана од греха ка покајању, трансформацији његове личности, која је на његовом самртном одру, потпуно преобразила његову душу.
Клетву, као и сваки други грех, могуће је скинути само покајањем. То је још и свети Јован Крститељ рекао на Јордану и то не баш благим тоном: „Покајте се породи аспидини"!
На обали ријеке Сане, што пресијеца плодне приједорске равнице, исписана је историја једног манастира и једног народа. Ту су хладни вјетрови немилосрдно насртали на пламен свијеће у намјери да је једном заувијек угасе. Али, и кад би се учинило да тиња и да се њен пламен смањује, она би изнова засијала и освијетлила манастир Клисину и пут српском православном народу. Цркву брвнару су 1942. године опљачкале и запалиле муслиманске усташе. Али, мјештани села Ништавци, и поред великих страдања српског народа, нису заборавили на звоно са великим пожртвовањем купљено 1926. године у Београду. Са згаришта, воловским запрегама, одвозе га и потапају у ријеку Сану. Тако ће оно бити сачувано све до краја рата.
Ава Јустин се сматра једним од највећих плодова српске лозе, раме уз раме са Светим Савом и Светим Николајем. Његове громогласне и потресне беседе као и да данас одјекују међу Србима у овим смутним временима. Архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор београдског универзитета, велики противник свејереси екуменизма, човек који се служио са 11 речника и говорио 4 страна језика, великан српског рода који је пролио потоке суза за свој неверни народ, о како нам је данас потребан. Филм, у продукцији манастира Ћелије код Ваљева, режирао је ђакон Ненад Илић.
Радња филма заснована је на драматичној животној причи великог светитеља и хирурга Војно-Јасењецког Валентина Феликсовича, познатијег као Свети Лука (Kримски), кога РПЦ прославља 11. јуна. Преживео је 1. и 2. светски рат, безбожно време Хрушчовљевог периода, нехумане Стаљинове репресије, страшне године револуције, страхоте бољшевичког терора совјетске власти. Међутим, у сваком тренутку, упркос страшним искушењима, трагичним догађајима његовог личног живота, он је остао прави хришћанин, жртвујући свој живот Богу и ближњем. Некоме је помогао својим рукама, неком вером, али свети Лука није могао да помогне жени коју је волео више од свега на свету...
Пријатељ - велика реч, многи је атрибути красе: "прави пријатељ", "искрени пријатељ", "пожртвовани пријатељ"... Постоји, неђутим, и "сурови пријатељ", о њему беседи архимандрит Стефан.
Сећања на старца Гаврила (Ургебадзеу) је филм са благословом Његове Светости Патријарха целе Грузије Илије II, рађен две године, сниман у четири земље и многим градовима. Занимљиве су речи аутора филма: "Током рада на филму било је много искушења, али су сва отклоњена на необичан начин, молитвама старца Гаврила. Радећи на филму, видели смо из сопственог искуства како старац Гаврило уме да воли и како нас учи љубави која је прожимала цео његов многострадални живот."
Господ нам, кроз људе покрај нас, колико год да их не примећујемо, доказује истинитост оне старе пословице: "људи су слова Божије азбуке". Нека би нам васкрскли Христос подарио снаге да у сваком човеку препознамо то слово, ту ходајућу "библиотеку", као што смо и ми сами, да би смо заиста својим животом сведочили да у почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч - протојереј-ставрофор др Милош Весин.
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Време поста је увек време преиспитивања и сусрета са собом, време унутрашње смотре хришћанина који трага и дијагностикује. Али, време поста је и време лечења, време труда и напора да се болест сузбије или уништи. ''Пост - молитва - покајање'' представља неисцрпну тему о којој је на предавању у Удружењу Свети Сава у Новом Саду говорио архимандрит Стефан Вучковић, игуман манастира Велика Ремета.
Бог има неизмерни број начина да одговори на молитве. Можда кроз странца са знањем како да реши твој проблем, а можда и отвори пут тамо где га није било. Кад све изгледа мрачно и безнадежно, догоди се да Бог пошаље изненађење - чудо, лек, или једноставно, прилику да се постане бољи човек...
Стари Брод и Милошевићи су места страдања више од шест хиљада Срба, који у пролеће 1942. године нису успели да пређу у Србију преко набујале Дрине и пронађу спас од муслиманских и хрватских усташа. Тако је кањон Дрине постао дом за више од 320 српских девојака које, бежећи од мучења, загрљене скочише у хладне дубине. 22. марта 1942. године, у најмасовнијем покољу на православни празник Младенци, крвави таласи однели су и бебе збачене са бајонета које нису стигле ни прво "мама" да изговоре.
Зашто је све више стреса присутно у друштву? Због чега се недостатак вере надомешћује антидепресивима, лајфкоучима и осталим инстант решењима? Одакле исијава негативност на друштвеним мрежама, у медијима? Колико робујемо флоскулама слободе и фразама о љубави, без делатности? Шта је смисао данас када је све обесмишљено? Где је Христос у савременом свету и зашто су породица и друштво све више у кризи? - одговара протојереј-ставрофор др Милош Весин
Спонтани побачај је тешка и болна тема. Преживљавање спонтаног побачаја има своју психолошку страну али и духовну. У психолошком смислу потребно је одтуговати болан губитак, не покушавати га умањивати (правити се да то није „прави“ губитак говорећи себи да је у питању нерођено дете) нити додавати на већ постојећу и природну патњу још и окривљавање себе због тога, затварати се у себе и развијати једно мрачно и тегобно стање душе.
„Уста говоре од сувишка срца", вели Господ. Тај сувишак није ништа друго до претрпаност свакојаком злобом, која извире као из каквог извора отрованог, па зато наш народ и каже за некога да има срце отровано, душу прљаву...
Ево дана када се силом и дејством Духа Светога, од Деве, Пресвете Богородице, роди Спаситељ света! Ево дана, када нас витлејемски догађај подсећа да за срећу није потребно много, тек - дар живота и љубав ближњег. Зато и овом видео честитком упућујемо позив - вратимо Божићу изгубљени смисао.