Смисао богослужења и његов крајњи циљ, али и последица, јесте исцелење душе и тела, исцелење човекове личности. За разлику од лекара којима одлазимо и лековима којима прибегавамо како бисмо се излечили, кроз богослужење приступамо Христу који једини може повратити нарушену целовитост наше личности, будући да је она заједница и тела и душе и духа.
Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске православне цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка у Београду, као викарног епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета, за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској православној цркви, тако и у издањима других сестринских Цркава.
Кроз ову причу коју је испричао сам Божански Учитељ, утешена су срца многих сиромаха у својим невољама, срца богаташа одвратила су се од среброљубља и користољубља, а свима нама даје се заједничка поука о сећању на смрт, суд Божији и милосрђе према сиромасима. О причи о богаташу и Лазару говори, и архимандрит Стефан, игумана Манастира “Велика Ремета”.
У животу сваког младог човека појављују се многа питања, а једно од горућих, чак и у Исусово време, било је питање брака, које су људи постављали желећи да сазнају одговор. Данас, незапосленост и нерешено стамбено питање утичу на то да велики број младих одгађа одлазак у брак. И док је број брачних развода у порасту, на другој страни, све је више распрострањен живот „на пробу“, на одређено време, који не обавезује, али зато оштро напада хришћанске вредности брака и породице. О браку говори протојереј-ставрофор др Милош Весин
Наизглед обичан назив „Барака на крају града“ крије кратку, необичну причу о још више необичној цркви, свештенику и парохијанима. Глас о њој одавно је пробио зидове новосадске периферије. Има нешто заиста необично у целој причи око ове „Бараке“, погледајте па сами просудите шта је то...
Беседе светог владике Николаја за сваки дан у години представљају збирку тумачења старозаверних и новозаветних откривења и божанску светлост која обасјава пут свакоме хришћанину ка Царству Божијем. Почев од 7. јануара, ове беседе са вебсајта и јутуб канала Фоднације Пријатељ Божији свакодневно ће усмеравати наше духовно узрастање ка висинам раста Христова...
У природном амбијенту насељеног мјеста Kрупа на Врбасу, истакнут на узвишењу изнад насеља којим тече ријечица Крупа, украшена каскадним дијелом водотока и препознатљивим дрвеним млиновима, налази се манастир Крупа. Манастирска црква посвећена светом Илији смјештена је на некрополи са стећцима, која заузима скоро читав јужни дио порте. Међу њима се посебно издвајају два која су украшена крстовима, розетама и полумјесецом те исклесана у високом рељефу.
У току Васкршњег празника 2012. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј налазио се у својој првој канонској посети Епархији канадској и српском расејању овог дела света, гдје је био гост владике канадског Г. Георгија. За време богослужења и сусрета са Патријархом у Милтону, Миссисаги и Киченеру , екипа Фондације “Пријатељ Божији”, забележила је неке од беседа Његове Светости.
Као што „удар нађе искру у камену“ како Његош пева у "Горском вијенцу", тако и поетска реч нађе надахнуће и у страдању. Та искра поетског надахнућа заискрила је из српских Светиња Косова и Метохије, страдалих у самом освиту 21. века. Стихове песникиње Силвије Ромић које је казивала драмска уметница Даница Петровић, музиком су оплеменили Љиљана Поповић и група “Жива вода”.
Заиста није битно ко си, ако постоји неко ко ће те истински ценити баш таквог какав јеси, ко ће те прихватити и волети без икаквих резерви. На крају крајева, Онај који иде теби, без обзира какав си, док цео свет одлази од тебе - једини је прави Пријатељ. Наратори: Хаџи Братислав Николић, Маријана Ђерић.
У цркви светог великомученика Пантелејмона у калињинградском селу Мајаковское у Русији, икона Светог Јована Крститеља чудотворно се пресликала на заштитно стакло кутије у којој се налазила. Када је икона прекривена другим стаклом, поново се појавио лик Претече Господњег.
Божја реч нам већ на почетним страницама Светог Писма открива да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, и да је благословио брак и породицу као заједницу љубави мушкарца и жене са њиховом децом. Данас смо, међутим, суочени са таласима, са цунамијем, са најездом многих нових система вредности који се насилно, агресивно или меком моћи и невидљивим радовима испод радара, намећу са циљем да уруше сваки постојећи природни или цивилизацијски поредак, да успоставе нову парадигму, нова правила...
Под паролом демократских права и људских слобода иза којих не стоји ништа друго до брутални тоталитаризам и право на изопаченост, креатори новог светског поретка ударили су на брак и породицу као основну људску заједницу. Антипородична идеологија, уништење природног полног идентитета и сексуализација деце постали су права пошаст, куга трећег миленијума која је закуцала и на наша врата. Како да се заштитимо и сачувамо нашу децу и породице...
Треба добро размислити коме треба и због чега да хомосексуалност промовише оваквим манифестацијама. Чему служи рекламирање лгбт покрета, како то утиче на омладину, шта се хоће са тим рекламама, поготово кад знамо да су такве манифестације на штету друштва, биолошку штету нашег народа и уопште људског рода.
Једно од највећих искушења је свеопшта и свуда присутна хомосексуализација друштва на свим нивоима, од политике, преко такозване културе, до мас медија... Такозване "параде поноса", па и планирани европрајд у Београду, то је само врх леденог брега. У питању је заправо неутољива жеља за владањем људским душама. Овде се не ради о љубави, него о вишку себељубља. Помолимо се да Христос, Које је Глава Цркве, одбрани и сачува нас и то пре свега од нас самих, а онда и од свих зала и искушења око нас.
На северним падинама Козаре, у долини реке Моштанице, сместила се велика српска светиња – Манастир Моштаница. Посвећен Светом Архангелу Михаилу, кроз историју је био не само духовна, већ и историјска колевка српског народа Моштаничког Поткозарја.
Манастир Благовијести Пресвете Богородице у Житомислићима – духовно и културно средиште Срба у долини Неретве и најзападнији православни манастир у Херцеговини. Смјештен на десној обали, у најљепшој и најплоднијој котлини гдје виногради и маслињаци богато дају своје плодове. Поред Требињског, названог касније Тврдош, може се сматрати најзначајнијим манастиром у земљи којом је владао Херцег од Светога Саве – Стефан Вукчић Косача.
“Срби некад и сад”, документарни филм Продукције Пријатељ Божији, бави се питањем духовног и моралног стања српског народа. Какви смо некада били, а какви смо данас и како да изађемо из кризе у којој се налазимо…
Шта Библија и модерна психологија кажу о гневу, његовим узроцима, манифестацијама, последицама и о томе како се он лечи, говори протојереј - ставрофор проф. др Милош Весин, подсећајући на српске народне пословице: "старије је јутро од вечери", "прво испеци, па онда реци", "прогутај горку реч", али и на речи владике Николаја: "Зашто се не наљутите сами на себе, па да видите да је заправо ту узрок свега онога што испољавате према другима."
Прича о Милану Смољановићу је сигурно нешто што вас неће оставити равнодушним. Ова је једна од најјачих прича о праштању, а говори о Србину коме је усташа побио читаву породицу. Тако тешки животни примери вреде и пред Богом и људима више него хиљаде исписаних и изговорених речи. Отац Милош Весин у овој причи говори до којих висина може да сегне човек који прашта непријатељима својим.