Још у детињству овај блажени Зорзије би купљен као роб од једног Турчина, који га потурчи. Но после извесног времена овај ага умре, а Зорзије остаде у муслиманској вери до своје седамдесете године; и није се женио. Живљаше Зорзије повучено у својој радњи, купујући и продајући разне ствари. Сем турског језика он није знао други. Ho y старости својој он једног дана устаде и из своје радње оде право к месном судији, скиде са себе турбан и даде га судији рекавши му: Хришћанин сам се родио, хришћанин имам да умрем. - Судија се зачуди таквој промени код њега у старости, и рече му: Сали, шта је с тобом? Та ти си, брате, с ума сишао! - Блажени му одговори: Хришћанин сам, хришћанин хоћу да умрем. - Судија га дуго испитиваше због каквих разлога он то чини. А блажени на све то одговараше само: Хришћанин сам. - Најзад га затворише у једну одају да буде сам, и да би дошао к себи.
Онај свети патријарх беше украшен многим врлинама; патријарховао богомудро у другој половини једанаестог столећа, после патријарха Јована Ксифилина, а за време царева Михаила VII Дуке (1071-1078) и Нићифора III (1078-1081).
За своју веру у Господа Христа свети Теопист скончао камењем засут.
После мучења због вере у Христа, овај свети мученик би мачем посечен у Кесарији Кападокијској, 304. године.
Пострадао за царовања Јулијанова и намесништва Сатурнинова. Најпре доведен у Цариград, и стављан на разне муке: вешан, струган, протезан, бијен, резан, усијаним вилама боден, и у зажарену пећ бачен из које изиђе неповређен. Затим везан одведен у Кесарију. Тамо би осуђен да га зверови поједу. Он се помоли Богу да од звериња сконча. И поједен од лавице, заврши свој мученички подвиг, око 362 године. Треба знати да постоје два света мученика Василија Анкирска. Један презвитер, који се слави 22 марта; и овај други, који није био у свештеничком чину. Обојица пострадаше од цара Јулијана и намесника Сатурнина, у једно време али не на истом месту.
Свети Григорије, епископ Назијанза, отац светог Григорија Богослова, упокојио се у миру 374 године као стогодишњи старац. Св. Григорије Богослов му је на погребу одржао похвално слово, где излаже опширније живот овог светог оца, подвлачећи особито његово учешће у избору и рукоположењу Св. Василија Великог за епископа Кесаријског.
Игумановао у Триглијском манастиру, близу Цариграда; скончао у миру.