Неки мисле, да овај светитељ нико други није до Симон прокажени, исцељени од Господа. Апостол Петар постави га за епископа и посла у незнабожачку Галију, где свети Јулијан претрпе велике беде но успе да обрати у веру Христову многи народ. Када крсти кнеза Дефенсона, тада се и многи поданици овога кнеза приволеше вери правој. По благодати Божјој чињаше велика чудеса: болне исцељиваше, демоне изгоњаше и мртве васкрсаваше. Сконча свој живот мирно, и у време своје смрти јави се усред дана кнезу Дефенсону, када овај беше за ручком.
Братучед светог Јована Дамаскина. Подвизавао се у манастиру Светог Саве Освећеног, по чему је и прозван Саваит. Велики подражатељ живота светог Саве и сјајна звезда међу монасима палестинским. Упокојио се у Господу 794. године у шездесет деветој години свога живота.
Као девица отишла на подвиг и шездесет година подвизавала се на обали реке Нила, недалеко од Александрије. Својим примером привукла многе женске к монашком животу. Упокојила се у Господу 370. године.
Свети Серапион живљаше у време цара Севера[2] и беше човек благочестив и врлински. Ухваћен од кнеза Акиле и упитан које је вере, он смело изјави да верује и исповеда Христа - истинитог Бога. Због тога би стављен на разне муке, затим бачен у огањ, и тако доби од Господа венац мученички.
Персијанка; ступила у брак с неким персијским волхом, и живела у браку три године. Тада имала виђење ангела, који јој показа онај свет: муке грешника и неверника и радост праведника. Она потом напусти мужа и крсти се. На крштењу доби име Марија. Гоњена мужем она би осуђена на доживотну тамницу. У тамници проведе 18 година, и не поколеба се у вери. Потом беше бачена у неку јаму, но би спасена Богом, и пред неку страшну змију, но змија је не повреди. Када неки зли младићи беху послати к њој, да је оскврне, Бог је учини невидљивом за њихове очи. Удивљени њеним страдањем, многи Персијанци примише веру Христову. Посетила Јерусалим, где изобличи јерес Севирову, која је учила, да је божанство у Христу пострадало, због чега су читали: „Свјатиј Боже, Свјатиј крјепкиј, Свјатиј безсмертниј, распнијсја за ни, помилу нас”. Најзад, проповедајући веру праву, мирно скончала близу града Нисивије 587. године.
То је она крвоточна жена, коју је Господ исцелио (Мт 9, 20).>>П(Мт) Из благодарности према Господу своме исцелитељу, Вероника поручи, те јој се направи статуа Господа Исуса, пред којом се она молила Богу. По предању, ова статуа била је сачувана до времена цара Јулијана Одступника, који је претвори у статуу идола Зевса. Ово је један од најређих случајева, да су се статуе светитељске употребљавале у Источној цркви. Као што је познато, то је доцније постао општи обичај западних цркава. Света Вероника остала је предана вери Христовој до смрти и упокојила се мирно.
Отац и син, по пореклу Барјази, који беху крштени, па се доселише у незнабожни град Кијев да живе. Јаросни незнабошци срушише кућу над њима, те обојица погибоше за Христа. Њихове се мошти покоје у Антонијевим пештерама. Њима се највише моле бездетни и они којима се деца не држе.
Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана "Тројеручица", припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке...
Њихов спомен бива и 31. августа.