Ученик светог Антонија Великог. Светошћу свога живота обратио је многе грешнике на пут покајања (као свету Таису, 8. октобра). Више је личио на бестелесног ангела него на телесног човека. Упокојио се крајем IV века.
ПОДВИЗАВАО се у Апри (Теодосиупољ), у Тракији; преставио се у миру
ОВИ свети мученици беху родом са Истока. Гледајући како идолопоклоници сваки дан предају хришћане на смрт, они се договорише да неустрашиво исповеде веру у Христа, да би постали наследници небеског царства. Са таквом одлуком они се непозвани упутише кнезу своје земље, који у то време истјазаваше и на смрт предаваше многе хришћане...
БРАТ Петра, епископа Аргоског; за епископа Коринтског рукоположио га патријарх Николај Мистик. Мирно се упокојио око 880-890 године.
ПРОРОКОВАО за царовања Асе, цара Јудејског; изобличио цара што се поуздао у цареве земаљске а не у Господа Бога, и изрекао му казну Божију за то (2 Дневн. 16, 1-13).
ОВА света жена беше продавачица порфире (скерлета) из града Тијатире, близу Филипе у Македонији. Она прва поверова проповеди Апостола Павла у том крају и крсти се са целом кућом својом (Д. Ап. 16, 12-15). Зато се слави као прва хришћанка европљанка.
Беше Малх земљоделац из близине Антиохије, и од младости беше управио сав свој дух к Богу. Заробе га Арапи, и у ропству нагнају да узме за жену једну црнкињу. Но он њу приведе вери Христовој и поживи с њом као брат са сестром. Договоре се и побегну из ропства. Но Арапи их умало не стигну. Они се склоне у једну пећину, у којој видеше лавицу са својом штенади, и уплашише се. Но Бог их сачува. Лавица њих не повреди, а закла једног Арапина, који хтеде ући у пећину, да ухвати бегунце. Стигавши у своје место, Малх да своју жену у женски манастир, а он оде у мушки. Проживи много лета подвизавајући се, и пресели се међу грађане небеске, у IV веку.
Најпре живео у шуми, без крова и огњишта. Када га ухватише и упиташе ко је, он одговори: „Један од живих на земљи”. Посумњаше у њега да је неки шпијун, те га много намучише. Најзад у слободи проживи много година у Цариграду. Прозирао у све тајне људске, предсказивао будућност, чинио велика чудеса. Његова послушница беше старица Теодора, која кад умре јави се Григорију, послушнику Василијевом, и описа му двадесет митарства, кроз које свака душа мора проћи. Свети Василије мирно сконча 25. марта 944. године и пресели се у дивне небеске обитељи. Би виђен после смрти у великој слави на небесима од једног Цариграђанина.