Свети преподобни Нестор и Јефтимије, подвижници дечански
Ови Свети подвижници Српски спомињу се у општој Стихири Српским Светитељима. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве назначио је да се они празнују 11. новембра (заједно са Св. Стефаном Дечанским).
Свети мученик Парамон и других 370
У Витинији Азијској неки кнез Аквилин ужасно гоњаше хришћане. Једном ухвати он три стотине седамдесет хришћана и поведе их собом везане на неко место, где беше храм идолског бога Посејдона. Ту их опаки кнез примораваше, да се поклоне идолу и принесу жртву. Мада кнез прећаше смртном казном ономе, ко не послуша његову заповест, ниједан хришћанин не покори се заповести његовој. У том часу пролажаше путем покрај храма неки честан муж, по имену Парамон. Он застаде код гомиле везаних људи и сазнаде о чему се ради, па сазнавши узвикну: „О колико невиних праведника хоће скверни кнез да закоље зато што се не клањају мртвим идолима његовим!” И продужи Парамон пут свој. Тада разјарени кнез посла слуге своје, да убију Парамона. Слуге стигоше Парамона, ухватише га, па му најпре језик прободоше трном, потом га обнажише, и тако му цело тело избодоше. Парамон свети с молитвом у срцу предаде душу своју Богу. Потом и оних три стотине седамдесет мученика, велики као синови Божји и невини као јагањци, бише мачем посечени, те пређоше у бесмртно Царство Христа Господа. Пострадаше 250. године.
Свети преподобни Нектарије печерски
ПОДВИЗАВАО се у Кијево-Печерској обитељи у дванаестом веку, и одликовао се необичном послушношћу. Свете мошти му почивају у Антонијевој пештери.
Свети преподобни Акакије Синајски
У својој славној књизи „Лествица” саопштава свети Јован Лествичник житије овога светитеља. Млади Акакије био је искушеник код некога злога старца у Синајском манастиру. Гневљиви старац посведневно је корео и грдио Акакија, а често и тукао, и на све начине мучио и злостављао. Но, Акакије се није жалио, него је све то подносио стрпљиво, с уверењем да је то корисно за његово спасење. Кад год га је неко питао, како живи, он је одговарао: „Добро као пред Господом Богом!” После девет година послушања и мучења умре Акакије. Старац га сахрани, па оде и пожали се другом неком светом старцу говорећи: „Акакије, ученик мој, умре”. Тада обојица одоше на гроб умрлога, и онај свети старац викну: „Брате Акакије, јеси ли умро?” А послушни Акакије, и по смрти послушан, одговори: „Нисам умро, оче, немогуће је умрети послушноме”. Тада се онај зли старац раскаја, и затвори се у једну келију близу гроба Акакијева, где у кајању и молитви проведе остатак живота.