Свети Јован војник
Потајни хришћанин. Послат од цара Јулијана Одступника да убија хришћане, он их не убијаше него помагаше да се сакрију. Јулијан га баци у једну тамницу у Цариграду. Када погибе зли цар, Јован се предаде подвигу живећи у чистоти и светости. Упокојио се мирно у старости. По смрти јављао се некима, који су потребовали помоћ његову. Молитве њему помажу да се пронађу лопови.
Света преподобна мајка Ангелина, деспотица српска
Мошти њене леже у манастиру Крушедолу (в. 10. децембар).
Свети мученици Парментије, Елим и Хрисотел, Лука, Мука, Олимпије, Максим, Авдон и Сенис
О њима видети напред: Страдањс Св. свештеномученика Полихронија.
Свети преподобни Роман Киржацки
Светог Сергија Радонежског ученик; први настојатељ основаног светим Сергијем Ваведењског манастира на реци Киржачи, у Владимирској губернији. После богоугодног подвига у својој обитељи преподобни Роман мирно се упокојио 1342 године. Свете мошти његове почивају у манастирској цркви.
Свети преподобни Константин косински
Светога Варлама Хутинског ученик. Са својим саподвижником Космом основао манастир на коси, између река: Полисће и Сњежне. После многогодишњих и богоугодних подвига преподобни Константин мирно се преставио 1240 године. Свете мошти његове почивају у Косинској обитељи.
Свети мученик Калиник
Родом из Киликије. Васпитан од малена у хришћанском благочешћу. Оставивши све, пошао да проповеда Јеванђеље. У Анкири буде ухваћен од некога незнабожачког кнеза Сакердона. Када му кнез грозно припрети мукама, ако се не поклони идолима, одговори му свети Калиник: „Мени је свака мука за Бога мога тако добродошла као гладноме хлеб”. После страшних истјазања и побоја, обу га кнез у гвоздене опанке, са ексерима унутра, и нареди да га терају у град Гангрски, јер нити га смеде више мучити нити погубити у Анкири, пошто многи гледајући јуначко трпљење Божјега човека, обратише се у веру Христову. Успут ожеднеше војници, и не би воде. Свети Калиник се помоли Богу, и изведе воду из једног камена. Кад стигоше у град Гангрски, бацише мучитељи светог Калиника у пећ зажарену. Светитељ се помоли Богу говорећи: „Благодарим ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за име Твоје свето умирем”. Потом уђе у огањ. Када се огањ угаси, нађоше тело његово мртво, али цело и од огња неповређено. Чесно пострада и увенча се венцем вечне славе око 250. године.