Спомен на монаха
Спомен на монаха, који радосно умре, јер никога у животу не осуди. Овај монах беше лењив, небрижан, немолитвен, али кроз цео живот ниједног човека не осуди. И кад умираше, би весео. Кад га братија упиташе, како при толиким гресима умире весео, он одговори: „Видех сад ангеле који ми показаше хартију са многобројним гресима мојим. Ја рекох њима: Господ је рекао: «не судите да не будете осуђени». Ја никада никога не осудих и надам се у милост Божју да ме неће осудити”. И ангели исцепаше ону хартију. Чувши ово монаси, удивише се и поучише се.
Света Евула
СВЕТА Евула беше мајка светог великомученика Пантелејмона. Живела у трећем веку, и у миру скончала пре мучеништва свога сина, до 305. године.
-220x300.jpg)
Свети свештеномученик Захарије, епископ Коринтски
ОВАЈ блажени архијереј Коринтски, пошто мудро и богоугодно пасијаше поверено му стадо Христово, би изложен љутом нападу непријатеља истине. Не могући да гледа светило Цркве Христове, ђаво потстаче агарјане, те они оклеветаше овог богомудрог архијереја Христовог, како он тобож кришом шаље писма Европљанима и позива их да дођу и узму Коринт. Са таквим изговором агарјани дојурише у епископију као дивље звери, зграбише архијереја Божјег, тукоше га и газише, па га у синџире оковаше, и таког пред судију одведоше...
Свети преподобни Кирик
ПОДВИЗАВАО се у Апри (Теодосиупољ), у Тракији; преставио се у миру
Света Лидија
ОВА света жена беше продавачица порфире (скерлета) из града Тијатире, близу Филипе у Македонији. Она прва поверова проповеди Апостола Павла у том крају и крсти се са целом кућом својом (Д. Ап. 16, 12-15). Зато се слави као прва хришћанка европљанка.
Свети мученици Кодрат, Мануил, Теодосије и осталих четрдесет
ОВИ свети мученици беху родом са Истока. Гледајући како идолопоклоници сваки дан предају хришћане на смрт, они се договорише да неустрашиво исповеде веру у Христа, да би постали наследници небеског царства. Са таквом одлуком они се непозвани упутише кнезу своје земље, који у то време истјазаваше и на смрт предаваше многе хришћане...
Света мученица Матрона Солунска
Као сирота девојка би служавка у кући једнога Јеврејина у Солуну. Жена тога Јеврејина непрестано се ругаше Матрони због њене вере у Христа, и нагоњаше је да одбаци Христа и да иде у синагогу. Но кротка Матрона савесно иђаше за својим послом и не одговараше госпођи својој ништа, а у потаји се мољаше Христу Богу. Једном дозна Јеврејка, да је Матрона кришом од ње ишла у цркву, па сва гневна упита је зашто није ишла у синагогу него у цркву? На што Матрона одговори: „Зато што у хришћанској Цркви Бог живи, а од синагоге јеврејске Он одступи”. Бесна због тако мужественог одговора, Јеврејка је истуче и затвори у једну мрачну одају, где је, поврх тога, још и веза. Но сутрадан нађе је одвезану силом Божјом како клечи на молитви и хвали Бога. После је у два маха поново затвараше док је најзад глађу не умори. Тада узе опака жена тело свете девојке и баци са висине своје куће на земљу. Хришћани узму тело мученице и чесно сахране, а Александар епископ, сазнавши за многа догођена чудеса од свете мученице, подиже цркву на гробу њеном. А злу Јеврејку ускоро постиже праведна казна: са оног истог места на кући, са кога је бацила доле тело Матронино, она се омакне, падне на калдрму и разбије се на мртво.
