Овај свети мученик беше из града Ерме у Египту. Као хришћанин он би изведен на суд пред тамошњег кнеза. Примораван да се одрекне Христа, он нипошто не пристаде. Потом би бачен у најстрашнију и најмрачнију тамницу. А после мало дана изведоше га из тамнице и гвожђем стругаше; затим га на крст приковаше, и све му тело у ране претворише; па га онда бише, и кости му поломише, и железним шипкама прса и слабине палише; после тога га у ужарену пећ бацише, у којој светитељ проведе три дана, али благодаћу Божјом би сачуван неповређен. Потом му дадоше те попи најотровније напитке, али му они не нашкодише. Тиме свети мученик привуче вери Христовој онога који беше спремио те смртоносне отровне напитке; но овоме би одмах одсечена глава, и он доби од Господа венац мучеништва.
Ученице светог Панкратија, епископа Тавроменијског (спомиње се 9. фебруара и 9. јула). Мученички пострадале за Христа у огњу.
У својој једанаестој години отишао у манастир код свога ујака, светог Макарија Кољазинског. Овај га замонашио, и Паисије под његовим руководством проводио монашки живот у подвизима послушања. Године 1464. преподобни Паисије основао у близини Углича општежићни Покровски манастир, и био у њему изабран за игумана. Године 1469. основао и други манастир: Никољски Грјехозаручни. Подвизавајући се у Покровском манастиру, преподобни Паисије достиже дубоку старост, и престави се 1504. године. Свете мошти његове, прослављене чудесима, почивају у Покровској обитељи.
Новгородски трговац. Једном, обревши се у великој опасности од буре на Оњежском језеру, он се пламено мољаше Богу и даде обећање да ће, буде ли спасен, сав живот посветити покајању и служењу Богу. Избачен буром на Климецко острво, он се замонаши и на месту спасења свога основа општежићни манастир у име Свете Тројице, но игуманства се из смирености не хте примити. Проводећи сав остали живот у строгим подвизима поста и молитве, преподобни се упокоји 1534. године. Свете мошти његове покоје се у његовом манастиру.
Рођен и васпитан у Мисиру. Рано се одао духовном животу и „не укаља духовну одежду у коју се обуче крштењем светим”. Посетио је светог Герасима на Јордану, и слушао је светог Исидора Пелусиота. Тело своје побеђивао је великим постом и бдењем, но свој подвиг скривао је по могућству од људи. Једанпут је четрдесет дана стајао на молитви не једући и не спавајући. Једну хаљину носио је и лети и зими. Имао је велики дар чудотворства. Сталног места пребивања није имао, него је до дубоке старости живео по горама и дубравама. Исцељивао је болесне и чинио многа друга чудеса на корист људи а на славу Бога. Упокојио се мирно 466. године.