Свети кнез етиопски Фулвијан
Видети о њему под данашњим даном: Житије и страдање светог апостола и евангелиста Матеја.
Свети мученици Гурије, Самон и Авив
Гурије и Самон беху угледни грађани едески. У време једног гоњења хришћана они се склонише ван града и живљаху у посту и молитви храбрећи правоверне, који њима притицаху за савет. Но беху ухваћени и пред судију изведени. Судија им припрети смрћу, ако се не покоре наредби царској о поклоњењу идолима. Одговорише му свети мученици Христови: „Ако се покоримо наредби царској, пропашћемо, ма нас ти и не убио”. После љутих мука беху бачени у тамницу, у којој осташе од 1. августа до 10. новембра трпећи глад, таму и тескобу. Тада поново беху изведени и мучени; па како осташе непоколебљиви у вери Христовој, беху на смрт осуђени и мачем посечени, 322. године при опаком цару Ликинију. Доцније и Авив, ђакон едески, прими муке за Христа Господа свога, и у пламену предаде дух свој Богу. Мајка његова извади из огња тело његово целосно и сахрани у гроб заједно са светим Гуријем и Самоном. Када преста гоњење, подигоше хришћани храм у част три мученика, Гурија, Самона и Авива, и положише њихове чудотворне мошти у један ковчег. Од многобројних чудеса тих дивних светитеља Божјих једно је нарочито знаменито. Нека удовица у Едеси имаше ћерку девојку, којом се ожени један Гот, војник из грчке војске. Па како се мајка бојаше да да своју ћерку у далеку земљу, то се Гот закле на гробу света три мученика, да никакво зло неће девојци учинити него да ће је узети за закониту жену, пошто је рече, нежењен. У ствари, он беше жењен. И када одведе девојку у своју постојбину, држаше је не као жену него као робињу, докле не умре његова законита жена. Тада он у договору са осталим сродницима својим закопа са мртвом женом и своју живу робињу. Робиња се с плачем мољаше светим мученицима, да је спасу. И они јој се јавише у гробу, узеше је и тренутно пренеше из Готске земље у Едесу, у своју цркву. Сутрадан, када цркву отворише, нађоше девицу крај гроба светитеља Божјих, и сазнаше о чудесном избављењу њеном.
Свети мученици Елпидије, Маркел и Евстохије
Пострадали за Христа у време Јулијана Одступника. Елпидије беше сенатор. Видећи муке и чудеса Елпидијева шест хиљада незнабожаца повероваше у Христа Господа.
Празник иконе свете Богородице „Купјатицке”
Ова икона прво се јавила некој девојчици Ани, у селу Купјатичу у Минској губернији 1182. године. Чувајући стадо, виде Ана неку светлост у шуми. Када се она приближи тој светлости, угледа на дрвету осредњи крст са ликом Пресвете Богородице. Узме Ана тај крст и однесе дому, па се опет врати своме стаду. Но на велико чудо њено, она опет виде на истом месту исти крст о дрвету. Она га узме, метне себи у недра и однесе кући. Када хтеде показати крст оцу своме, завуче руку у недра, но крста ту не бејаше. Она исприча оцу све; па са оцем оде, видеше крст у шуми и пренесу га кући. Сутрадан крста опет није било у кући. Они узбуне цело село, и сви сељаци оду те виде крст и поклоне му се. Убрзо људи ту сазидају цркву. Многобројна чудеса пројавила су се од тог чудесног крста са изображењем Богоматере. Та икона сада се налази у цркви Свете Софије у Кијеву.
Свети мученик Димитрије
С ВЕТИ Димитрије беше из села Доада (или Давудије), близу града Амапасе, у Тракији. Пострада за царовања Максимијана Галерија. Оптужен као хришћанин, он би изведен на суд пред царског намесника Публија. На саслушању он смело исповеди Христа као истинитога Бога, говораше присутнима о Духу Светоме, и учаше их о оваплоћењу Господа Исуса Христа, о Његовој благости, човекољубљу и домостроју спасења. Затим изобличи душегубну лаж идолопоклонства, показавши да су идоли слепи и глуви, као и они који их поштују. Својим речима он силно разјари намесника, и овај нареди да му се одсече глава. И тако сконча добивши од Господа небески венац. Чесне мошти светог Димитрија бише погребене од верних и богобојажљивих људи, и дају исцељења свима који им прибегавају.
Свети преподобни Кинтион, епископ
ЕПИСКОП Селевкијски. Живео и упокојио се у четвртом столећу. Један од 318 отаца Првог Васељенског Сабора. Истакао се својом ревношћу у борби против Аријеве јереси. Због подвижничког живота Бог му дао дар чудотворства.
Свети мученици Евпсихије, Неарх и Картерије
ОBУ тројицу мученика са њиховом дружином спомиње Париски кодекс 1578. и Патмоски 266. По свему судећи то су други свети мученици од оних који се празнују 5. новембра под истим именом, али без Неарха.
Свети апостол Филип
Родом из Витсаиде крај језера Галилејског, као и Петар и Андреја. Одмалена научен Светом Писму, Филип се одмах одазва позиву Господа Исуса и пође за Њим (Јн 1, 43). По силаску Светог Духа Филип је ревносно проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој. У Грчкој хтедоше га Јевреји убити, но Господ га спасе моћним чудесима својим. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, наједанпут ослепи и сав поцрни. И би земљотрес велики и земља се раступи и прогута злобне гонитеље Филипове. И друга многа чудеса збише се, нарочито исцељења болних, због којих многи незнабошци повероваше у Христа. У граду фригијском Јерапољу свети Филип се нашао на заједничком послу јеванђелском са Јованом Богословом, својом сестром Маријамном и Вартоломејом апостолом. Ту би нека опасна змијурина, коју незнабошци храњаху брижљиво и клањаху јој се као Богу. Апостоли Божји молитвом као копљем умртвише ту змијурину. Тиме навукоше гнев помрачених људи. И озлобљени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, потом распеше и Вартоломеја. У том се земља раступи и прогута судију и многе друге са њим. У великом страху потрчаше људи да скину распете апостоле. Но успеше само Вартоломеја да скину жива; Филип, пак, беше издахнуо. Вартоломеј постави крштенима за епископа Стахија, кога пре тога он и Филип беху исцелили од слепила и крстили. Беше Стахије четрдесет година слеп. Мошти светог Филипа пренете су доцније у Рим. Пострада овај дивни апостол 86. г. у време цара Дометијана.
Свети Григорије Палама, архиепископ солунски
Отац Григоријев био знатан чиновник на двору цара Андроника II Палеолога. Даровити Григорије, свршивши светске науке, не хте поћи на дворску службу, него се удаљи у Свету Гору и замонаши. Подвизавао се у Ватопеду и Лаври. Водио борбу са јеретиком Варламом и најзад га победио. Посвећен за митрополита солунског 1347. године. Прослављен и као подвижник, и као богослов, и као јерарх, и као чудотворац. Јављали му се наизменично: Пресвета Богородица, свети Јован Богослов, свети Димитрије, свети Антоније Велики, свети Златоуст, ангели Божји. Управљао црквом Солунском тринаест година, од којих једну годину провео у ропству код Сарацена у Азији. Упокојио се мирно 1360. године и преселио у Царство Христово. Мошти му почивају у Солуну где се налази и красна црква његовог имена.