Ове беседе су препуне људске, пастирске, свештеничке, духовничке, сотириолошке и црквене одговорности за људе и народ којима се обраћа, као што су то биле и беседе, рецимо, Светог Јована Златоуста, кога је он толико волео и на кога се угледао.
У деветом члану Символа Вере исповеда сваки Православни хришћанин своју веру у велику истину Цркве.Управо овде, у деветом члану Символа вере човек исповеда своју везу са видљивом заједницом Христових следбеника, и самим тим, већ у тим кратким речима исповедања, он даје обећање да ће се сагласити са свим истинама, којима учи Црква, која је Чуварка Христовог учења, и да ће се у свом животу потчињавати свим оним законима, којима Црква достиже циљ свога постојања и по којима се она, као друштво, које живи на земљи, управља.
Посебна питања на која покушава одговорити ова књига, посвећена су томе како пали духови кушају савременог човека. Прво поглавље посвећено је одговору на ова питања, док се у другом поглављу разматра тако популарна, лажна наука – астрологија, која се данас тако бестидно пропагира, а заједно с њом и магија, будући да обе имају заједничко порекло и усмереност.
Сусрет са схиигуманом Савом постао је за мене главно сведочанство да постоји нешто велико и неизразиво речју– истински живот са Богом, без чега је обичан живот само – одложена смрт.За наше савременике подвиг оца Саве има још једно значење. Он нам очигледно показује да је у наше распуштено и недуховно време, када свет уздише под влашћу демонских сила, а у самом хришћанству преовладава умртвљавајући дух топло-хладности, могуће стећи благодат, сличну благодати древних подвижника: када би само постојала ватрена одлучност и чврста намера. Архимандрит Рафаил Карелин
У време Светог и славног преподобног Оца нашег Василија новог (ИX век), великог чудотворца и угодника Божјег, даром Духа Светог, Којим овај беше испуњен још од детињства, дешаваху се по његовим молитвама, Божјом Благодаћу, силом и премудрошћу, дивна и необична чудеса. Посебно су корисне за опште спасење свих људи, по његовим светим и Богу милим молитвама, две визије ученика његовог, Григорија. Прва је о митарствима - царинарницама душе човечје, кроз која ова има да прође и да се испита, те да јој се одреди место вечног боравка после смрти. Друга визија је о Страшном суду Божјем и ономе шта ће се после Страшног суда збити.
Зборник изабраних текстова из Добротољубља и других списа о непрестаној Исусовој молитви. Подијељен је у три дијела. Књига почиње првим упутствима о молитви и молитвеном животу, затим се говори о непрестаној срдачној молитви и Исусовој молитви, о упућивању у молитву и искуству молитвеника, о искушењима и прелести, о борби против застрањивања и страсти и на крају о плодовима молитве. Књига која нам је потребна као дисање!
Књига која је пред нама јасно представља живот и делатност православног румунског монаха цењеног у православном свету, а написао ју је добар познавалац живота оца Клеопе и многих живота смирених и светих монаха. Књига је права духовна икона делања Духа Светога у животу једне личности која се од младости даровала Христу. Молимо васкрслог Господа Христа да читаоцима ове књиге подари радост да појме и осете како Дух Његов дела у онима који љубе Њега и Његову Цркву.
Сви хришћани говоре: “Кога ћемо волети ако не Бога”. Но, љубав, као и свака друга врлина, мора обитавати у нашем срцу, а ако живи у срцу, онда ће се неминовно показати и споља. Шта мислите, који су знаци праве љубави према Богу? Јер, ни у чему се човек не вара толико, као што се вара у љубави. Тихон Задонски, велики подвижник руске цркве, по својој светости и даној му мудрости, говори о љубави, савести, покајању, крштењу…као једином, исправном путу ка Богу и Небесима.
Светитељ Теофан Затворник истакнути је духовни писац који је саставио тумачења на недељна Јеванђеља, посланице апостола Павла и на 118. псалам. Значајно место у његовом наслеђу заузимају и дела из моралног богословља. Ова књига позната је код неколико нараштаја православних читалаца, а намењена је људима у свету, онима који траже спасење у Христу.
Мудар човек је онај који се прочистио, који је очишћен од страсти. Онај ко је осветио свој ум, тај је заиста мудар. А ако му ум није очишћен, мудрост му уопште не користи. Погледајте новинаре, политичаре - мудри су. Али многи од њих, због тога што немају освећени ум, када говоре мудре ствари, говоре и безумности. Ако човек не усавршава свој ум, ђаво га искористи. Ако не усавршава свој ум у правцу чињења добра, ђаво га искористи за зло.
Ова књига има двоструки циљ: као прво, да с тачке гледишта православног хришћанског учења о загробном животу пружи објашњење савремених "посмртних" искустава, која су побудила толико интересовање у неким религиозним и научним круговима, и као друго, да приближи основне изворнике и текстове који садрже православно учење о загробном животу.
Као лекар људских душа, Бог према особинама болести одмерава и јачину лечења, како би, по потреби, очистио зло које је дубоко продрло. Знајући то јасно, увек ћемо бити захвални, па макар искусили и јако лечење, које чисти од немарности. Међутим, трпељиво подношење искушења и испитивања својствено је само малом броју људи, тј. само онима што су налик на Авраама.
Свети Оци и учитељи Цркве често су упозоравали на предрасуде и сујеверја којима су се заносили Хришћани. Своја упозорења усмерили су на: 1. Такозвани добар или лош знак 2. Гатања и враџбине 3. Кориштење и веровање у предмете који у себи немају никакву моћ, у жељи да се добиије исцелење или заштита.
Унутрашње схватање чуда има истински хришћанин, који је на себи осетио дејство Духа Божијег и зна да Бог услишава топлу молитву. Човек, коме је хришћанство страно, под чудом подразумева необичан догађај, коме се људи диве или чуде.Научник под чудом подразумева догађај који је необјашњив природним законима, а други, и дјеловање тих закона природе сматра чудесним.
Претходна три и последњи пети том, садрже свестране аскетске списе оунутрашњем животу. Међутим, манастирко устројство у његовом односу према циљу монаштва нико осим Теодора Студита није узео у обзир. Због тога се сав Четврти том „Добротољубља“ састоји од његових поука монасима. Међутим, и световњаци ће наћи много тога корисног. Свети Теодор се у својим поукама често дотиче смрти, суда, ада и Царства небеског, што пажљивог читаоца потиче на покајање и исправљање живота.
Трећем тому „Добротољубља“ додан је разговор аве Зосиме, који је испратио свету Марију Египћанку, те подвижничко слово преподобног Максима Исповедника. Све се налази у следећем поретку: Подвижничко слово блаженог Дијадоха, епископа Фотике у сто поглавља, са указањем на десет врхунаца главних врлина, које му претходи. Ту су и сто утешних и поучних поглавља преподобног Јована Карпатског и разговори аве Зосиме.
Други том „Добротољубља“ представља збир отачких поука првенствено у вези борбе са страстима ради очишћења срца, што и јесте крајњи циљ подвижништва. Тако су предложени: подвижнички савети преподобног Исихија Јерусалимског и преподобног Нила Синајског; поуке светог Јефрема Сириног, преподобног Јована Лествичника, преподобних Варсануфија и Јована, аве Доротеја, те, преподобног Исаака Сирина.
Речју „Добротољубље“ преводимо грчку именицу „Филокалија“, која значи: љубав према прекрасном, узвишеном, добром. Најнепосредније, оно садржи објашњење сакривеног живота у Господу Исусу Христу. Они који су га читали знају каква се ризница духовне мудрости у њој налази: они га читају и наслађују се. Први том Добротољубља садржи: Изреке из Беседа Светог Макарија; Слова преподобног Исаије Отшелника; Поуке преподобног Марка Подвижника и Списе Евагрија монаха.
Са очеве стране, Св. Јован Шангајски био је српског племићког порекла, па је и задржано и породично прослављање Св. Архангела Михаила. Имао је дар натприродног памћења. Свету Литургију је служио на руском, српском, грчком, енглеском, холандском, француском и кинеском, стојећи бос у олтару, сматрајући се недостојним да гази обувен пред Светим Престолом, због чега је у Француској назван и Св. Јован Боси. Никада није пропуштао ни један дан да не служи Литургију.
"Лако је научити животињу, лако је научити простака,али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима,"Владика Николај. Од Светог Саве до данас, ниједан Србин није оставио за собом тако блиставо дело као Владика Николај. Био је пре свега јеванђеоски човек, прави Христоносац, али и велики духовник, песник, књижевник, историчар, филозоф, беседник...о чему сведочи и ова књига.