Светитељ Теофан Затворник истакнути је духовни писац који је саставио тумачења на недељна Јеванђеља, посланице апостола Павла и на 118. псалам. Значајно место у његовом наслеђу заузимају и дела из моралног богословља. Ова књига позната је код неколико нараштаја православних читалаца, а намењена је људима у свету, онима који траже спасење у Христу.
Мудар човек је онај који се прочистио, који је очишћен од страсти. Онај ко је осветио свој ум, тај је заиста мудар. А ако му ум није очишћен, мудрост му уопште не користи. Погледајте новинаре, политичаре - мудри су. Али многи од њих, због тога што немају освећени ум, када говоре мудре ствари, говоре и безумности. Ако човек не усавршава свој ум, ђаво га искористи. Ако не усавршава свој ум у правцу чињења добра, ђаво га искористи за зло.
Ова књига има двоструки циљ: као прво, да с тачке гледишта православног хришћанског учења о загробном животу пружи објашњење савремених "посмртних" искустава, која су побудила толико интересовање у неким религиозним и научним круговима, и као друго, да приближи основне изворнике и текстове који садрже православно учење о загробном животу.
Као лекар људских душа, Бог према особинама болести одмерава и јачину лечења, како би, по потреби, очистио зло које је дубоко продрло. Знајући то јасно, увек ћемо бити захвални, па макар искусили и јако лечење, које чисти од немарности. Међутим, трпељиво подношење искушења и испитивања својствено је само малом броју људи, тј. само онима што су налик на Авраама.
Свети Оци и учитељи Цркве често су упозоравали на предрасуде и сујеверја којима су се заносили Хришћани. Своја упозорења усмерили су на: 1. Такозвани добар или лош знак 2. Гатања и враџбине 3. Кориштење и веровање у предмете који у себи немају никакву моћ, у жељи да се добиије исцелење или заштита.
Унутрашње схватање чуда има истински хришћанин, који је на себи осетио дејство Духа Божијег и зна да Бог услишава топлу молитву. Човек, коме је хришћанство страно, под чудом подразумева необичан догађај, коме се људи диве или чуде.Научник под чудом подразумева догађај који је необјашњив природним законима, а други, и дјеловање тих закона природе сматра чудесним.
Претходна три и последњи пети том, садрже свестране аскетске списе оунутрашњем животу. Међутим, манастирко устројство у његовом односу према циљу монаштва нико осим Теодора Студита није узео у обзир. Због тога се сав Четврти том „Добротољубља“ састоји од његових поука монасима. Међутим, и световњаци ће наћи много тога корисног. Свети Теодор се у својим поукама често дотиче смрти, суда, ада и Царства небеског, што пажљивог читаоца потиче на покајање и исправљање живота.
Трећем тому „Добротољубља“ додан је разговор аве Зосиме, који је испратио свету Марију Египћанку, те подвижничко слово преподобног Максима Исповедника. Све се налази у следећем поретку: Подвижничко слово блаженог Дијадоха, епископа Фотике у сто поглавља, са указањем на десет врхунаца главних врлина, које му претходи. Ту су и сто утешних и поучних поглавља преподобног Јована Карпатског и разговори аве Зосиме.
Други том „Добротољубља“ представља збир отачких поука првенствено у вези борбе са страстима ради очишћења срца, што и јесте крајњи циљ подвижништва. Тако су предложени: подвижнички савети преподобног Исихија Јерусалимског и преподобног Нила Синајског; поуке светог Јефрема Сириног, преподобног Јована Лествичника, преподобних Варсануфија и Јована, аве Доротеја, те, преподобног Исаака Сирина.
Речју „Добротољубље“ преводимо грчку именицу „Филокалија“, која значи: љубав према прекрасном, узвишеном, добром. Најнепосредније, оно садржи објашњење сакривеног живота у Господу Исусу Христу. Они који су га читали знају каква се ризница духовне мудрости у њој налази: они га читају и наслађују се. Први том Добротољубља садржи: Изреке из Беседа Светог Макарија; Слова преподобног Исаије Отшелника; Поуке преподобног Марка Подвижника и Списе Евагрија монаха.
Са очеве стране, Св. Јован Шангајски био је српског племићког порекла, па је и задржано и породично прослављање Св. Архангела Михаила. Имао је дар натприродног памћења. Свету Литургију је служио на руском, српском, грчком, енглеском, холандском, француском и кинеском, стојећи бос у олтару, сматрајући се недостојним да гази обувен пред Светим Престолом, због чега је у Француској назван и Св. Јован Боси. Никада није пропуштао ни један дан да не служи Литургију.
"Лако је научити животињу, лако је научити простака,али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима,"Владика Николај. Од Светог Саве до данас, ниједан Србин није оставио за собом тако блиставо дело као Владика Николај. Био је пре свега јеванђеоски човек, прави Христоносац, али и велики духовник, песник, књижевник, историчар, филозоф, беседник...о чему сведочи и ова књига.
Ево ретке књиге ретког писца која надмаша све остало што је овај велики духовник до сада написао. Светосавље није друго до Православно Хришћанство српског стила и искуства, изражено у богоугодним личностима, првенствено у светом Сави Немањином.Народ српски јос увек живи у трзајима муке и бола, али – живи, и живеће и наџивеће. Нека би му ова ретка књига, од ретког писца, била од помоћи да живи пунијим, светлијим и снажнијим животом.
Нови завет - богословски израз кои има три значења: прво, уговор између Бога и човека; друго, збирка књига које изражавају тај уговор, и треће, временски период од Исуса Христа до данас, тј. до краја овог века и Другог Христовог доласка. Све књиге Новог завета односе се на једну изузетну личност, на Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа.
Једноставним језиком написана, ова књига пружа могућност да се упознате са основама хришћанске вере, са пореклом и изворима православне вере, учењем књига Старог завета... Хришћанска вера је лично, јединствено и потпуно откривење Бога људима ради њиховог просвећења и спасења. Друго откривење од Бога више неће бити дато, и поред Исуса Христа, други Месија не може бити очекиван све до краја света.
Најлепша места из двотомног молитвеног дневника светог Јована Кронштатског изабрао је његов млађи савременик, свештеник Александар Јељчанинов и систематски их распоредио према областима: грех, људи, свет, душа, вера и чудо, молитва, Црква, Бог. “То је повратак духу Светих Отаца”, каже о. Георгије Флоровски , “ и то не само као историјској симпатији, нити кроз подражавање, него кроз обнављање или препород самог светоотачког духа".
Књига која је пред нама показује на јединствен начин како је "диван Бог у Светима Својим". Она говори о новом светитељу Цркве Божије, који је био ретка појава не само међу људима, него и међу Светитељима. Сваки Светитељ Божији је на себи својствен начин велики и "диван", јер су сви постали оно што јесу једино чудесним и предивним Господом Христом. Отац Јован, пак, у своме животу, који је сав у Христу Богу, сједињује у себи одлике многих Светитеља.
Ово није обична књига и њен састављач је није писао да би се њоме прославио, јер, иначе не би сакрио своје име. Знамо само да је био, како сам себе назива ,,по милости Божијој хришћанин, по делима велики грешник, а по звању - бескућни боготражитељ поклоник". Његов једини циљ био је: да прослави својим сведочанством и искуством Име које је изнад сваког имена, у коме је једини спас људима - Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
Аутор ове књиге архимандрит Лазар, свештеник је грузинске Православне Цркве, добро познат руском читаоцу. Узрок популарности књига архимандрита Лазара требало би тражити у томе што он пише о најпотребнијем, а о чему други говоре веома мало. Његова реч долази из живог искуства, а утолико је вреднија што припада нашем савременику, упознатом са слабостима и болестима данашњег света, не по чувењу, већ из искуства, што он и исповеда пред својим читаоцем.
Ове поучне беседе помоћи ће читаоцу да приступи молитвеном животу избегавши замке лажне мистике и спољашње обредности, а да га науче трезвеној смислености молитве, одговорној искрености и храбром тражењу сопствене дубине, где је једино могуће срести се са Богом Живим. Беседе су штампане на основу аудио записа, те стога чувају све особености живог говора непосредно упућеног слушаоцима.