Са благословом јереја Јована Рајака, снимљен је спот за песму “Химна Светој Великомученици Марини” као дар Храму Свете Великомученице Марине - Огњене Марије у Сремској Каменици - Парагову.
Васкрс није само један дан у години за који се припремамо, већ је то стварност у којој можемо живети свакога дана. Исус је жив жели да живи и у нашим срцима заувек. Зато вам препоручујемо да послушате песму „Христос васкрсе“, коју је написао и изводи наш сарадник Иван Миладиновић,професор верске наставе из Крушевца на тропар Христовог Васкрсења (византијски напев).
"Химна Љубави" светог апостола Павла послужила је као инспирација композитору и аутору песме "Твоја љубав" Дејану Теодоровићу. Спот је, са благословом манастира Ковиљ, посвећен заједници "Земља Живих".
Текст: Александра Пешић Музика: Милица Мојсиловић, Стефан Васић, Ана-Марија Богосављевић Аранжман: Ана-Марија Богосављевић Снимано у студију "Bare Wired", Београд 2021. Догодине на Косову пољу Зора свиће над Косовским пољем, светлост њена оклоп обасјава, са усана тихо молитва се чује, витезова силних Светог Православља. Оклопници верни Једном Христу Богу, у одбрану Крста и колевке крећу, иако је азијата много више, спуштени визири, барјаци ка небу. У јуришу силном укрстише копља, крв се изли из храбрих ратника, свуд по пољу тела посејана, врелом крвљу давно заливена. Данас ничу нови див јунаци, док чувају сво Косово равно, Видовдане и да гласа немам, душом својом ја о Теби певам. РЕФ: Ој Косово, наш свети олтару, на земљи си део дивног раја, Србин ту сад песму пева стару, ту се душа с' анђелима спаја. Сад небеса спуштају се сама и облаци љубе земљу ову, свако срце са молитвом дише, догодине на Косову пољу.
Агни Партене (грч. Αγνη Παρθενε) је химна Пресветој Богородици, коју је на грчком компоновао свети Нектарије Егински у 19. веку током свог мандата директора Ризаријеве теолошке школе у Атини. Свети Нектарије је волео да саставља песме у част Богородице да би продубио своју личну молитву и однос са њом. Према предању која се преноси у манастиру Светог Нектарија на Егини у Грчкој, пред светитељем се појавила сама Пресвета и затражила да на папиру забележи одређену химну коју су анђеоски хорови спремали да певају. Ова химна је била "Агни Партене". Оригинално текст се још увек може видети на столу у његовој спаваћој соби у овом манастиру. Српска верзија Чиста Дјево Чиста Дјево Владичице, непорочна Богородице, Радуј се, Невесто Неневесна! Мати Дјево Господарко, под чијим смо сви окриљем, Радуј се, Невесто Неневесна! Од сила Небеских виша си, од зрака сунца сјајнија, Радуј се, Невесто Неневесна! Радости хорова девојачких, од анђела узвишенија, Радуј се, Невесто Неневесна! Од небеса си сјајнија, од светлости чистија, Радуј се, Невесто Неневесна! Од свих сила анђелских Ти си светија, Радуј се, Невесто Неневесна! Маријо, увек Дјево, Господарко Света, Радуј се, Невесто Неневесна! Непорочна Невесто, свечиста Госпођо Пресвета, Радуј се, Невесто Неневесна! Маријо Невесто Господарко, Изворе наше радости, Радуј се, Невесто Неневесна! Девојко смерна Царице, Пресвета Мајко, Радуј се, Невесто Неневесна! Од Херувима часнија, од Серафима славнија, Радуј се, Невесто Неневесна! Од бестелесних небеских сила узвишенија, Радуј се, Невесто Неневесна! Преклињем Те, Владичице, Тебе сада призивам, Радуј се, Невесто Неневесна! Теби се клањам, Свевладарко, Твоју милост тражим, Радуј се, Невесто Неневесна! Девојко смерна, Пречиста, Владичице Пресвета, Радуј се, Невесто Неневесна! Тебе призивам усрдно, о Храме освећени, Радуј се, Невесто Неневесна! Заштити ме и избави од непријатеља, Радуј се, Невесто Неневесна! Покажи ме наследником Вечнога Живота, Радуј се, Невесто Неневесна!
Вокални састав: УТС симфонија Милица Марјановић; Јелена Марић; Милица Мојсиловић; Љиљана Поповић; Александра Пашић и Миљана Масларевић. Гитара: отац Теофил. Аранжман: др Бошко Ћирковић Шкабо. Краснопис: Саша Данковић Режија: Душан Несторовић
Џонатан Џексон (https://www.jonathanjackson.com) је амерички глумац, музичар и писац, добитник 5 Еми награда. Рођен је 1982. у протестантској породици. У потрази за истинском вером мученика и Светих Отаца прешао је у Православље 2015. године. Песму Косово (Свих жалосних радост) написао је из љубави према српском народу и Цркви, дајући лични, уметнички и молитвени допринос очувању Косова и Метохије. Свештено братство манастира Хиландара и Задужбина Хиландара у Београду, благодаре Џонатану Џексону, као и свима који су учинили да се овај спот премијерно прикаже на Видовдан 2020. године.
Дечији црквени хор “Благослов” при храму Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици је најпре литургијски хор, основан да би деца расла и васпитавала се под скутима своје Мајке Цркве, али и да би се учила љубави и поштовању према својој отаџбини, славним прецима и свему честитоме, моралном и јеванђелском. Но, узрасли су дотле да су и сами постали проповедници ових вредности. Песма „Дедовина“ настала је као исказ, вапај и молба да не дамо, да сачувамо, да се боримо за оно што су нам преци оставили у наслеђе... за нас, њих и будућа поколења. Текст песме (која је у музичком изразу преузета из руске песме “Ишла су два брата”) написaла је Снежана Ракита. Хором диригује Тамара Пајкановић.
Аутор текста и мелодије: Милија Радивојевић Баја Извођач и музика: Етно група Аманет Видео продукција: Шарф Музички студио: Кока Панчево Микс и мастеринг: Милош Матејић Милтон
У сусрет Празнику очева из пера сестре Снежане Раките изишли су стихови које је у ноте претворила сестра Тамара Пајкановић. Предвођена њеном диригентском руком песму, својим анђеоским гласовима, изводе деца црквеног дечијег хора „Благослов“ из Сремске Митровице. После песме посвећене светој браћи Ћирилу и Методију, представљене на нашем сајту, песма у част Празника очева наставак је узвишеног црквеног музичког стваралаштва, за које смо добили ексклузивно право аутора да га представимо посетиоцима нашег сајта.
Дубравка Угарковић написала је текст и компоновала музику за песму „Ћирило и Методије“. Песму изводи дечји црквени хор „Благослов“ из Сремске Митровице, а уз благослов Владике сремског Василија, публикована је и на Божићном CD-у.
Литургија је забележена у православној цркви Светог Кирила и Методија у Вроцлаву. Литургију је служио отац Еуген Цебулски уз саслуживање ђакона Грегора Цебулског.
Средњевековно византијско појање у оквиру Божанствене Литургије светог Јована Златоустог (на енглеском језику).