У беседама немојте да говорите много о религијама – и тада ћете победити. Дозволите човеку који има другачије мишљење да се излије, говори и говори. Нека он осети да се сусрео са спокојним човеком. Делујте на њега својом добронамерношћу и молитвом, а затим реците неколико речи. Нећете урадити ништа ако будете говорили оштро, ако на пример кажете „Ти лажеш!“ Шта ће од тога бити? Старац Порфирије Кавсокаливит

И да знате, ти религиозни које најчешће називамо ‘побожни људи’, најопаснији су. Ти побожни људи су врло опасни. Бог нека нас сачува од њих. Нека нас Бог сачува од тих религиозних или побожних људи; јер побожан тј. религиозан човјек представља своју природну особност, која никада није имала особни однос са Богом. Побожна особа пости, спроводи молитвена и разна друга “правила”, испуњава дужности пред Богом, али нема никакав озбиљан однос с Њим и зато Бог, оваквој особи, никада не открива баш ништа. И ево, свједочим вам и признајем из властитог искуства, да се у животу нисам сусрео са већим враговима и опасношћу за Цркву од побожних људи. Атанасије Лимасолски

У једном виђењу једном човеку откривено следеће, у трену када му је Господ показао и рај и ад : "Видео сам у аду оне, које нисам желео тамо да видим. И у рају сам видео оне, које нисам очекивао тамо да видим ". То јест људи које осуђујемо могу да се нађу у рају. А постоје људи, за које други мисле да се спасавају, а они тону у ад. Поред тога, има још један доказ који ме је поразио: "Срео сам у аду велики број ревнитеља. Ад је био пун ревнитеља ". А зашто? Зато што су осуђивали, и нису имали саосећања за друге људе. И због тога је према речима Нила Мироточивог, онај који осуђује брата гори од демона. Осуђивање одгони благодат Светог духа, и тај човек чини три пута више зла. И на другом месту је још речено да онај који осуђује ближњега је антихрист, због тога што заузима престо Христа Судије, Који је Једини Праведан Судија. И због тога онај који осуђује овако расуђује: "Овима је потребно то, а овима - ово. Ови треба да се предају анатеми, а ови други - овоме, а трећи - нечему трећем ". И због тога он већ суди заузимајући Христов престо, Који је Једини Истинити и Праведни Судија. Старац Костантин Абхазијски

Немојте бити превише строги. Претерана строгост је опасна. Она зауставља душу само на спољашњем подвигу, не даје дубину. Будите мекши, не јурите за спољним правилима. Мислено разговарајте са Господом и светима. Старајте се да не подучавате, него да лагано указујете једни другима, да се исправите. Будите једноставни и искрени. Сав свет је такав Божји... Погледајте око себе - сва творевина се захваљује Господу. И ви тако живите – у миру са Богом. Старац Николај Гурјанов

Семе правде сеје се у миру који ствара мир. Мноштво чуда не мора да нас доведе ни до каквог закључка. И само једно чудо може бити доказ да постоји Бог. Хиљаде чуда могу да укажу само на пророка. Лазарево васкрсење показује нам чудотворца Бога, али да бисмо то могли да видимо, потребно је да у овом чуду откријемо оно што га уздиже изнад свих оних чуда која су учинили Богоносни људи, а која су, на први поглед, иста као и поменуто чудо Господње. Свети Филарет московски

Љубав се према Богу практикује - испуњавањем заповести Божијих, а према ближњима - испуњавањем дужности еванђелских према ближњима у које спада: брига о њима, молитва за њих, милостиња за њих, рад за њих. Молитва, то је један вид љубави, односно помоћи ближњима, милостиња – други вид помоћи; доброта – трећи вид помоћи; смерност – четврти вид; јер ко зна какву ћеш помоћ указати ближњему својом смерношћу; кротост – пети вид помоћи; и тако редом врлина за врлином; јер је свака еванђелска врлина наша своје врсте помоћ ближњима нашим. Не треба никад заборављати; ниједна еванђелска врлина не живи у души хришћаниновој само ради њега, већ ради целог светог тела Цркве, у коме и свети Анђели Божији живе ради нас, служећи с љубављу нашем спасењу. Jустин Ћелијски

Могуће је да човек добро познаје веру и да буде ревностан у њој, а да у животу ипак служи страстима и да душу одева у срамну одежду грехољубља. На језику "Господе, Господе", а изнутра: "Одричу Ме се". Након тога, пред сваким појединачно и пред свима нама заједно само по себи поставља се питање: ко смо ми? Ко смо ми? Пријатељи наши, брижљиво ћемо обрађивати своје душе, и чешће самима себи одговарати на питање: "Имамо ли ми живу веру у Христа? Творимо ли дела за Бога, Бога ради и у славу Божију? Или можда служимо својим страстима и свом себичњаштву? Да ли Христом исправљамо и очишћујемо свој живот? Поседујемо ли ревност и одлучност да у векове будемо са Христом?'' Требало би да оваква побожна размишљања чешће додирну струне наше душе и нашег срца, како би све еванђелске приче, а њих је много, могле да нас подстакну, да нас приморају да се дубоко замислимо над истинским смислом живота, посебно у ово наше бурно време и у наше изузетно немирне дане. Архимандрит Јован (Крестјанкин)

Мудро коришћење искуства је као руковање ватром. Ако умијеш паметно да је употријебиш, ако нађеш мјеру, она ти је најкориснији савезник. Али, ако претјераш, ако изгубиш мјеру, заборавиш се - направићеш пожар и велику штету. Ако своју стечену мудрост паметно искористиш, смирено, стрпљиво, разумно, будно, трезвено, а при том сачуваш чистоту срца - угријаћеш се на тој мудрости, и то ће ти бити основно оруђе у животу, оно ће те руководити и сачувати. Али, ако у било чему претјераш, не сачуваш будност и трезвеност, заборавиш лекције коју ти искуство даје - понављаћеш прошла лоша искуства, разгорјећеш велику ватру и опећи се, а онда твоја чистота прелази у глупост. Протојереј-ставрофор Петар Лукић

„Не саображавајте се са овим веком“ „Не скупљајте себи блага на земљи...“ Христос је рекао: "Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше." Наше пребивалиште је НА НЕБУ... Тражите Бога, тражите са сузама, тражите, људи, док не буде касно... СУТРА НИЈЕ У НАШИМ РУКАМА.

Потребно је чувати чистоћу савести и стицати срце непорочно. А од тога и наша дела, и поступци треба да буду у складу са заповестима Христовим, да не би рекли о нама: „А још се хришћанима називају, моле се, а шта чине?“ Неопходно је чистоту и непорочну савест чувати, да се враг, макар и најмањи, не саживи са нама, да нас савест не укорава за протекли живот. Онда ће бити мир и радост у срцу. Преподобни исповедник Севастијан Карагандински