Не заборавите да је спасење душе заправо однос између вас и Бога. Спасење није религија, нису правила и ритуали. Правила и ритуали имају своју сврху, али нису срж нашег односа са Богом. Наш однос са Богом се води тајно у срцу. Ваш однос са Богом не почиње онда кад се нађете у оном другом свету након телесне смрти, већ би требало да почне овде, у овом животу. Исус Христос жели да буде ваш најбољи пријатељ. Он жели да има непрекидну комуникацију са вама. Бог вас је и створио тако да можете имати комуникацију са Њим. Бога ничим нећеш тако прославити као љубављу која све трпи; и ничим Га нећеш тако увредити и ражалостити као злобом, па ма каквом се лепом спољашњошћу она прикривала. Свети Јован Кронштатски

Ми, призвани на добра дела, дужни смо бити истрајни вршећи их сва. Ми смо, нема сумње, ради тога и призвани да извршимо не само једно добро дело, него да их вршимо сва. Јер као што имамо пет чула и дужни смо користити се њима како треба, тако смо дужни упражњавати и све врлине. Ако је неко целомудрен, а немилостив; или је милостив, а грамжљив - све му је узалуд. Јер није довољна само једна врлина, да бисмо са слободом предстали престолу Христову, него су нам потребне многе, разне и сваковрсне врлине, или тачније: све врлине. Јустин Ћелијски

Не припада само свештеницима да проживљавају у своме срцу страдање Бога за светом који је у канџама греха и смрти. Академска теологија није довољна за спасење. Читајте нарочито Oце подвижнике. Ту ћете упознати истинску теологију, потребно држање разума и срца када се ради о Богу. Посао, социјални положај не треба да имају никакав значај у односима међу личностима. Предност није у спољашњем, него у унутрашњем. Онај ко највише воли Бога, онај ко се највише моли, онај ко се највише упиње да држи заповести биће најближи Господу. То је врло значајно. Ослободите свој дух сваке мисли о каријери. Нема каријере у духовном животу. Ако је спасење у Христу једини циљ нашег живота, све што чинимо постаје Литургија. Да нам Христос буде мера свега.

Оговарање је стална и непомирљива неправедна мржња према ономе ко ужива у било каквом добру. Оговарање је страшна страст која заводи да се презре и сопствено спасење. Оговарање оцрњује добро. Оговарање је горе од ратовања, јер када се реши узрок због којега беше рат, ратник се реши и непријатељства, а оговарач никакав други разлог немајући осим саме опседнутости и сатанског настројења, једнако оговара. Коме ће предати такву душу? Којој змији, којој аспиди, којем црву, ком гаду? Од такве душе нема ничег ни проклетијег ни лукавијег, јер то је Цркве упропастило, то је родило јереси, то је наоружало братску руку. Свети Нектарије Егински

У беседама немојте да говорите много о религијама – и тада ћете победити. Дозволите човеку који има другачије мишљење да се излије, говори и говори. Нека он осети да се сусрео са спокојним човеком. Делујте на њега својом добронамерношћу и молитвом, а затим реците неколико речи. Нећете урадити ништа ако будете говорили оштро, ако на пример кажете „Ти лажеш!“ Шта ће од тога бити? Старац Порфирије Кавсокаливит

И да знате, ти религиозни које најчешће називамо ‘побожни људи’, најопаснији су. Ти побожни људи су врло опасни. Бог нека нас сачува од њих. Нека нас Бог сачува од тих религиозних или побожних људи; јер побожан тј. религиозан човјек представља своју природну особност, која никада није имала особни однос са Богом. Побожна особа пости, спроводи молитвена и разна друга “правила”, испуњава дужности пред Богом, али нема никакав озбиљан однос с Њим и зато Бог, оваквој особи, никада не открива баш ништа. И ево, свједочим вам и признајем из властитог искуства, да се у животу нисам сусрео са већим враговима и опасношћу за Цркву од побожних људи. Атанасије Лимасолски

У једном виђењу једном човеку откривено следеће, у трену када му је Господ показао и рај и ад : "Видео сам у аду оне, које нисам желео тамо да видим. И у рају сам видео оне, које нисам очекивао тамо да видим ". То јест људи које осуђујемо могу да се нађу у рају. А постоје људи, за које други мисле да се спасавају, а они тону у ад. Поред тога, има још један доказ који ме је поразио: "Срео сам у аду велики број ревнитеља. Ад је био пун ревнитеља ". А зашто? Зато што су осуђивали, и нису имали саосећања за друге људе. И због тога је према речима Нила Мироточивог, онај који осуђује брата гори од демона. Осуђивање одгони благодат Светог духа, и тај човек чини три пута више зла. И на другом месту је још речено да онај који осуђује ближњега је антихрист, због тога што заузима престо Христа Судије, Који је Једини Праведан Судија. И због тога онај који осуђује овако расуђује: "Овима је потребно то, а овима - ово. Ови треба да се предају анатеми, а ови други - овоме, а трећи - нечему трећем ". И због тога он већ суди заузимајући Христов престо, Који је Једини Истинити и Праведни Судија. Старац Костантин Абхазијски

Немојте бити превише строги. Претерана строгост је опасна. Она зауставља душу само на спољашњем подвигу, не даје дубину. Будите мекши, не јурите за спољним правилима. Мислено разговарајте са Господом и светима. Старајте се да не подучавате, него да лагано указујете једни другима, да се исправите. Будите једноставни и искрени. Сав свет је такав Божји... Погледајте око себе - сва творевина се захваљује Господу. И ви тако живите – у миру са Богом. Старац Николај Гурјанов

Семе правде сеје се у миру који ствара мир. Мноштво чуда не мора да нас доведе ни до каквог закључка. И само једно чудо може бити доказ да постоји Бог. Хиљаде чуда могу да укажу само на пророка. Лазарево васкрсење показује нам чудотворца Бога, али да бисмо то могли да видимо, потребно је да у овом чуду откријемо оно што га уздиже изнад свих оних чуда која су учинили Богоносни људи, а која су, на први поглед, иста као и поменуто чудо Господње. Свети Филарет московски

Љубав се према Богу практикује - испуњавањем заповести Божијих, а према ближњима - испуњавањем дужности еванђелских према ближњима у које спада: брига о њима, молитва за њих, милостиња за њих, рад за њих. Молитва, то је један вид љубави, односно помоћи ближњима, милостиња – други вид помоћи; доброта – трећи вид помоћи; смерност – четврти вид; јер ко зна какву ћеш помоћ указати ближњему својом смерношћу; кротост – пети вид помоћи; и тако редом врлина за врлином; јер је свака еванђелска врлина наша своје врсте помоћ ближњима нашим. Не треба никад заборављати; ниједна еванђелска врлина не живи у души хришћаниновој само ради њега, већ ради целог светог тела Цркве, у коме и свети Анђели Божији живе ради нас, служећи с љубављу нашем спасењу. Jустин Ћелијски