Добро је понекад у молитви рећи неколико својих речи, које одишу пламеном вером и љубављу према Господу. Да, а не увек само туђим речима разговарати са Богом. Нe треба увек бити дете у вери и нади, него показати и свој разум, рећи од срца и своју реч добру (Пс. 44, 2), при томе на туђе речи некако навикнемо и хладнимо пред њима. И како је пријатно Господу то наше лично тепање, које излази право из срца које верује, које воли и које је благодарно о томе не треба ни говорити; треба само рећи да душа са својим речима Богу трепери од радости, сва се распламсава, оживљава и блаженствује. Кажеш неколико речи, а окусиш толико блаженства, која нећеш добити у тој мери од најдужих и најдирљивијих туђих молитава, изговорених по навици и неискрено. Свети Јован Кронштатски

Не враћајмо се у мислима на гријехе које смо раније исповедили. Сјећање на грехе доноси зло. Јесте ли затражили од Бога опраштај? Готово је! Бог преко исповести све опрашта. Не треба да се враћамо и да се затварамо у тамницу безнађа. Пред Богом треба да будемо смирене слуге. Човијек сам себе упропашћује говорећи: - Ја сам грешник, биједник, ја сам ово, ја сам оно, нисам урадио ово, нисам учинио оно.... Требало је тада, нисам учинио тада. Сад већ не могу ништа.... Протраћио сам своје године. Нисам достојан, нисам низашта.... У њему се ствара осјећање ниже вриједности. За таквог човијека, све око њега су само рушевине. Знате ли како је то тешко стање? То је лажно смирење. Све су то ознаке човијека без наде, човијека којим је овладао сатана. Старац Порфирије Кавсокаливит

Ходити у Истини, бити сав у Истини и од Истине. То осигурава човеку бесмртност и живот вечни, јер га спасава од греха, од те основне и главе лажи, свелажи. Грех у свима својим безбројним облицима само једно ради: лаже човека да му може дати живот а сурвава га у смрт, да му може дати рај а одводи га у пакао, да га може учинити богом а претвара га у ђавола. Који то грех није лаж, и којим то грехом човек не лаже себе? Ето гордости. Зар гардошћу не лаже човек себе, јер сматра себе великим, а уствари је прах и пепео? Ето славољубље. Зар славољубљем не лаже човек себе, јер сматра себе славним, а уствари је буњиште, пуно црва и смрада? Ето властољубље. Зар човек не лаже себе властољубљем, јер сматра да је силан и моћан, а уствари је бедни роб смрти и гроба? Ето сластољубље. Зар човек не лаже себе сластољубљем, јер сматра да ће му дати рајска уживања, а уствари свака се сласт завршава горчином? Тако, грех до греха – лаж до лажи, и све се оне сливају у једну бескрајну лаж, која увек одводи човека „оцу лажи“, том човекоубици „од почетка“ (Јн. 8,44). Зато основна заповест Тројичног Божанства јесте: ходити у истини. Јер само они „који ходе у истини“ Христови су, и лаж нема власти над њима. Ава Јустин Ћелијски

Пост је хришћанину потребан да разјасни мисао и пробуди и развије осећај и подвргне вољу добрим делима. Те три способности човека затамњујемо и гушимо преједањем, пијанством и животним бригама, због чега отпадамо од источника живота – Бога и упадамо у похлепу и сујету, изврћемо и скрнавимо у себи лик Божји. Свети праведни Јован Кронштатски

Постите колико можете, вршите метаније колико можете, уживајте у свеноћним бдењима колико желите, али у свему будите радосни. Имајте у себи радост Христову. То је радост која траје вечно, која у себи садржи вечну радост. То је радост Господа нашега. Она пружа сигурно спокојство, спокојно задовољство и свесладосно блаженство. То је сверадосна радост која превазилази сваку радост. Христос жели да се људи радују. Штавише, ужива у томе да шири радост, да вернике своје обогаћује радошћу; жели "да радост наша буде потпуна" (1.Јов.1,4) Старац Порфирије Кавсокаливит

Свако ко се жали на лењост и на хладноћу у души, требало би да добро погледа у себе, да случајно у њега није ушла нека од помисли које човека вуку ка доле уместо да га узводе у висину. Такве мисли су свагда оне кроз које нешто присвајамо за себе, када нешто приписујемо себи: успех у неком послу, похвале, примећивање недостатака на ближњима и осећај неке наше супериорности над другим људима. Зато се помолимо Господу, нека нас искуша, нека нас испроба, нека нам отвори очи да видимо да ли смо на путу безакоња, а ако јесмо, помолимо се и потрудимо се да се упутимо ка путу у живот вечни. Свети Филарет Московски

Приступи грешниче, к добром Лекару, и исцели се без напора. Збаци са себе бреме грехова, принеси молитву, и окваси сузама иструлеле ране. Јер, небески Лекар сузама и уздасима лечи ране. Приступи и принеси сузе: оне су најбољи лек. Јер, небеском Лекару је угодно да се свако лечи и спасава својим сопственим сузама. То је лек тренутног, а не спорог дејства. Њега није потребно стално привијати уз рану, будући да одмах исцељује. Лекар само чека да види твоје сузе. Приступи без страха. Покажи му рану и уједно принеси лек тј. сузе и уздахе. свети Јефрем Сирин

Потпуна радост се не дешава у овом животу, јер овде видимо Бога као кроз затамљено стакло. А након смрти видећемо Господа лицем у лице. Али неће сви видети Господа на исти начин, већ по мери по којој можемо да га примимо. Чак ни сви Анђели не виде Господа на исти начин. Ипак, можемо рећи да онај који није осетио Христа у овом животу неће га видети после смрти. Способност да се осети Христос се постиже духовним радом на себи у овом животу. Свети Варсануфије Оптински

Бог је огањ који загрева и разбуктава срца и утробе. Дакле, ако у својим срцима осећамо хладноћу, студ која долази од ђавола, јер је ђаво студен, то призовимо Господа и Он ће доћи и згрејати срце наше не само савршеном љубављу према Њему него и према нашим ближњима. Топлина изгони студ добромрсца. Бог пројављује Своје човекољубље према нама не само онда када чинимо добро, него и онда када Га жалостимо и прогневљујемо - како дуготрпељиво сноси Он безакоња наша и, када кара, како милостиво кара! Преподобни Серафим Сровски

Зар не знаш да је Исус у сваком случају лек за сваку несрећу? То јест, храна гладном, вода жедном, здравље за болесног, одећа за нагог, глас за појућег, весник молитвенику, свима за све за спасење. Поверуј ми, чедо моје, ма од чега да страдамо, Христос је у свему једнини лекар душе и тела. Довољно је имати потпуно самоодрицање, савршену веру, и преданост Њему без колебања. Старац Јосиф Исихаста