На Божић нам је откривена и осмишљена и тајна човека, и тајна земље, и тајна неба над земљом. И човек нам је мио, јер је Логосов; и душа човекова нам је мила, јер је Логосова; и мисао човекова нам је мила, јер је Логосова; и осећање човеково нам је мило, јер је Логосово; и живот човечји нам је мио, јер је Логосов; и свет нам је мио, јер је Логосов; и небо нам је мило, јер је Логосово. Рођењем Логоса у телу рођен је на овај свет сав Бог, сва Истина Божја, сва Правда Божја, сва Љубав Божја, све Добро Божје, зато сви гладни и жедни Бога и његове Правде у слатком подвижничком усхићењу довикују свима бићима и свима тварима: Христос се роди! а из христочежњивих дубина бића и твари одјекује бурно: Ваистину се роди! (преподобни Јустин Ћелијски)

„Слава на висини Богу, и на Земљи мир, међу људима добра воља !" Та песма је наш хришћански, православни програм за све људе и народе, како пре две хиљаде година тако и данас, тако и довека. То је био програм живота и рада и понашања и владања и човековања (=хуманости) наших отаца и праотаца православних, наших Српских Мученика и Праведника, наших витезова Крста часног и Слободе златне, наших ратара и ратника, наших радника и посленика на сваком честитом људском и народном, човечанском послу и служби. Та небеска слава Божија, и тај спаситељни Мир Христов, и та богодана Добра Воља међу људима – нека данас о Божићу, и у све дане живота нашег, буде са свима нама, и свима Божјим људима и створењима! Нека сва Земља постане Витлејемске јасле, да пр и ми Богомладенца Христа у срца свију нас, и у домове свих верних и правих људи Божијих, посебно напаћеног народа нашег Православног, који се ево већ седмо лето не смирује, растрзаван споља и изнутра, а жедан мира и љубави, правде и слободе, жедан Христовог Божића и Царства, које Христос Спас доноси и даје за све нас у овај свеспасоносни дан и Празник Божића. Мир Божји! Христос се роди! Срећан Божић! Благословена Нова Година благости Господње! Епископ Атанасије

Исповест није намет, инквизиторски, тако да кажемо, однос према вернику. Исповест је, јер је Црква то предвидела, наша потреба. Нема никакве потребе свештеник да испитује ко је шта радио, али ми имамо потребу да стојећи пред Господом изнесемо своје проблеме. Понекад то могу бити и духовни узлети! Није исповест само таксативно изношење својих грехова, може бити да неки верник има некаква позитивна духовна искуства, па хоће у Светој Тајни да их провери, да изнесе своме свештенику. Дакле, ми имамо потребу за исповешћу зато што смо грешни људи, нико није без греха, како каже Псалмопевац: Ти си једини без греха, правда је твоја правда вечна... Једини је Бог без греха! Значи нема тог човека који нема потребу за исповешћу. Зашто? Зато што је исповест потврда покајања. И зато што је исповест искање благодати Божје, да исцели наше ране које смо нанели себи кроз своје грехе. Дакле, ми треба дубоко да погледамо у своју душу, стојећи пред Христом и да се исповедамо кад год осетимо да постоји неки проблем...“ Митрополит Порфирије

Никога не смемо осуђивати, чак ни највећег грешника. Никада никога не осуђујте. Свакога, ма ко он био, примајте са добрим осећањем, са надом да у њему нађете само добро, видећи пред собом лик Божији. Господ види срце човека. А људи се у својим судовима увек могу преварити, и тада ти судови бивају плод простог празнословља. Спасење ваше и погибао ваша је – у ближњем вашем. Спасење ваше зависи од тога како се ви односите ка свом ближњем. Не заборавите да у свом ближњем видите лик Божији. Без трпљења и снисхођења ближњима немогуће је живети. Немир убија људе. Не треба давати слободу својим осећањима. Морамо се приморавати да будемо љубазни и са онима који нам се не допадају. (Старац Никон Оптински)

Љубимо Христа! Нека нам је Он једина нада и старање! Љубимо Христа само Њега ради! Никада нас ради. Нека нас постави тамо где Он хоће. Нека нам да оно што Он хоће да нам да. Немојмо да Га љубимо ради дарова Његових. Себично је рећи: Христос ће ме настанити у један леп стан Царства Небеског, који је за мене начинио. Христос га је припремио. То пише у Јеванђељу: "У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим место. И ако отидем и припремим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да где сам ја, будете и ви" (Јов.14,2-3). правилно је када кажемо: Христе мој, нека буде оно што хоће љубав Твоја; мени је довољно да живим у љубави Твојој. Старац Порфирије Кавсокаливит

Крсним знаком се осењујемо тј. крстимо се, прво ради тога да би тај знак на нама видео Бог. Да, браћо, Бог види када се ми крстимо, када стављамо на себе знак крста. А неки од вас се крсте немарно, брзајући, и нимало се не удубљују у то што чине! Грех је тако крстити се! Ваља се крстити са пажњом и страхопоштовањем. Кажеш – нема силе у крсту?! Није тачно, има у крсту силе и то велике, када се крстиш како треба – са вером и страхопоштовањем и мислећи о томе шта заправо чиниш. Крсни знак је знак због кога Бог обраћа Своју пажњу на нас и због кога на нас излива Своју спасоносну доброту. Крсни је знак онај печат због кога Бог прима наше молбе. Молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име Исуса Христа: “Ја нисам дошао сам, мене је Исус Христос послао к Теби, Господе! А да је то стварно тако, сведочи печат Његов на мени – крсни знак!” Ако, пак, мислиш, човече, да у крсту нема силе, зашто се онда уопште и крстиш? Или никако не стављај на себе крста и онда ће сви знати да ниси Хришћанин, или га стављај онако како треба: не брзајући, са страхопоштовањем и пажњом, удубљујући се у то што чиниш! Значи, ми се осењујемо крсним знамењем да бисмо привукли на себе благодат Божију. И још се крстимо тога ради да би то видео лукави, наш непријатељ – ђаво. Да, браћо, нека и лукави види како се ми осењујемо крсним знаком, нека види зато што он тај знак не воли. Као што се боји Самог Исуса Христа, тако се исто лукави боји и знака Христовог – Крста. Крст је најпоузданије оружје против ђавола, најјача заштита од њега, најоштрији мач против – непријатеља… Крсни знак чува нас и штити од сваке непријатељске силе. Када ваљано ставимо на себе крсни знак, онда нас Анђео Христов чува и штити. Ђаво бежи од крсног знака, а Анђео нам на крсни знак прилази. Најзад, ми се крстимо и ради тога да бисмо пред другима исповедали Исуса Христа, Који је распет на Крсту – да, нека људи виде Кога ми то исповедамо, у Кога верујемо, у Кога се надамо, Кога волимо, Кога поштујемо! А тебе је, међутим, понекад стид да се прекрстиш! Знаш ли ти какав грех тиме чиниш? То значи да се стидиш што си Хришћанин – стидиш се што припадаш Христу, што у Христа верујеш, у Христа се надаш, Христа поштујеш и волиш!… Не, немој се стидети да признаш да си Хришћанин, да си Христов, иначе ће се Исус Христос постидети да те призна Својим на Страшном суду Своме и неће хтети да те прими у Царство Небеско. Према томе, ми се крстимо ради тога да бисмо показали да смо Хришћани, да би то видео Бог, да би видео Анђео-Чувар наш, да би видео лукави и да би људи видели да смо Хришћани. По томе како се човек крсти, може се одредити и какав је Хришћанин. Чак се може и овако рећи: “Како се ко крсти, тако и верује”! У духовном животу у свему се почиње од малог. Ко испуни мало, утврђује се у већем. Из мајушног семена страхопоштовања израста велико стабло хришћанске побожности. Преподобни Серафим Саровски

Видимо да је у Господњој молитви - Оче наш, којој нас је Господ научио - најважније садржано у речима Нека буде воља твоја. У Гетсиманском врту Христос је рекао: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја (Мт. 26, 42). Био је у агонији и ватреној молитви. Три пута је поновио исте речи, да би на крају рекао: Али опет не како ја хоћу него како ти (Мк. 14, 36). Стога, речима "нека буде воља Твоја" добровољно приносимо сами себе Ономе који је љубав. Архимандрит Василије (Гондикакис)

Немој да се носиш таквим мислима како ћеш умрети и како ћеш отићи у небеску бесмртност! Труди се да већ сада постанеш бесмртан тако што ћеш овде, на земљи, умрети за своје рђаво ја. Тако се нећеш бринути, него ћеш бити врло радостан живећи заједно са Христом. Тада се нећеш плашити ни искушења, ни сатане, ни смрти, јер ћеш их све још овде, на земљи, победити, тако да ћеш бити спреман за небеску бесмртност. старац Порфирије  

Свако добро дело које се чини из љубави према Христу доноси благодат Духа Светог. Ипак молитвом се то најлакше постиже, јер она је оруђе којим увек располажемо. Може бити да хоћеш да идеш у цркву, али у твојој околини нема цркве; или хоћеш да уделиш сиромаху, али га не твоме путу не сретнеш; или хоћеш да будеш непорочан, али твоја наклоност и твоја слабост пред замкама непријатеља учине да не нађеш у себи потребну снагу. Зато је молитва увек и за сваког могућа: за богатог и сиромашног, за ученог и простог, за јаког и слабог, за праведног и грешног. Сила молитве је бескрајна и више од свега другог она нам доноси благодат Духа Божијег. Молитва нас оспособљава да можемо да говоримо са милостивим и животодавним Господом. Али ми треба да се молимо до оног момента кад Господ кроз своју благодат у нас сиђе. Кад је Он у нама, молитва мора да престане јер је испуњена. ''Дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи душе наше.'' Сад нас Он учи даље шта треба да радимо. Твоја цела наука се у томе састоји; стога усредсреди сву своју пажњу на то. Одлазећи или долазећи, седећи или стојећи, на послу или у цркви, увек трeба твоје усне да понављају: ''Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног.'' Са овом молитвом у срцу ти ћеш наћи унутрашњи мир и чистоту душе и тела. Кад ову молитву почнеш, сабери све унутрашње снаге духа и повежи их са моћима срца и истрај пажљиво док Господ не загреје твоје срце својом благодаћу и са тобом се у једном једином духу сједини. Тада ће унутрашња молитва постати извор воде живе, која непрестано тече и тебе непрестано храни и оживљава. Свети Серафим Саровски

Добро је говорити истину када обавеза или љубав према ближњем то захтевају од вас. Али, то треба чинити тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо као неко ко можда боље од других познаје истину. Поред тога, потребно је да знамо људе и догађаје, да се не би догодило да уместо истине кажемо укор и да уместо мира и кротости, начинимо непријатељство и штету. Свети Филарет Московски