И у раду се угледај на свога Спаситеља. Сети се колико је Он радио и урадио за живота земаљскога. Дању је радио а ноћу се Богу молио и одмарао. Шта ти смета да и ти тако чиниш? Угледај се на Христа у неуморном раду, па ће те брзо оставити туга. Моли се поред тога Богу. Он, који се о птицама стара, неће ни тебе заборавити. Свети владика Николај

Кад човек упадне у празнословље, онда све иде унатрашке; почиње, на пример, да разговара о чему не треба: “тај-и-тај… ту-и-ту…”. Верујте, томе нигде нема краја. И кад дође вече, будемо уморни, будемо и у души празни, јер се нисмо молили. У нама се ствара хаос, онда ми тај хаос, хтели – не хтели, преносимо на друге. Бежи од празнословља, јер оно неминовно води осуђивању. Пошто само раслабљени таквим страстима, празнословљем и осуђивањем других, зар нам је до молитве? И тако, мало помало, неповратно пропадамо. Схиархимандрит Пајсије Хиландарац

Недостатак савременог човека јесте у томе што није спреман на тишину, на ћутање, а нарочито није спреман да чује другог. У причи о Јову описано је колико су Јовови пријатељи, који су дошли да би га тешили због страдања у које је запао, заправо били људи духа. Седам дана су ћутали један пред другим, одмеравајући величину и формат срца, да би тек онда започели разговор. Тако су показали да су спремни да чују један другог. Данас недостаје та способност да људи чују ближњег, шапат природе и знакове времена. Човек модерног доба има сталну потребу да производи мноштво речи које често нису ни промишљене нити проживљене. Митрополит Порфирије

Истинска и мудра нада огледа се у томе да човек нимало не брине за себе и то из љубави према Богу и ради дела добротетељи (врлине), знајући да о њему брине Бог. Ако, пак, човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, не видећи у сопственим снагама средство како да их одврати, па тек тада почне да се нада у помоћ Божију – та је нада сујетна и лажна. Истинска нада иште само Царство Божије. Док ту наду не стекне, срце наше неће моћи да има мира ни покоја. Тек та нада умириће га и у њега улити радост.

Људи се споре око вере и нигде краја тим спорењима. Уствари, нема потребе да се споримо. Треба се само молити Богу и Мајци Божијој и Господ ће нас без спорења просветити и то веома брзо. Старац Силуан Атонски

„Господе, ухвати наше срце и очисти! Господ ће сићи у наша срца када Му отворимо врата смирењем, трпљењем, чистотом, целомудријем, кротошћу, добрим делима, љубављу према ближњим, а најпре молитвом к Богу, послушањем, уздржањем душевних и телесних осећања, помисли. Затварамо врата неуздржањем, нечистоћом осећања, помислима, нетрпљењем патњи и болести, роптањем, незахвалношћу, узвраћањем зла за зло“. Севастијан Картагински

Душа која се није предала вољи Божијој неће нигде наћи мира, чак и ако буде много постила и молила се. Ко окривљује људе зато што га укоревају, тај не зна да му је душа болесна и да прекор није крив. Ко воли да врши своју вољу тај уопште није мудар, а ко је послушан томе је успех осигуран јер га Господ воли. Ко има малу благодат Светог Духа тај воли сваког претпостављеног јер зна да је Богом постављен и са радошћу му се покорава у славу Божију. Ово је познато нашој Цркви захваљујући Духу Светом, а и Свети Оци су писали о томе. Свети Силуан Атонски

Свети Григорије Палама каже да, пошто телесне страсти имају свој зачетак у огреховљености ума, то треба прво њега излечити; ако се човек оружа само постом и злопаћењем тела, а не исуши унутрашњи извор помисли молитвом и смирењем, ништа неће постићи; ако се, као што рекосмо, смирењем и молитвом освећује сваки корак, онда ће стећи и освећење своје спољашности... То је богомудро мишљење једног од Отаца, да силом ума ваља ''опасивати'' пожудни део у човеку, савлађивати страсти. Но, да не би тело било неукротиво и снажније од разума, неопходно је његово злопаћење и умерено уздржање од хране. Схиархимандрит Пајсије Хиландарац

Не мисли да ти једини трпиш више невоља од другога. Као што онај ко живи на земљи не може да не дише овај ваздух, тако и свако ко живи на земљи не може да не буде искушаван тескобама и болестима. Онима који се баве земаљским стварима, земаљске ствари и задају невоље; а они који теже духовним вредностима због њих и пате. Али, ови други ће бити блажени, јер је велика њихова награда на Небесима. Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање тј. да буде искушавана већма него што може поднети (1. Кор. 10,13). И лукавом није дато да искушава душу и мучи је онолико колико би он желео, већ само онолико колико му Господ допусти. Нека душа само храбро трпи све, чврсто верујући и очекујући од Бога помоћ и уздајући се само у Њега и Он је никада неће оставити. Св. Јефрем Сиријски

За човека заиста верујућег у свакој прилици може да буде поука кад види људе који чине оно што је добро, што је по вољи Божијој - кад може он, од исте смо крви и тела и чак истог језика - зашто ми не можемо? Дакле, то нам је подстицај, да будемо онако као што ваља. Ако видимо људе који греше, који зло чине и ми то осуђујемо - шта ће тек бити ако ми то будемо чинили, на шта нас и упозорава ап. Павле. О томе и Св. Пахомије Велики поучава када каже: "Ако вас неко увреди, или вам нанесе неку пакост - ти кажи себи: ево пружа ми се прилика да добијем сребрни новац, ако се уздржим без гњева и ако му одговорим на миран начин. Ако поред тога увреда буде нешто крупнија и тежа - ти кажи себи: ево ми се пружа прилика да добијем златан новац - златну награду од Бога - тако да ћеш ти у сваком случају бити на добитку тамо где би други изгубио. За нас је, дабоме, и реч Господња, она прича о блудноме сину значајна, јер нам показује какву корист духовну ми можемо имати и од невоља и тешкоћа које нас снађу. Док је био у обиљу и с новцем који је од оца добио, он није мислио о суштини живота. Кад је изгубио све и почео да гладује, онда вели дође себи. Пре тога нисмо при себи него лутамо по свету. Дакле, ако смо мудри и у тешкоћама и невољама, можемо извући духовну корист. Патријарх српски Павле