У Христу имамо пример, откривење наума Божијег о човеку. У Богу не треба гледати рефлексију интелекта. Бог нам се открива својим делима. Ми живимо Христа као сопствени живот, не доживљавамо Га као некога кога упознајемо споља. Христос је рекао «Ја сам Пут». Ако је Он – Пут, ми Га морамо следити не споља, него изнутра. И морамо се сећати да се на Голготи и у Гетсиманији Христос борио против свих. Сам самцат. Свети Старац Софроније Сахаров

Речено је да се љубав не радује неправди, а радује се истини (1.Кор.13,6). Дешава нам се често да видимо неправедна и грешна дела људска или да слушамо о њима. При томе, ми имамо грешан обичај да им се радујемо и да без стида изражавамо своју радост безумним смехом. Наш поступак је, међутим, рђав, нехришћански, одвратан и богопротиван. Очигледно је да у срцу немамо хришћанске љубави према ближњем. Јер, љубав се не радује неправди, а радује се истини (1.Кор.13,6). Престанимо да убудуће чинимо нешто слично да не бисмо били осуђени са онима који чине неправду. Када волиш Господа Христа онда ће ти бити лакши пост и молитва, и милостиња и трпљење, кротост и смерност, и све муке које нас снађу у овоме свету.

Код Бога не постоји предодређење за човека, јер се у свом животу човек непрестано појављује као сатрудник Господњи. Посматрајући наш живот, Господ види да ли нам је продужетак живота на корист, да ли ћемо на добро проживети своје дане и постоји ли нада за покајање. У животу не постоји самовоља. Стање наше душе утиче на време нашег земаљског живота. Ми смо сатрудници Божији. Без нашег избора и учешћа не можемо нити да одемо у манастир нити да ступимо у брак. И опет понављам, ни судбина ни предодређење не лебде над нама.

Припазите, браћо моја мирјани, да не осуђујете своје свештенике, да их не корите и презирете, јер сами себи подмећете огањ. Јер свештеници су виши и од Ангела и од царева. Тако мени говори моја савест. Ако сретнем свештеника и цара, чини ми се благословеним да свештеника ставим да седи изнад цара. И ако сретнем свештеника и ангела, прво ћу поздравити свештеника, па онда ангела, јер свештеник је, браћо моја, виши и од Свете Трпезе и од Светога Путира. Свети Путир је бездихан, а свештеник се свакога дана причешћује Пречистим Тајнама, часним Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа и Бога. Ја, браћо, немам за шта да осуђујем свештенике, јер су свештеници и имају Христа да их кори, па у чему год да погреше има наш Христос за њих железну палицу.  

У случају када је ђаво задобио велика права над човеком, када је овладао њиме, требао би да се нађе разлог томе да би ђаво био лишен тих права. У супротном случају, колико год да се други моле за тог човека, ђаво не одлази. Он сакати човека. Свештеници му читају молитве, а као крајњи резултат, несрећном бива још горе, јер га ђаво мучи још више него раније. Човек би требао да се покаје, да се исповеди, да лиши ђавола оних права које му је сам дао. Само после тога ђаво одлази, а другачије човек ће се мучити. Па макар му и цео дан, и два дана, читав месец или годинама читали молитве, ђаво влада правима над несрећником и не одлази.  

Људи који пате од депресије нису болесни већ им је одузета сва енергија. То се лечи редовним недељним Литургијама као и обавезним постом и молитвом и исповешћу и круном свега то је - причест. Лекови за смирење само стварају зависност и ништа не помажу, помаже друштво истомишљеника и побожност. Али без свете Литургије као основе за све нема ништа, човек је празан и нема краја проблему а лекови погоршавају будуће стање а привремено помажу. старац Тадеј

У давање савета не би требало да се сувише упуштате, већ да са смирењем од њих одустајете. А када Вас приморају, онда треба рећи нешто мало и овлаш, препуштајући ствар Богу. Говорити о вери, и давати савете велика је разлика, схватите! И ово последње нисам Вам забранио, већ сам само рекао да то чините са страхом Божјим, са крајњом опрезношћу и умереношћу.  Говорим Вам ово са срдачним сузама, јер сам видео и доживео многа горка искуства. А сачувај Боже да Вам саветујем у садашње оскудно време да скривате од ближњих ту малу ризницу која превазилази сав свет, знање о Богу, које сте задобили не без подвига и страдања, по нарочитој милости Божјој. Сада је много разнородног знања, само је знање истине напустило људе. Предивна је руска пословица: "Недосољено на столу, а пресољено на леђима".   

Истину немојмо увек говорити директно. Други не може да је издржи. На пример, муж се вратио кући, а жена је направила неку грешку. Муж је онда нападне: „Погрешила си. То је истина. Треба говорити истину!“. То није истина. То је самољубље. То значи да не волиш своју жену, коју сваки дан грлиш, али пошто јој претходно задаш ударац у срце и главу. Како то двоје може ићи заједно? Исто важи и за жену у њеном односу са мужем.  

Оно што је отров змије отровнице, то је раздражљивост и злопамћење; јер они израз лица промене, и мисли узнемире, и снагу раслабе, и црпу снагу човека за делање; док љубав и кротост удаљују све ово. Буди пажљив према себи, да те не обузме плаховитост, разражљивост, злопамћење, јер ће ти због тога живот бити несређен и испуњен бригама. Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран. Ако имаш нешто против брата, или брат против тебе, помири се са њим. Уколико не учиниш тако, ма шта Богу принео неће бити примљено (Мт. 5. 23, 24). Уколико испуниш ову заповест Владике, онда ишти од Њега са смелошћу, говорећи: "Опрости ми Владико, дугове моје, као што и ја опраштам брату своме, испунивши Твоју заповест!" И Човекољубац ће ти одговорити: "Ако ти ниси опростио, ни Ја нећу теби опростити; ако си опростио, и Ја теби опраштам твоје дугове."  

Корисно је знати речи критике јер су оне лек против гордости и савет да свагда будемо опрезни. Готово да и нема потребе да критикујемо човека од своје воље, једино ако он сам не да повод да му се каже истина. Тешко је осуђивати јер се у то веома лако умеша и самооправдавање. Поред тога, осуда може да начини непријатност другоме, који је пренео ту осуду, и зато би најбоље било да се помолимо Богу да Он научи свакога од нас да се на поступке ближњих гледа чистих очију, без осуде и без подозрења.