Шта је спасење? Живот у Цркви. А шта је живот у Цркви? Живот у Богочовеку. А шта је живот у Богочовеку? Живот у Светој Тројици, јер је Богочовек – Друго Лице Свете Тројице, увек једносушно и једноживотно са беспочетним Оцем и животворним Духом. Тако је спасење, у ствари, живљење у Светој Тројици. Све у свему: спасење је благодатни подвиг уцрквљења и оцрквљења, убогочовечења и обогочовечења, утројичења и отројичења. Све што је у Цркви богочовечно је и тројично је, и кроз Богочовека увек одводи Тројичном Божанству. Јустин Ћелијски
Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је Његово у миру. А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели што је запленио од њега (Лк.11,21-22). Овај опис објашњава како Господ разара ђаволску власт над душама. Док је душа у греху, зли дух у потпуности има превласт над њом. Додуше, он то не показује увек очигледно. Он је јачи од душе те се и не боји побуне са њене стране. Он влада и тиранише је без противљења. Међутим, када, привучен вером и покајањем, дође у душу, Господ разрива све сатанске узе, изгони беса и лишава га сваке власти над њом. Све док душа служи Господу, беси не могу њоме овладати. Јер, она је снажна Господом и силнија од њих. Кад, пак, начини пропуст и окрене се од Господа, бес опет напада и побеђује. Тада јој, бедној, бива горе него раније. То је свеопшти невидљиви поредак појава у духовном свету. Када би нам се отвориле умне очи, видели бисмо свеопшти рат духова са душама. Ту побеђује час једна, час друга страна, зависно од тога да ли душе са Господом опште вером, покајањем и ревношћу за добра дела, или од Њега одступају нерадом, небригом и хлађењем за добро. Свети Теофан Затворник
Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње. Свети Јован Златоусти
Свако добро дело учињено из љубави према Христу доноси благодат Светога Духа, но молитвом се то најлакше постиже. Јер је молитва оруђе којим увек располажемо. Може се догодити да би сте хтели да идете у цркву али да црква није близу, или да је служба свршена. Или имате жељу да уделите сиромаху, но или њега нема, или немате шта дати. Или желите да будете непорочни али за то немате снаге, или због ваше природе или због сплетки злих духова којима се ви не можете успротивити по људској немоћи. Имате жељу и било које друго добро дело да учините ради Христа, но или немате снаге или немате прилике за то. Све то, међутим, не важи када је у питању молитва. За молитву век има могућности. Она је доступна и богатом и сиромашном, и знаменитом и простом, и силном и слабом, и здравом и болесном и праведном и грешном. Снага молитве је огромна и више него све друго даје Духа Божијег. А молити се није тешко. Благо нама ако нас Господ Бог затекне на молитвеном бдењу, испуњене даровима Духа Светог Његовог! Тада се можемо смело надати да ћемо бити узети на облацима у сусрет Господу на ваздуху, Који долази са славом и силом великом да суди живима и мртвима и Који ће дати свакоме према делима његовим. Свети Серафим Саровски
Наша природа је конзервативна, наша вера је напредна. Природа тежи да нас задржи при нашим старим навикама, вера нам не дозвољава ни часа да будемо задовољни самим собом и да стојимо. Вера тражи од нас непрекидно обновљено срце и препорођену душу; она сваком од нас поставља свако вече питање: "Јеси ли данас постао бољи и савршенији него што си јуче био?" Природа је наша као један груб, неуглачан камен, из кога уметник израђује најдивније облике. Вера је неуморна у глачању наше природе. Владета Јеротић
Свет је загризао више у грехе и у зло, па повезао љубав и страсти, а љубав и страсти немају ништа заједничко. Љубав је Бог, а страсти су страсти, то је заробљавање од духова злобе. Они гледају да заробе човека не само за живо биће, него и за предмете и ето невоље. Духови под небом гледају да нас заробе за предмете, за личности, да не буде наше срце везано са Богом, јер они знају ако се наше срце сједини са Богом онда они немају могућности да нам се приближе. Онај ко је у пуној Благодати Божијој, сједињен љубављу Господњом, то јест Божанском љубављу, огњем Божанским је ограђен и они (духови под небом) не могу да приступе, они убацују своје мислене радијусе, али они не допиру, одбијају се, зато што смо ограђени благодаћу Божијом. Љубав је најјаче оружје које постоји, нема те силе и тог оружја које ће моћи против љубави да се бори, све се ту руши. Старац Тадеј
Тешко би било живети на земљи када заиста не би било никога ко би нам помогао да се снађемо у животу. Али над нама је Сам Господ Сведржитељ, Сама Љубав. Ослони се на вољу Господњу и Господ те неће посрамити. И ослони се делима, а не речима... Наш живот је постао тежак управо због тога што су га људи искомпликовали својим мудровањем. Уместо да се обраћају Богу за помоћ они су почели да се обраћају своме разуму и само на њега да се ослањају. Не бој се ни невоље, ни болести, ни страдања, нити било каквих искушења. Све су то посете Божије, које су теби самоме на корист. (преп. Анатолије)
Kако треба да се молимо? Треба да осећаш да си ти мало дете, а Бог да је твој отац. Почни да га молиш. Ако понекад затражиш и неку глупост, ништа не брини, неће се љутити... Подариће ти оно што је за тебе најбоље. То је као када дете тражи од свога оца да му купи мотор, јер верује да је одрасло, а његов отац, пошто се боји да се детету не догоди нешто рђаво, може да отеже, али му напослетку купи аутомобил. Старац Пајсије
Христос је живео у смирењу, а садашњи хришћани воле да живе гордо и раскошно. Христос се просто и искрено понашао са сваким, а садашњи хришћани са лукавошћу и извештаченошћу. Христос је живео у великом сиромаштву, тако да није имао где главу заклонити, мада је Господар свега могао имати све; а садашњи хришћани само о томе мисле и брину се, како би сакупили велико богатство и, када би било могуће, богатство целог света држали би код себе. Христос је избегавао почасти и славе иако је достојан сваког поштовања и слављења, а садашњи се хришћани старају свом силом да буду у овом свету поштовани и славни. Христос је живео у љубави и милости, а садашњи хришћани мрзе један другог, оговарају, клеветају и руже један другог, краду, пљачкају, отимају и један другом праве замке и сплетке. Христос се ником није светио за увреду, премда је могао једним Својим мигом да уништи све Своје непријатеље; а садашњи се хришћани и речима и делима свете један другоме. Христос је према хулитељима Својим био кротак, незлобив, и будући укореван није укоревао; а садашњи хришћани један другог укоревају, грде и својим језиком, као оштрим мачем, секу. Христос је у великом трпљењу живео; а садашњи хришћани, ако их задеси и нека мала невоља, ропћу, хуле и псују. Код Христа је била само ова брига: да испуни вољу Свог Небесног Оца и да изврши дело спасења (што је и испунио и извршио); а код садашњих хришћана је све друкчије. Они заборављају вољу Божју и сву бригу полажу око тога, како да се допадну људима и да испуне своје прохтеве! Свети Тихон Задонски
Снага нације је у њеном служењу Богу, јер су зло и гордост осуђени на распад, а добро је неуништиво. Чак и његови наизглед привидни порази служе као семена за нова узрастања. Онај ко не воли друге народе и нације не може да воли ни свој народ, јер воли самог себе под маском љубави према народу. Истинско национално достојанство је способност за хришћанско служење људима, тиме нација умножава своја духовна богатства. Смирење није капитулација пред злом, него савез са Богом. Волети непријатеља не значи слагати се са њим, спуштати мач онда када треба штитити своја огњишта и гробове предака; то значи видети у сваком човеку појаву вечности - образ Божји, макар и помрачен незнањем и гресима. Архимандрит Рафаил Карелин