Да се не хвалимо, браћо, оним што није у нашој власти. Времена и лета положио је Господ под Своју власт, и Он њима располаже. Само Бог једини зна, да ли ће нас сутрашњи дан убројати у живе или мртве? Неки су умрли уочи дана венчања свога; други су опет силазили у гроб уочи дана крунисања царском круном. Да нико, дакле, не говори: сутра ће ми бити најсрећнији дан у животу: сутра ступам у брак! Или: сутра се крунишем царском круном! Или: сутра идем на гозбу велику! Или: сутра ми долази добитак велики! О нека нико не говори о срећи сутрашњега дана. Гле, још ове ноћи може душа изаћи из тела, и наћи се сутра окружена црним демонима! Још ове ноћи може се човек одвојити од сродника и пријатеља, од богатства и части, од сунца и звезда, и наћи се у друштву сасвим непознатом, на месту невиђеном, на суду неочекиваном данашњи дан последњи на земљи. Зато је боље да овај дан проведемо у покајању за све минуле дане наше на земљи, него да сујетно фантазирамо о сутрашњем дану, о дану који нам може никад и не осванути. Сујетно фантазирање о сутрашњем дану не може нам донети никаквa добра, док покајање с плачем за један дан може нас спасти огња вечнога. Владика Николај (Пролог)

Оно што је отров змије отровнице, то је раздражљивост и злопамћење; јер они израз лица промене, и мисли узнемире, и снагу раслабе, и црпу снагу човека за делање; док љубав и кротост удаљују све ово. Буди пажљив према себи, да те не обузме плаховитост, разражљивост, злопамћење, јер ће ти због тога живот бити несређен и испуњен бригама. Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран. Ако имаш нешто против брата, или брат против тебе, помири се са њим. Уколико не учиниш тако, ма шта Богу принео неће бити примљено (Мт. 5. 23, 24). Уколико испуниш ову заповест Владике, онда ишти од Њега са смелошћу, говорећи: "Опрости ми Владико, дугове моје, као што и ја опраштам брату своме, испунивши Твоју заповест!" И Човекољубац ће ти одговорити: "Ако ти ниси опростио, ни Ја нећу теби опростити; ако си опростио, и Ја теби опраштам твоје дугове." Св. Јефрем Сиријски

Ако хоћете да будете мисионари и не молите се свакога дана, заборавите на то! Ако хоћете да будете мисионари а молитвено не читате Свето Писмо свакога дана, заборавите на то! Ако хоћете да будете мисионари а не знате ништа о Светом Предању, не читате Свете Оце, заборавите на то! Ако се не исповедате, не причешћујете се, не идете на Литургију сваке недеље, заборавите на то! Шта ћете да их учите? Не можете да дате оно што немате. Схиархимандрит Јоаким Пар

Само узмите Јеванђеље у руке, само покушајте да га примените на сопствени живот… узмите све што вам света Црква даје. Тада ће се и над вама десити чудо, веће него чудесни улов. Откриће вам се сами Христос, онако како се он открио и Петру. Тада ћете и ви дубоко у свом срцу рећи: Грешан сам Господе! А грешан значи: болестан сам и потребан ми је лекар. А ко је лекар срца? Једини Христос! Господе, ти видиш немоћи и греховне ране нашег срца, које нам сметају да испунимо твоје учење, твоју реч. Исцели нас и помози да почнемо нови живот. схиархимандрит Андреј (Римаренко)

Мир душе са Богом задобија се, пре свега, кроз будност. Ко води духовни живот и ко се труди за своје спасење, непрестано мора да пази на себе и да контролише покрете свога срца и разума. Непријатељ вреба и тражи да нас зароби. Чим открије неку пукотину, један тренутак непажње, он упада у душу и почиње у њој да газдује. Сваки хотимичан или нехотимичан грех оптерећује душу и руши њен мир. Последице су немир, пометеност, неспокојство и потиштеност. Души је тешко да поново дође у ред. Неопходно је најбрже најунутрашњије покајање срца, по речима: "Призови ме у дан жалости и избавићу те." , (Пс.49,15). Господ познаје наше слабости. Он је спреман да све опрости, чим се искрено покајемо. Ја говорим из искуства. Свети Јован Кронштатски

Сав нас живот је дивна тајна, позната једино Богу. Сав нас живот се чудесно одвија по неком тајанственом плану, који не примећујемо и не разумемо. Увек и у свему постоји нека повезаност околности, али циљ те повезаности нам није познат. Ми не схватамо значење ове или оне околности, али у свему постоји дубоки смисао. Нема ничег случајног у нашем животу. Старац Варсонуфије Оптински

Зли дух, пун мржње према људима, се труди да све наведе на погрешан пут и у томе успева код непажљивих и хвалисавих људи. Једном се ђаво појавио у људском облику код једног аскете. А аскета га је питао зашто напада људе са толико мржње. А ђаво му је одговорио зато што заузимамо места које су они напустили. Због гордости зли дуси су избачени из Раја и изгубили су благодат, а понизни људи заузимају њихова места у Рају. Свети Варсануфије Оптински

Код Бога не постоји предодређење за човека, јер се у свом животу човек непрестано појављује као сатрудник Господњи. Посматрајући наш живот, Господ види да ли нам је продужетак живота на корист, да ли ћемо на добро проживети своје дане и постоји ли нада за покајање. У животу не постоји самовоља. Стање наше душе утиче на време нашег земаљског живота. Ми смо сатрудници Божији. Без нашег избора и учешћа не можемо нити да одемо у манастир нити да ступимо у брак. И опет понављам, ни судбина ни предодређење не лебде над нама. Архимандрит Јован Крестјанкин

Потоп представља греховни потоп, као што је јасно из потопа у време праведнога Ноја. Ако се греси не сузбију, него се оставе да се множе и расту, они брзо као водена бујица надођу и потопе душу једног човека или једног народа. Потоп водени тада долази, да то стање душа људских објави, да би се људи освестили, сетили Бога и покајали. Свети Николај Велимировић

Моћ љубави је у нади. Надом очекујемо награду за љубав. Нада је обогаћење невидљивим благом; нада је сигурна ризница пре ризнице. Она је одмор од мука, она – капија љубави, она убија очајање, она је слика будућих добара. Недостатак наде представља ишчезавање љубави. Са њом су везане наше муке, на њој се граде наши подвизи, њу милост Божија окружује. Монах који је њоме испуњен, употребљава је као нож којим коље униније. Наду рађа искуство дарова Господњих. Јер, ко дарове Божије није осетио, не може а да не сумња. Нада побеђује гнев: она не постиђује (Рим.5,5). А срдит човек није пристојан.