Радујте се свему што нас окружује. Све нас поучава и све нас води Богу. Све око нас су капљице Божије љубави. И живо и неживо, и биљке и животиње, и птице и планине, и море и залазак сунца, и звездано небо. То су мале љубави кроз које долазимо до велике Љубави – Христа. Цвећe, на пример, има своју благодат, учи нас својим мирисима, својом величанственошћу. Говори нам о љубави Божијој. Расипа своје мирисе, своју лепоту и на грешнике и на праведнике. Старац Порфирије Кавсокаливит

Тешко је човеку без вере кад умире и оставља ближње и богатство, и тешко неверујућој родбини када губи блиског човека, на кога су полагали сву своју земаљску срећу. Господ скрушава њихове наде, а они не разумеју произвољење Божије. Међу верујућима, иако ближњи плачу за покојником, то је суздржано, и тугују, али умерено. Све је растворено молитвом и надом на Божију помоћ. Верујући умире мирно, као да спава, и по смрти на његовом лицу остаје запечаћен последњи пољубац Анђела Чувара. Севастијан Карагандински

Кад се човек окрене лицем к Богу, сви путеви воде Богу. Кад се човек окрене лицем од Бога, сви путеви воде у пропаст. Ко се одсутно одрече Бога, и речју и срцем, тај не може ништа у животу учинити, што не би водило његовом потпуном разорењу и телесном и душевном. Зато се не жури да тражиш џелата безбожнику. Он га је нашао сам у себи, поузданијег него што му га сав свет може дати. Владика Николај

Људска природа не може да мирно поднесе зло у себи: она или подивља од њега или полуди. Зар пaкост није подивљалост душе? Јер напада, уједа, сатире као звер. А злоба, а злопамћење, а злорађење, а завист, а мржња, а срдња – нису ли то све саме дивље звери у нашој души, које најпре растржу нас, па онда људе око нас? Гнев, зар гнев није лудило душе? А јарост, а похота, а среброљубље, а властољубље, а славољубље, а сластољубље, - није ли то читав чопор лудила у души људској? А усред нас, подивљалих и полуделих од разних грехова и страсти, Он – Јагње Божје, увек кротак и смирен. Ава Јустин Ћелијски

Колико има људи, који раде свој посао при сунчевој светлости од јутра до мрака, а и не погледају у Сунце, не осете Сунце, не помисле ниједном мишљу на Сунце! Колико има људи, који проводе свој век при светлости, моћи и помоћи Божијој, а и не погледају у Бога, не помисле ниједном мишљу на Бога! И Сунце ћути без гнева и продужује светлити без престанка. И Бог ћути без гнева и продужује помагати без престанка. Но када настане тама, када падне магла, када заштипа мраз, тада се људи сећају Сунца, обзиру се на Сунце, хвале Сунце, уздишу за Сунцем. Тако и када настану страдања, оскудице, муке беcпомоћне и теснаци безизлазни, људи се сећају Бога, обзиру се на Бога, хвале Бога, уздишу за Богом.

Смирење само може спасти човека, а гордост сама је довољна да га стровали у мрак пакла. Победа, међутим, над целокупним комплексом страсти означава стицање богоподобног бића. Све страсти су нужно обучене у неку форму, видљиву или мислену, имагинарну. У пламеној покајној молитви дух хришћанина скида са себе те представе видљивих ствари и разумских појмова. Ослобађање од свих опажајних и мислених форми практикује се и у другим аскетским културама. Ипак, у самом "мраку обнажења" душа не сусреће Живога Бога уколико се молитва врши без неопходног познања греха и искреног покајања. Може се само осећати некакав одмор од калеидоскопског хода свакодневног живота. Архимандрит Софроније Сахаров

Бог који је човека створио и увео у овај разумни свет, увешће га после смрти као разумна и свесна у свет много разумнији, у живот несрављено бољи од овога. Веруј и надај се! Бог ће ти веру наградити а наду испунити. После распећа дошао је Васкрс, после смрти мора доћи живот. Не бој се смрти, јер она је свршетак овосветских мука и болова а почетак блаженства. Не тугуј за милим ти покојником, јер он је пре тебе сазнао то блаженство, те је и срећнији од тебе. Свети Владика Николај

Нема Христа онај ко Га има само на језику. Нити има Христа онај ко Га има само на хартији. Нити Га има онај ко Га има само на зиду. Нити Га пак има онај ко Га има само у музеју прошлости. Онај Га у истини има ко Га има у срцу. Јер је Христос љубав, а престо љубави је срце. Ако ти је Христос у срцу, онда ти је Он - Бог. Ако ли ти је Он само на језику, или на хартији, или на зиду, или у музеју прошлости, па ма Га ти и називао Богом, Он је играчка за тебе. Чувај се тада, о човече, јер се нико не може некажњено играти с Богом. Срце је привидно тесан орган, но у њега се може уселити Бог. И кад се у њега усели Бог, оно је напуњено и препуњено, и ништа више у њ не може стати. Ако ли се пак у њега усели сав свет, без Бога, оно остаје празно. Браћо, нека се Христос, васкрсли и живи Господ, усели вером у срца ваша, и срца ваша биће напуњена и препуњена. Но Он се не може друкчије уселити у срца ваша до вером вашом. Ако ли вере немате, Христос ће остати само на језику вашем, или на хартији, или на зиду, или у музеју прошлости. Каква вам је корист од тога? Каква вам је корист држати живот на језику а смрт у срцу? Јер ако држите свет у срцу а Христа на језику, држите смрт у срцу а живот на језику. Не помаже жедном вода на језику. Спустите живога Христа у срце, и напојићете се истински, и осетићете сласт неисказану. О васкрсли Господе, очисти срце наше од смртоносних гостију у њему, и Ти се усели у њега. Да би живи били и Тебе прославили. Теби слава и хвала вавек. Амин. Владика Николај

Украсите ваше свјетиљке врлинама. Борите се да одбаците страсти душе. Очистите срце ваше од сваке нечистоте и држите га чисто, да би дошао и уселио се у вас Господ; да би вас испунио Свети Дух својим божанским даровима.Тражите свакодневно Господа; али унутра, у срцу вашем, а не негдје изван њега. И кад Га нађете, станите са страхом и трепетом као Херувими и Серафими, јер је срце ваше постало престо Божији. Али да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих, док љуби и посјећује смирене срцем. Зато и говори: "Али на кога ћу погледати? На онога ко је смирена духа и ко дрхће од мојих ријечи" (Ис. 66,2). Свети Нектарије Егински

Црква је налик на брод, чији је кормилар – Сам Христос, а јарбол је Крст. Ко ће израчунати колико су пута таласи лажних учења јеретика нападали овај духовни брод? Дешавало се да Православну Цркву скоро да прекрију валови, али је Она ипак остајала неповређена захваљујући свом Небеском Кормилару – Господу нашем Исусу Христу! Благо онима који не напусте овај брод. Сигурно ће допловити до луке – Небеског Царства. Кетеван (Копалиани), игуманија Самтавријског манастира