„Господе, ухвати наше срце и очисти! Господ ће сићи у наша срца када Му отворимо врата смирењем, трпљењем, чистотом, целомудријем, кротошћу, добрим делима, љубављу према ближњим, а најпре молитвом к Богу, послушањем, уздржањем душевних и телесних осећања, помисли. Затварамо врата неуздржањем, нечистоћом осећања, помислима, нетрпљењем патњи и болести, роптањем, незахвалношћу, узвраћањем зла за зло“. Севастијан Картагински

Схватате ли ту несрећу сујете и гордости и жеље да себе представимо бољим него што јесмо пред људима? Ми бисмо то хтјели и пред Богом, али је пред Богом немогуће. Не представљати себе бољим него што јесмо! Јер из тога долази опањкавање другог, оговарање, понижавање, како је он ништа, а то значи да смо ми нешто велико, гурање ближњег, да кажем ногама на доле, да тај размак између нас и њега буде такав да се види колико смо ми бољи од њега. Једна лаж, дабоме. Патријарх српски Павле

Не мисли да ти једини трпиш више невоља од другога. Као што онај ко живи на земљи не може да не дише овај ваздух, тако и свако ко живи на земљи не може да не буде искушаван тескобама и болестима. Онима који се баве земаљским стварима, земаљске ствари и задају невоље; а они који теже духовним вредностима због њих и пате. Али, ови други ће бити блажени, јер је велика њихова награда на Небесима. Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање тј. да буде искушавана већма него што може поднети (1. Кор. 10,13). И лукавом није дато да искушава душу и мучи је онолико колико би он желео, већ само онолико колико му Господ допусти. Нека душа само храбро трпи све, чврсто верујући и очекујући од Бога помоћ и уздајући се само у Њега и Он је никада неће оставити. Св. Јефрем Сиријски

Људи се споре око вере и нигде краја тим спорењима. У ствари, нема потребе да се споримо. Треба се само молити Богу и Мајци Божијој и Господ ће нас без спорења просветити и то веома брзо. Старац Силуан Атонски

Кад човек упадне у празнословље, онда све иде унатрашке; почиње, на пример, да разговара о чему не треба: “тај-и-тај… ту-и-ту…”. Верујте, томе нигде нема краја. И кад дође вече, будемо уморни, будемо и у души празни, јер се нисмо молили. У нама се ствара хаос, онда ми тај хаос, хтели – не хтели, преносимо на друге. Бежи од празнословља, јер оно неминовно води осуђивању. Пошто само раслабљени таквим страстима, празнословљем и осуђивањем других, зар нам је до молитве? И тако, мало помало, неповратно пропадамо. Схиархимандрит Пајсије Хиландарац

Уздржљиви не тугује што није добио храну, нити целомудрени што није задовољио срамну похоту, нити кротки што није успео да се освети, нити смирени што је лишен људске славе, нити несреброљубиви што је претрпео губитак. Они су у потпуности угасили у себи све такве жеље, и зато и не осећају тугу, јер бестрасног не мучи туга, као што се стрела не дотиче онога ко има на себи оклоп. Туга се рађа од онога што не волимо (жалости, невоља, тегоба); од туге настаје мрачно расположење душе (униније), а од њих заједно настаје бесмислено бунтовање (роптање на све). Уколико желиш да угушиш у себи тугу са мрачним расположењем духа, пригрли срцем љубав и обуци се у незлобиву радост. Св. Нил Синајски

Треба увек имати на уму да духовник обавља своју службу Духом Светим и бити пун поштовања према њему. Верујте, браћо, да када би се неком догодило да умре у присуству духовника и да му издишући каже: '' Оче свети, благослови ме да видим Господа '', његова молба би по благослову духовника била услишена, јер је Дух Свети и на небу и на земљи исти. Свети Силуан Атонски

Гнев је израз потајне мржње тј. злопамћења. Гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио. Плаховитост је (неконтролисано) распаљивање срца у невреме. Огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души. Гнев је болесно стање и ругоба душе. Некотролисано кретање воденичног камена (гнева) може у трену да сатре и уништи жито душе и сав плод дотадашњег (духовног) подвига... Зато треба добро да пазимо. Као што тама нестаје када засија светлост, тако и светлост смирења потискује сваку таму огорчености и јарости. Свети Јован Лествичник

Домаћица ставља колач у пећницу и не вади га из ње док се не увери да се испекао. Владика света је и вас сместио у пећ и држи вас у њој и чека да се испечете. Трпите и чекајте. Чим се испечете, нећете ни минут више седети у пећи. Истог че вас тренутка извући ван. Уколико сами јурнете напоље, бићете исто што и недопечени колач. Наоружајте се трпљењем! Добро ово запамтите и тиме срце своје тешите. Све је од Бога. Њему прибегавајте и молите се. Говорите му својим речима: "Видиш, Господе, шта ме је снашло! Не могу сам са собом да изађем на крај. Помози, Свемилостиви!" Испричајте Му потанко све што вас тишти, и тражите одговарајућу помоћ. Свети Теофан Затвроник

Ми не можемо носити стално наше мане и кривицу у себи, зато је пројектујемо на друге, зато испољавамо свој бес на другима. Бес на околину нам изазива само оно што и код себе препознајемо, за остало смо слепи. Кад се гневимо на другога због нечега, треба да се запитамо коју ми кривицу носимо због те исте ствари, које сопствене мане нас притискају, па покушавамо да их разрешимо преко других. Лако је ратовати са другим људима, са другим народима, најтеже је ратовати са самим собом. Владета Јеротић