Заиста је пријатно поменути у молитви душе оних за које знаш да су им очи свагда упрте ка Господу и да се у Њему зближавају са нама. Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву. Молитва нас приближава Богу и наспрам тог средишта бића и светова, не види се оно што видимо у овом променљивоме свету. Душа која стално тражи Господа и која Му се моли, она припада Господу, без обзира на то што њен нижи, чулни део, понекад и против њене воље, бива узменирен због близине и делања сила које нису сродне души човека. Како нас света Црква премудро учи: у миру се помолимо Господу и за једнога и за све. Душа онога који се моли у смирењу, ако се и разгори, гори тихим и чистим пламеном. Гори, али не сагорева. Кипи, али не искипи. Излива се, али се никада не испразни. Зар душа која се усрдно моли, зар она не ступа у заједницу са оним за кога се моли? Зар у том јединству она не даје снажан подстицај снаге души којој је потребна помоћ? Свети Филарет Московски

Кад би то само од покајања зависило ти би се с правом требао плашити, али са покајањем је спојена и милост Божија, а човекољубље је Божије безмерно као што му је у благост неизрецива. Злoћа твоја меру има, а исцељење нема меру. Па и грех твој, ма какав да је, грех је човечански, а милосрђе је Божије бескрајно, па се надај да ће оно злоћу твоју претегнути. Замисли искру која је пала у море, може ли она опстати тамо и као таква даље се појављивати, и како је малена искра према мору тако је мален и грех према човекољубљу Божијем, па чак ни толики но и мањи, јер и море ма како да је велико своје границе има, а Божије човекољубље је безгранично. Свети Јован Златоуст

Вера је основ љубави. Бди непрестано, да држиш веру, и бди непрестано да семе љубави, које вера носи у себи, порасте и донесе ти радост. Јер сама вера без љубави, остала би хладна и безрадосна. Но и кад љубав у теби охлади, те не порасте и не донесе плод радости, држи веру и чекај. Држи веру пошто пото. И чекај, ма и годинама, док љубав из вере не никне. Изгубиш ли љубав, изгубио си много, но изгубиш ли веру, изгубио си све. Изгубиш ли љубав, изгубио си плод с дрвета, но изгубиш ли веру, посекао си дрво. Када једне године њива не роди, стрпљив домаћин обрађује њиву са двоструким трудом, да би друге године родила. Говоре му суседи да њиву прода, а он ћути и ради. Кад и друге године њива не роди, стрпљив домаћин обрађује њиву са троструким трудом. Још јаче му суседи вичу да њиву прода, а он ћути и ради. Па кад њива роди треће године, трострука је радост домаћина. Тада његови суседи ћуте, а он се радује. А да је продао њиву прве године, чему би се радовао? Владика Николај

Тешко је нашој плоти, хришћани, своје се зле ћуди одрећи. Међутим, то вера хришћанска тражи од нас. Да бисмо се очистили, потребно је следеће: 1) Увек да имамо пред очима својим непорочни живот Христов и у то својим духовним очима да гледамо. Зато је потребно читати или слушати свето Јеванђеље, у којем је живот Христов описан. Ово не искључује житија светитеља Божијих, који су тако, имајући пред собом Његов божански лик, Њему подражавали. 2) Свом снагом и свом силом себе терати на борбу са страстима које се рађају у срцу. Чим се у срцу оне појаве, одмах их одсецати, а оно што је њима супротно у срце примати. На пример, против гордости - смирење, против гнева, злобе, освете, мржње, зависти, нечистоте - трпљење, кротост, љубав, добронамерност, чистоту живота Христовог примати, те тако страсти које се рађају смиривати и кротити. Лако је то говорити, али није лако чинити, о хришћанине! Јер, зло нам је у природи, те против страсти се борити и побеђивати их није ништа друго до борити се против себе сама и себе самог побеђивати. Тешка је то битка и победа, али је победа велика! 3) Будући да је наш труд без помоћи Божије недовољан, Христа треба у помоћ призивати, како би нам Он помогао и уместо наше зле нарави Своју благост Духом Светим усадио у срца наша. Због тога је Он дошао на земљу, да би злобу, тај воњ који се у душе наше уселио, одагнао и миомирисом Својих божанских начела испунио. Нека наш труд, наша вера и молитва буду усрдни. Видећи то, Он ће показати милост и подариће нам благодат Духа Светога која ће нам помагати у свему што се тиче спасења нашег. Свети Тихон Задонски

У једном виђењу једном човеку откривено следеће, у трену када му је Господ показао и рај и ад: "Видео сам у аду оне, које нисам желео тамо да видим. И у рају сам видео оне, које нисам очекивао тамо да видим ". Људи које осуђујемо могу да се нађу у рају. А постоје људи, за које други мисле да се спасавају, а они тону у ад. Поред тога, има још један доказ који ме је поразио: "Срео сам у аду велики број ревнитеља. Ад је био пун ревнитеља". А зашто? Зато што су осуђивали, и нису имали саосећања за друге људе. И због тога је према речима Нила Мироточивог, онај који осуђује брата гори од демона. Осуђивање одгони благодат Светог духа, и тај човек чини три пута више зла. И на другом месту је још речено да онај који осуђује ближњега је антихрист, због тога што заузима престо Христа Судије, Који је Једини Праведан Судија. И због тога онај који осуђује овако расуђује: "Овима је потребно то, а овима - ово. Ови треба да се предају анатеми, а ови други - овоме, а трећи - нечему трећем". И због тога он већ суди заузимајући Христов престо, Који је Једини Истинити и Праведни Судија. старац Константин абхазијски

Свако који призове име Господње спашће се (Јоиљ 2,32), тј. за спасење је довољно да човек само призове име Господње". Међутим, нека и он чује шта вели апостол: Како ће призвати Онога у кога не повероваше (Рим.10,14). А ако не верујеш, почуј Господа који вели: Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Мт.7,21). Узалудан је труд чак и ономе који врши вољу Господњу, премда не онако како Бог хоће, нити из осећања љубави према Њему. Сам Господ наш Исус Христос о њима говори: Они све чине да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју (Мт.6,5). Отуда је апостол Павле научен да каже: И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи (1.Кор.13,3). Свети Василије Велики

Присилимо, дакле, себе, као што је речено, присилимо, јер у царство небеско продире се на силу, и они који се отимају о њега успевају да га уграбе. Јер нико ленив није никада постигао победу, нити је ко кад спавајући и сањајући победио свога ратног непријатеља; оних су победни венци који добро трче, који се труде, који се боре, који издрже трудове од борби. Кроз многе невоље, каже Господ, ваља вам ући у царство небеско. Ваше спасење зависи од вас: од одлучности и ревности ваше у вери вашој, у љубави вашој, у молитви вашој, у посту вашем, у кротости вашој, у трпљењу вашем, у свакој врлини вашој. Јер то и јесу силе, свете силе, помоћу којих изграђујете своје спасење. Јустин Ћелијски

Ум који је оптерећен непотребним знањима, стеченим из сујете и радозналости, вуче душу надоле. Он је попут птице за чија је крила привезано олово и ма колико то она желела, не може да узлети јер је спутава терет који је вуче ка земљи, па се зато само немоћно копрца. Узвишена молитвена стања обично достижу људи простог ума и срца или пак они који сматрају да су раније стечена световна знања ништавна. Човек треба да одбаци непотребна знања и тако у души направи слободан простор за дејство благодати. Лажна знања су попут табле која је толико исписана да је на њој немогуће више било шта написати или нацртати. Мржња према лажним знањима и гордости ума открива човеку тајне вере и духовну мудрост. Непознавање онога што је спољашње и пролазно, онога што не прелази у вечност, почетак је истинског упознавања духовног света и пута ка њему. Непознавање онога што нам није потребно за спасење и што се односи само на ток живота на земљи постаје плодно тло на којем расту цветови духовне мудрости. Птица која се извуче из замке, слободно узлеће увис. Ум који се од многога знања окрене ка дечијој простоти, улази у унутрашњу клет где насамо разговара са Богом. Нећете постати свети прогонећи зло. Не обраћајте пажњу на зло. Гледајте у Христа и он ће вас спасти. Старац Порфирије

Треба да очистимо срце, да стекнемо душевну чистоту, односно искреност, честитост, несебичност, смирење, доброту, незлобивост, дух самопожртвовања. На тај начин човек се срођује са Богом и у њему тада почива благодат Божија. Ако неко има телесну чистоту, али не и душевну, у њему не почива Бог, јер у таквом човеку живи лукавство, гордост, злоба... Читав његов живот тада је једна велика обмана. Своју борбу отпочните од труда у стицању душевне чистоте. Старац Пајсије Светогорац

Браћо, ми смо у овај свет ступили наги; одлазећи из њега, оставићемо и наша тела. Зашто да тражимо пропадљиво имање? Зашто да тражимо оно што ћемо свакако морати да оставимо? Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа. Ка Њему устремимо и ум и срце; будимо задовољни својом храном и одећом; не допустимо себи неумерене прохтеве, да они мало-помало не би привукли нашу љубав и лишили нас Христа Свети Игњатије Брјанчанинов