Господ није само проповедао о доласку пријатне године, него је и донео. А где је она ? У душама верујућих. Земља неће бити претворена у рај све док буде постојао садашњи поредак ствари. Међутим, она јесте и биће поприште припремања за рајски живот. Његови зачеци се полажу у душу. Таква могућност се налази у благодати Божијој. Благодат је, пак, донео Господ наш Исус Христос. Према томе, Он је душама донео пријатну годину. Онај ко слуша Господа и испуњава све заповести које је дао, стиче благодат, и помоћу ње се наслађује пријатном годином. То се истински дешава са свима онима који искрено верују и поступају по вери. Самим мислима душа се неће испунити том пријатношћу. Ако се, међутим, делује, пријатност ће се уселити сама од себе. Може се десити да спољашњи покој потпуно изостане, али зато постоји унутрашњи, који је неодвојив од Христа. Уосталом, за оног у кога се усели унутрашњи мир, спољашња узнемирења више немају тежину ни горчину. Према томе, и са те стране је дошла пријатна година. Једино у спољашњости она може изгледати као хладна зима. Свети Теофан Затворник

Молите се Богу, Он има хиљаду начина да реши сваки проблем, а ви гледајте само свој посао. Од срца сваки посао радите. Бог је тај посао дао. Старац Тадеј

Украсите ваше свјетиљке врлинама. Борите се да одбаците страсти душе. Очистите срце ваше од сваке нечистоте и држите га чисто, да би дошао и уселио се у вас Господ; да би вас испунио Свети Дух својим божанским даровима.Тражите свакодневно Господа; али унутра, у срцу вашем, а не негдје изван њега. И кад Га нађете, станите са страхом и трепетом као Херувими и Серафими, јер је срце ваше постало престо Божији. Али да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих, док љуби и посјећује смирене срцем. Зато и говори: "Али на кога ћу погледати? На онога ко је смирена духа и ко дрхће од мојих ријечи" (Ис. 66,2). Свети Нектарије Егински

Тело није непријатељ душе , нити је оно њена ,,мрачна тамница ''. Напротив, оно је, заједно са душом, позвано да освећује и да слави Бога. Лепо је речено: Душа без тела - то је авет , а тело без душе - лешина. Дакле, цео човек мора да буде укључен у подвиг угађања Богу; циљ му је да се исправи и да се кроз повратак оригиналном себи, бар мало приближи Богу. Међутим, да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву, он мора да нађе склад између душе и тела, мора да оствари симфонију у којој ће и душа и тело сазвучно да славе Бога. Архимандрит Пајсије Хиландарац

Ако овде, не будемо себе усавршавали у љубави према свакоме човеку, онда ће тај Рај за нас бити пакао. Исто као што овде доживљавамо пакао када некога мрзимо, а морамо да седимо поред њега – е, замислите то у вечности, нема краја... Литургија је зато, да се лечимо од себичности, да се лечимо од искључивости, да се лечимо од мржње, од греха и од смрти... Зато треба да долазимо на Литургију баш овакви какви смо, и грешни, и слаби, и недостојни, и никакави. И баш кад смо никави, тад треба да дођемо на Литургију и тад треба да се причестимо, јер причешће је лек бесмртности... Архимандрит Титмотеј (Миливојевић)

Негујући тај дар који имаш, тј. усавршавајући га, поред њега задобијаш и друге врлине, и тако допуњаваш врлине које ти недостају. Када се неко подвизава нпр. у уздржању, истовремено негује и ћутање, пажњу, молитву, промишљеност... Све врлине, као и све страсти, зависе од човековог делања. Ако човек ради на врлинама, оне се развијају, а страсти гуше. Ако гаји страсти, оне се развијају, а врлине гуше. Да би човек напредовао, потребно је да спозна страсти које има и да крене да се бори са њима. Такође, да спозна и дарове које му је дао Бог и да их увећава. Ако их смирено увећава, брзо се духовно богати. Ако се подвизава духовно, постаје добар, ако је равнодушан, постаје лош. Бог ће од свакога од нас тражити одговор да ли смо удвостручили таланат који нам је дао. Ако је неком дао пет таланата, потребно је да их увећа у десет, деветка за њега није одлична оцена. Ако неко из усрдности, а не из егоизма, један таланат повећа на десет, ово не само да дирне Бога, већ и људе са каменим срцем. Старац Пајсије Светогорац

Циљ нашег живота је да постанемо савршени и свети. Да се покажемо дјеца Божија и наследници Царства Небескога. Пазимо да не бисмо, можда, зарад овога живота били лишени будућег. Да не би, можда, због животних брига и неспокојства занемарили циљ нашег живота. Пост, бдење, и молитва саме од себе не доносе жељене плодове, зато што нису циљ нашег живота; представљају само средства за постизање циља. Свети Нектарије Егински

Само ћу рећи једну реченицу коју је написао свети Јован Лествичник и она се тиче свих нас, он каже овако, он има тако карактеристичан говор, каже: „Не треба бежати од сенке, треба трчати у сусрет Сунцу!“ - И сада шта је хтео Лествичник да каже када је то рекао? Ми сви имао одређене проблеме у нашим животима, свако од нас је рањен одређеном духовном раном и болешћу. Сви ми негде у дубини свога срца знамо да постоји нешто у нашем животу са чим треба да се боримо и изборимо. Ево рецимо, неко пуши - и сад каже он хоће да се бори против пушења, и почне да испитује начине борбе против пушења, фластере, оне технике... И само пушење, пушење! И што више то испитује, њему се више пуши! И све страшнија постаје жеља за пушењем – тако и за пиће и за неку другу страст... Зато што човек није сам победник над својим страшћу. То значи, да кажем, бежати од сенке - рвати се сам са својом болешћу. А шта треба да уради он, ја, ви, ко још, сви ми заједно? Треба да интензивирамо духовни живот, треба да будемо чешће на богослужењима, треба да се више молимо код куће, треба да искреније постимо, треба да кажем, испунимо себе тим садржајима, односно будемо блиски Богу, и Бог ће у нама да победи нашу болест, нашу страст. Бог је саучесник свих наших проблема, уколико хоћемо да Га пустимо да буде... Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић

Но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама. Бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи Господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали Њему, а Он се молио Оцу: "Оче опрости им, не знају шта раде". Ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо. Јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке Господа Исуса Христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута. Патријарх српски Павле

Христос је живот, Извор живота, Извор радости, Извор светлости истините, све и сва. Ко љуби Христа и ближње, тај има живот, тај живи пуним животом. Живот без Христа јесте смрт; јесте пакао, а није живот. Живот без љубави - то је пакао. Живот је Христос. Љубав је живот Христов. Или ћеш бити у животу или у смрти. Трећега нема. Избор зависи од тебе. Старац Порфирије Кавсокаливит