Док не видимо некога ко конкретно живи по тзв. заповестима, ми остајемо са нашим имагинацијама и неминовно лутамо...
Типови људи распетих на крсту (Христос Богочовек и двојица разбојника), представљају целокупно човечанство...
Свакодневно се гневимо и заборављамо да је гнев смртни грех. Ово зло често је темељ многих других зала која се рађају у срцу човековом…
Наша права Отаџбина је тамо где су наши свети оци и славни преци, а то је Царство Небеско. Тамо се стиже светом вером и честитим делима…
Нигде се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију...
Чега је све потребно да се човек чува и клони како би остао истински православни хришћанин...
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Горка је зима али је рај сладак. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота...
Говоримо истину тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо изнад других...
Јесу ли те људи увредили? Не тугуј, него се сети Христа! Он је трпео више увреда. Није јунак, који може да учини зло, него, који га може да отрпи. Ко опрости већи је од онога, који се наљути. Само онда, кад се будеш навикао да трпиш и опрашташ људима, само онда моћи ћеш да се молиш Богу, да и Он теби опрости. (Свети владика Николај)
Ко искрено и из свег срца тражи спасење, тог ће Бог довести истинском учитељу. Не брините сувише, свој свога увек пронађе. (Преп. Лав)
Кажи муке твоје страшне Господу и вером износи муке пред лице Његово - ето безброј Васкрсења.
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Када вас неко увреди, ви га, макар приморавали себе, волите и Господ ће видети ваш труд и помоћи ће вам
Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано…
Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање…
Ни један пророк није признат у своме селу, вели Господ, па тако ни побожан човек чак у својој породици...
Тело је, заједно са душом, позвано да се освећује и да слави Бога и човеков задатак је да нађе склад између њих двоје…
Нека душа само храбро трпи све, чврсто верујући и очекујући од Бога помоћ…
Оговарање је страшна страст која заводи да се презре и сопствено спасење. Оговарање оцрњује добро…