Скромност је изнад врлине
Људско самољубље се најчешће испољава управо у свакодневном животу, у гостима, у хотелу, у ресторану док је скромност тежи облик испољавања добра. Човек који болесно размишља како да себе постави изнад другог, није способан за стваралачки рад. Такав човек показује не само морално него и умно заостајање.
О телевизији и серијама
Модерни човек на ТВ екран гледа као на врата кроз која улази у другу кућу, која му је постала као његова рођена. Он постаје сличан наркоману и пијанцу који се удаљава од себе самог, од људи који га окружују и од својих брига и тешкоћа. Тако екран човеку узима душу, цеди из њега сву снагу, а оно што му остаје, личи на грожђану комину од које је направљено вино.
Старац Исихије - О благодати Божијој
Све животиње воле да се играју, а у нас гледају као у Бога, али пречесто виде самог сатану и онда се непријатељски односе према нама, а ако виде Христа у нама, онда почињу да се умиљавају. Пред великим Светитељима су се умиљавале најопасније животиње. Код Светог Серафима, великог руског старца, долазио је медвед, а код Светог Герасима Јорданског и Светог Саве Освећеног су боравили лавови.
Вера у Христа и(ли) вера у чудо
Чудо, схваћено као неки божански „трик“, изведен зато да би људи поверовали у Бога - не чини срж хришћанског доживљаја, хришћанског поимања чуда. Они који прихватају Христа, не чине то због чуда, него због љубави, прихватају Га и следе за Њим превасходно срцем. Управо такво разумевање хоће и тражи Сам Христос: „Ако Ме љубите, заповести Моје сачувајте...“ (Јн 14,15).
Толеранција или љубав
Толеранцијом модерни човек изражава своју спремност да трпељиво сапостоји са људима друге припадности, другачијих назора, ставова, начина постојања. Међутим, у духовном смислу то је веома плитко, јер је толеранција ограничена и у трену се може преокренути у своју супротност. Зато није довољно само трпети људе и њихове различитости, већ је потребно волети их истинском хришћанском љубављу.
Лечење од претеране разоноде
Деца на сваком кораку све више западају у зависност од многих страсти. Њихова личност је неисписана табла на којој сваки надражај оставља свој траг. Зато је веома важно знати због чега је и колико важан проблем дечјих облика зависности, каква је њихова духовна природа и како изаћи на крај с овим проблемом.
Бог и богатство
Свето Писмо, реч Божија, као и проповеди Богочовека Христа, неретко се дотичу односа човека према материјалном, према новцу, богатству, имовини уопште. Дела Светих отаца као и Житија Светих такође ову тему дотичу и у оквиру ње, шаљу педагошку поруку ради утвђивања здравог и духовног става према материјалном.
Зашто смо толико гневни?
Гнев је једно од најнегативнијих стања људске душе. Гнев је сложено стање и у њему се удружује више разарајућих тенденција. Гнев је, пре свега, повезан са гордошћу. Гнев је, затим, повезан са окрутношћу. Није ли врло често и осећање зависти и љубоморе оно које нас баца у стање гнева? Гнев је, једном речју, демонско стање људске душе.
Смирено и неупадљиво...
Да ли је велика ствар – седети на једном месту, «туговати и уздисати»? Не, не изгледа тако. Шта је ту велико? Али понекад је људима потпуно одузета свака могућност да учине било шта велико. Ниједно велико дело, никакви свети пориви. Само слабост и немоћ, као за време окупације или у данима усамљене старости. Преостаје само нешто смирено и неупадљиво као што је ово – «туговати и уздисати». Ипак, управо то постаје фактор спасења.
Утичу ли греси предака на данашње генерације
Kључна ствар састоји се у томе да ли ми својим понашањем и нехришћанским живљењем саучествујемо у гресима својих родитеља (понављајући те исте, конкретне грехе или напросто одбацујући живот у Христу и Божије Заповести чинимо и друге грехе). Уколико је одговор „да“, онда се на нама сламају и греси наших родитеља и предака.
Похвала праведности
Ми, људи, веома брзо примећујемо сваку неправедност нама нанесену. Љутимо на све који нам се нађу у близини, па чак и на самог Господа Бога, ако у нашем животу не иде онако како би ми то хтели. Али неправедност коју ми чинимо у свету, не видимо баш тако јасно. Чак не желимо ни да је признамо.
Ћутањем се издаје Христос
Тенденција да се ствари неједнаке прогласе једнаким никада није била јача него у ово наше време. Али, за разлику од неких пређашњих времена, данас се то чини нежно и неагресивно, са пуно лажне финоће и пристојности. Тако се отупљује оштрица наше расудљивости и моралности и стварају генерације неосетљивих који ће ћутањем, из тзв. политичке коректности, пристати на издају Христа и на сопствено понижење па и нестајање.
Циљ, циљеви и промашивање циља
Када успевамо да главним нашим циљем сматрамо Бога, тада се све остало добро устројава, не гуши нас и тада нас живот не уводи у неспокој, да ли ће се нешто догодити или неће. Ако ми полази за руком – добро је, а ако не – такође је добро. Ако ми се оствари нешто другостепено, трећестепено – добро је, а и ако се не оствари и то ћу примити са трпљењем, како би кроз трпљење и тешкоће задобио Царство Божије.
Музиком до Бога
Особеност музике састоји се у томе што су њени „поклоници“ људи различитих генерација, узраста, друштвеног положаја и вероисповести. Музика има ту способност да проникне у људско срце и да позитивно утиче на душевно стање и расположење. Исто тако, посредством музике може да делује и ђаво, узрокујући да се у души појаве неспокојство, негодовање, гнев и пожуда, стварајући у човеку у депресију и очајање...
Зашто живим
Хришћанине! Учи се да све посвећујеш Богу, ма шта чинио, говорио или мислио. И у великом и у малом имај у виду најважнији циљ и смисао свог земаљског живота - прослављање имена Господњега кроз извршавање Његове свете воље.
Наћи Бога и самог себе
Човеку је потребно да пронађе себе, усред туђега, које се убацило у њега, које га је опколило са свих страна. А туђе то је грех, страст и немир. Човек налази себе борећи са грехом… То је могућност да се уз помоћ благодати Божије спаси од ропства греха, да се врати себи, а од себе Богу.
Дух и душа
У савременој религиозној литератури али и у међусобним разговорима хришћана, стално се мешају два различита појма: «дух» и «душа» што доводи до многих нејасноћа и недоумица. Зато бисмо желели да се укратко задржимо на овом питању.
Психологија увреде
Увреда може бити и несвесна. Наношење увреде иде од гордости, која жели да унизи човека, од осветољубивости, од злобе. Вређају људи и од похлепе, зависти, таштине, егоизма, или просто – од душевне неосећајности и недостатка такта, од моралне непажње.
O „спасењу“ некрштених
Није Вам јасно зашто Божија љубав не спасава цео свет. Питате се и зашто је Бог дозволио да део човечанства не зна за хришћанство? Но, оно је било посвуда распрострањено, али је негде одбачено, а негде огњем и мачем уништено. Љубав Божија не спасава човека уколико је он не прихвати и не узврати. Због тога и постоје људи који пролазе поред Христа, намерно затварајући очи...
Тиха апокалипса
Пред нашим очима одвија се катастрофална промена људске природе. Права апокалипса се тихо и неприметно одвија у нашим срцима, Дух Христов одлази из нашег живота, а снажно улази други, страшни, сатански дух користи, прагматизма, распуштености, равнодушности и неограниченог самољубља. Ево живих примера из недавних сусрета.