Подаримо деци смисао за лепоту
Данас већина деце нема много смисла ни за спољашњу, а камоли за унутарњу лепоту јер је савремено друштво узвисило култ ружноће које многи оправдавају тиме да је то реалност нашег времена. Ипак, родитељима на располагању стоји много тога што могу да понуде својој деци као алтернативу и противотров савременом култу ружноће? Потребно је само да буду заинтересовани, мало креативни и да не буду лењи.
Лицемерствo
Опомињао је Господ своје ученике да се чувају се квасца фарисејскога, а то је лицемерје. Говорио име је да то мало квасца све тесто укисели. Човек покретан лицемерјем увек се креће у мочварним и тамним дубинама људске природе, газећи тако достојанство и своје и других. Зато лицемјерје неријетко води ка најтежим гресима.
Гордост – прикривена и опасна
Гордост је опасна, скривена и тешко искорењива, као ништа друго. Опасна је гордост зато што се небо закључава за горде и, уместо неба, ад им се припрема. Гордима се Бог противи - каже Писмо. Само љубав ствара поуздано и живо, а гордост је јалова, зато што јој ништа и не треба ван себе саме.
Христови тајни ученици
Некако је у природи човека (а ни хришћани ту нису изузетак) да осуђују оне који се истичу у друштву, било своји положајем, влашћу, угледом или имањем. Притом и не помишљају да управо тај кога они осуђују на основу спољашњих признака, може бити неупоредиво ближи Христу него они који осуђују.
Наука и Бог
Наука спада у ред најдинамичнијих производа људскога духа. Она је у непрестаном кретању и никада не стоји у месту. Истовремено, ни њен однос према Богу, Творцу свега видљивог и невидљивог, не представља једном за свагда одређен став. Најновији аргументи у корист постојања Бога појавили су се на крајње неочекиваном месту – изнела их је сама наука!
Свети оци о виртуелној стварности
Реч „виртуелан“ се у потпуности одомаћила у нашем свакодневном говору и у наше животе ушла је са компјутерском технологијом и интернетом. А шта би, заправо, требало да значи ова реч? Виртуелни значи умишљени, а умишљање је – уображавање. Уображење је сфера делатности духова злобе и у својој суштини она је – лаж.
Богословље очима космонаута
Герман Титов био је први космонаут који је у свемиру боравио дуже од 24 сата. По његовом повратку људи су очекивали да чују нешто спектакуларно, међутим, он је узбуђено изјавио: „Оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је Земља тако мала“. Овај текст, наравно, није о Герману већ о једном другачијем погледу који нас приморава да свет погледамо другачијим очима.
Воштаница за Деспота Лазића
На празник Свете Петке, која је и заштитница деце која болују и мајки чија деца подносе тешке патње, приносимо воштаницу од речи за јагње Божије, многострадално и чисто, 12-годишњег Деспота Лазића, који је носио на себи ране Христове, од првог до последњег дана свога живота, а недавно се преселио у Царство небеско.
О глади
Економску кризу најпре приметимо кроз недостатак средстава за живот. Круна ове кризе долази са глађу. Оно, међутим, што не видимо јесу узроци који до глади доводе. А сви они могу се сместити у један једини - духовни!
Шта је за нас срећа?
Људи једни другима желе срећу у разним приликама, за Нову Годину на пример, али шта је срећа? Како је неко може дефинисати? Наместо прешироког и непрецизног појма срећа, Јеванђеље и живот у Христу нуде нам радост која није ништа друго до љубав Христова која вавек остаје у човеку, само ако човек то и жели.
Прича из београдског трамваја
Иза наше привидне спољашње побожности пречесто се крије незаитересованост, отупелост и неосетљивост за друге људе. Пречесто нисмо кадри да у њима препознамо самога Христа, те тако пропуштамо прилику да у малим доброчинствима учињеним малим људима, остваримо јеванђелску заповест. Стајање на Литургији и читање из молитвеника није довољно да би се Христос вером уселио у наша срца.
Хришћанин никада није сам
Постоји велика група људи, који себе сматрају верујућима, а при том налазе све могуће разлоге да не би ишли у Цркву. Да ли је могуће бити хришћанин и при томе не ићи у Цркву?!
Немилосрдно убијање ”милосрђем” (2)
У земљама гдје је еутаназија озакоњена, болесни људи неће у болнице, или, ако већ морају да иду, траже гаранције да неће бити подвргнути ”милосрдној” смрти. Истакнути борац против ове свјетске пошасти, Алекс Шаденберг, свједочи како му се са свих страна обраћају болесници и жале се да их медицинско особље, индиректно и директно, присиљава да прекрате свој живот. Шта им све не говоре и какве разлоге за еутаназију не наводе. Један од њих, Канађанин, престрашен је - јер се његовог живота тиче - да канадски закони, очигледно устријемљени против живота, дефиницију ”права на смрт” не прошире на обавезу на смрт.
Немилосрдно убијање ”милосрђем” (1)
Када се злочин озакони то представља сигурни знак приближавања тоталног зла. Са убијањем немоћних, неизлечивих, прешло се на смакнуће хронично болесних, и, полако, на убијање остарјелих. Ускоро по том и деца, невина и немоћна, дошла су на ред. У Белгији су изгласали закон којим се укида старосна граница. Прво дијете, жртва тог нељудског закона, пало је 2016. године...
Животно позвање
Tалентован човек истовремено мора бити и неуморан радник. „Други су достојни одмора, али не и ја“, смирено расуђује овај. И што се он више труди, шлифује, полира, додаје бљесак и сјај драгом камену сопствене душе – тим више Господ увесељава слугу Својега радошћу, награђује га спокојем и мирном савешћу. Ако људи и хвале хришћанина који их је обасуо доброчинствима, смирио, утешио, просветио, он за њих одавно има спреман одговор који се састоји само од две кратке, душевне речи: „Хвала Богу!“ Чини ми се да гесло сваког човека ствараоца мора да постане стих из псалма Давидова: „Не нама, Господе, не нама, већ имену Твоме дај славу!“
Послушање духовнику и лична одговорност
Честа је заблуда да сваки благослов или одговор духовника на неко наше питање представља глас самога Бога тј. да чим је духовник неку нашу намеру, благословио или нам нешто препоручио – да је то обавезно и Божија Воља за нас. Господ не жели да ми будемо лутке на концу које ће своју драгоцену слободну вољу предати било коме у руке, па и духовнику и онда без икакве потребе за расуђивањем и духовним сазревањем ићи кроз живот испуњавајући туђе инструкције.
О употреби речи
Реч људска је светиња. Тим даром обдарио нас је Створитељ наш да се њоме разликујемо и разлучујемо од сваковрсног другог створења Његовог. Али, реч је изазов и одговорност. Не опомиње ли нас Господ наш да ћемо за сваку реч, коју речемо, дати одговор на дан Суда. Својим речима бићемо оправдани или осуђени.
Брак је заједница мушкарца и жене
Хомосексуализација цивилизације која се увелико остварује пред нашим очима, у свом посведневном наступу у јавности држи се става да је брак могућ и међу припадницима истог пола. Овај став има за циљ да пољуља и разори не само институцију брака већ и породице као основне људске заједнице.
Пустошење душа
Главну опасност по човека, па и по цео један народ, не представља спољашњи непријатељ, већ оно што се дешава у његовој души. Није страшан отворени напад непријатеља. Страшнија је, хиљаду пута је погубнија духовна смутња. Данас око нас има врло много искушења, врло много погубне насладе. И управо ова наслада нас чини слабима, она уништава духовну будност, духовне и стваралачке снаге.
Завештање Стефана Немање
Речи Стефана Немање - оца Симеона, изговорене на самртној постељи, које је записао његов намлађи син Растко - Свети Сава: Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?