Када је дететов мозак превише изложен утицају телевизије, компјутера, видеа и других врста дигиталне стимулације, то може узроковати хиперактивност, раздражљивост и поремећај дефицита пажње (в. четврто поглавље). Америчка академија педијатара заправо препоручује да деца млађа од две године уопште не гледају телевизију нити видео.
Пут од рационалног трагања до живе вере открива се кроз сусрет са Божијим стваралаштвом – од тајне клијања семена и летова птица до хармоније васељене. Морална правила постају темељ унутрашњег преображаја, а разум отвара врата новој димензији – спознаји да све што постоји сведочи о Творцу. Овај лични духовни преображај на крају води до одлуке да се живот стави у службу Божију, што сведочи о дубини вере којом је Бог наградио искрену потрагу.
Љубав надвисује прописе. Прописи су ту само да би усмерили ка љубави, ка Богу. Не замењујмо Бога прописима. Најтеже је ту нашу браћу и сестре извести из те „прочишћујуће“ теологије којом живе. Често се исповедају свака два-три дана, за сваку лошу помисао, немар или чак обични лапсус. Грех је за њих удаљавање од идеје „савршеног хришћанина“, који уистину и не постоји, јер сваки човек има свој, јединствен однос са Богом и у тој разноликости, а Црквом сједињени, ми Богу прилазимо.
Имајућу пуно поверење у светоотачку поуку да слово умртвљује а да је Дух тај који оживљује, можемо рећи да теологија не исцељује од греха, смрти и ђавола, и не порађа Светитеље. Одвојена од светопредањског чокота логосности, од подвига и покајања, теологија у себи нема Оваплоћеног Христа Васкрситеља. Теолози имају изглед побожности и баштине фикцијску, фарисејску мистику вере која острашћује. Стога идолослужитељи теологије желе да отворе пут из Вавилона у Царство Небеско, мимоилазећи Голготу.
Промена статуса највеће православне и уопште хришћанске светиње, царградске Аја Софије, изазувало је велику бру у хришћанском свету. Протест су изразиле православне Цркве али и друге хришћанске заједнице, међународне организације, органи и сервиси Уједињених нација, организацје за културу. Ипак, остаје питање да ли ће ова одлука турских власти оставити битније последице на ову више него значајну планетарну и цивилзацијску вредност.
Постите колико можете, вршите метаније колико можете, уживајте у свеноћним бдењима колико можете, али у свему будите радосни. Имајте у себи радост Христову. То је радост која траје вечно, која у себи садржи вечну радост. То је радост Господа нашега. Она пружа сигурно спокојство, спокојно задовољство и свесладосно блаженство.
Љубав је основа хришћанског живота, основа спасења. Апостол љубави, Јован Богослов, обраћајући се вернима, поручује да љубимо један другога јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. А који нема љубави тај не познаје Бога.
Богати одлазе из овога света исто као и сиромашни: богаташ из Јеванђеља је умро исто као и сиромашни Лазар, који није имао ништа, ни комад одеће ни парче хлеба. Према томе и богати и сиромашни умиру, о чему пророк Давид пева: „Богатство пролази и зато му не предај срце своје“. Ако богатство пролази као што протиче река, немој му предавати срце своје, јер неће остати. Богатство, дакле, не доноси никакву срећу човеку.
Ковид 19 и 5Г мрежа су теме која нас бомбардује свакодневно на свим нивоима, особито на друштвеним мрежама. Реакција јавности креће се од паничног страха до потпуног игнорисања. Како се поставити према овој информативној пошасти? Ако смо усредсређени на глобалне процесе који су ван наше контроле, то нам скреће ум од најважнијих питања. Како се правилно молити? Како изградити наш однос са Богом? Како избећи суђење људима? Ово су питања која бисмо требали да поставимо, јер то је нешто што можемо да контролишемо.
Хришћани верују и знају да људски живот не престаје након смрти – он се наставља у другом, духовном свету, улазећи у своју главну и вечну фазу. И тај „велики прелазак“ може се догодити у било ком тренутку нашег живота на земљи. Зато многи верници покушавају живети сваког дана као да је то њихов последњи дан.
Тражити хлеба на њивама, глади израз је који нам долази из подвижничког искуства отаца Цркве. Ова изрека представља стање у којем се налази човек који занесен илузијом промашује пут који води ка циљу и скреће странпутицом која води у туђу, мрачну земљу недођију. То су они који, будући крштени у вери православној, крећу у потрагу за “духовностима” незнабожачког света.
Друштвене мреже доживеле су огромну популарност и експанзију у текућој деценији. И насупрот очекивањима и површном резоновању, показале су да уместо да спајају оне, заправо, суштински више раздвајају људе. Чињеница је да су људи који доста времена проводе на друштвеним мрежама одсутни из своје најближе околине и не друже се са најближима.
Искрена блискост и пријатељство треба да пренесе твом детету представу о другачијем животу, коју гајиш у себи. Тада можеш да откријеш свом детету смисао и циљ живота који се разликују од онога што дете у својој незрелости сматра. Тиме ће оно напредовати, развијати се и расти. Дете ће осетити да се отац и мајка спуштају на његов ниво, али га затим подижу више и обогаћују.
Почетак спасења је увек у вери, поверењу Христу. Ако имамо поверење у Њега имаћемо и послушности. Ствари ћемо постављати и понашати се онако како Он то од нас тражи. Смисао те послушности је у нашој користи, но, та корист није и не мора бити само и једино материјална. Напротив. Крајњи исход тог поверења у Њега може бити да и други имају поверење у нас. А то већ и нас саме усавршава.
Један од сигурних показатеља у каквом смо духовном стању је, свакако, и гардероба, начин на који се облачимо и носимо. Одувек је било да се начином одевања човек није само штитио од спољашњих утицаја већ је тиме слао и одређене поруке о себи. Због тога начин облачења и на социјалном плану има своју недвосмислену дијагностичку димензију. Преко ње упознајемо и оно што називамо „дух времена“.
Иако се уважавање према људима мора изражавати у свим односима, оно се посебно пројављује у браку, где се двоје спајају у једну целину, као што је речено у Светом Писму „и биће двоје једно тело“. Без узајамног уважавања, то јединство може да се испуни мржњом. Зато, међусобно уважавање супружника је кључни аспект који се тиче њиховог породичног живота.
Када се људи свађају, када државе ратују, ми, приметићемо, закључујемо својим ситним разумом да они ратују само због нафте, или због шума, или због воде, новца, или за једно, или за друго... за светски мир и благостање. Тражите, пријатељи моји, духовне разлоге у сваком конфликту. Јер у сваком конфликту постоје духовни разлози, постоји борба добра и зла – вечна борба добра и зла.
Мислећи да је све у животу забава и хумор, да је сасвим свеједно да ли хвале или куде, вређају или величају, исмејавају или поштују, људи пречесто губе оријентацију не водећи рачуна о својим речима и поступцима. Много пута последице се или не виде или дођу довољно ''касно'' да се не схвати узрок који је до њих довео. Ипак, дешава се да последице не чекају дуго. Стигну скоро истог тренутка. Тако је било и у случају новинара Кирјакоса Мицотакиса који је лице Пресвете Богородице ''претворио'' у лице пацова.
Књига живота било би најтачније одређење Јеванђеља. Животодајност и чудотворност ове књиге јасна је хришћанима. Њено ишчитавање и усвајање њеног садржаја многе је душе обратило здрављу, целости и вечном животу. Међутим, нису сви спремни а ни способни да у Јеванђељу препознају дамар живота. Има и оних које реч из ове свете Књиге може опећи као најстрашнији огањ.
Лоше навике се најбоље искорењују добрим навикама и сасвим сигурно могу рећи да нема боље и корисније навике од молитве и приступања Причешћу. Али то су одговорне и озбиљне навике. То нису само речи које кажемо или сат и по који одстојимо. То није само правило које испуњавамо јер нам је неко одредио. Наше срце, ум, душа и тело прилазе Богу и то није мала ствар.