Као Богочовек, Христос је не само савршено открио Бога већ и човека. Богочовештвом Његовим решен је коначно и завршно и проблем Бога и проблем човека. Зато је Богочовештво Христово крајеугаони камен Хришћанства.
Када је грех највише ојачао у свету - у свет је сишао свесилни Лекар. Он је сишао у земљу изгнанства, у земљу наше патње и страдања, да благовести избављење, радост, исцељење свим људима без изузетка. Покајте се и вјерујте у Јеванђеље! Ове прве речи проповеди Богочовека, Он нам говори и сада, посредством Јеванђеља.
У земаљском животу Господа Исуса Христа било је веома мало радосних, светлих тренутака. Бог се оваплотио, дошао у овај свет најпре због тога да би се погрузио у нашу таму, поделио са нама муку и свакодневницу људског живота. Управо је зато Господ Исус Христос толико времена проводио с грешним људима, који су требали очишћење, просвећење, спасење.
Не само пред сном и у сну, него и за време јаве и бдења човека стално нападају разне помисли. Свети Макарије Велики вели о томе: Душа под грехом слична је великој шуми на гори, или шевару у реци, или неком трњаку; стога који намеравају да пролазе тим местом морају пружати напред руке и с напором и трудом размицати пред собом гране. Тако и душу окружава читава шума помисли
Придржавајући се речи светих отаца, ми стално подсећамо да пост није само уздржавање од мрсне хране, меса и млечних производа. Неки верници се веома строго држе овог поста – и то је добро, али то није довољно. Дужни смо да физички пост – одрицање од хране – увек допуњујемо оним што представља његову суштину, тј. оно најважније у њему, а то је одрицање од зла.
За многе људе су цркве постале друга кућа. Они просто не могу да замисле свој живот без посете цркви где се кроз Тајну Покајања чисте од грехова, причешћују Светим Христовим Тајнама, задобијају благодатне снаге за свакодневне послове, посредством молитве опште са Богом.
Особеност музике састоји се у томе што су њени „поклоници“ људи различитих генерација, узраста, друштвеног положаја и вероисповести. Музика има ту способност да проникне у људско срце и да утиче на душевно стање и расположење.
Постоји један тренутак, уз то веома приметан, јасно издвојен и уочљив у протицању нашега живота, а то је моменат када неко почиње да живи по Христу, моменат у коме се почињу испољавати у човеку суштинске одлике хришћанског живљења.
Греше и обмањују себе и друге људи, који кажу: „Бог ми је у души, најважније је бити добар човек. Зашто су ми потребни сви ти ритуали, зашто је потребно молити се Богу, када Он ионако све зна? Зашто је потребно молити се светима, када нам нису потребни посредници између нас и Бога?“
Свака душа која се овде ревношћу и вером, по сили и несумњивости благодати, удостојила да се потпуно обуче у Христа, сада се у суштини поучава у познању небеских тајни; а у велики Дан васкрсења, узнесено на небеса (И Сол. 4, 17), и удостојено да постане сличнолико телу славе Његове, имаће вечно и сунаследно са Христом Царство...
Васкршња посланица 2012. године
Српска Православна Црква
својој духовној деци
о Васкрсу 2012. године
Смирења Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим. Зашто се људи праве већи и бољи него што су? Гле, ни трава у пољу не прави се већа него што је, нити се рибе у води ни птице у ваздуху праве боље него што су.
Православна Црква кроз богато духовно наслијеђе свога спасоноснога искуства свједочи да је покајање човјека, један од најважнијих и најбитнијих аспеката на путу ка остварењу вјечнога живота. Од самога почетка, па кроз цјелокупну историју свога постојања Црква је кроз све сфере свога животнога дјеловања говорила о насушној потреби и важности покајања у животу свакога православнога хришћанина.
Свака седмица у низу Васкршњег поста или Велике четрдесетнице има свој смисао и своје значење. Пост почиње Чистим понедељком баш као и прва седмица, а завршава се последњом Страсном или Великом седмицм у којој, Велики петак обележавамо као успомену на страдање Господа Исуса Христа на крсту. У наставку текста можете читати више о свакој седмици Великог поста.
Угађање стомаку је лицемерство трбуха: иако сит, он виче да му је мало, и мада пун и претоварен, запомаже да је гладан. Угађање стомаку је проналазач посластица, непресушни извор сласти: откинеш ли му једну жилу, оно пусти другу, а ако и ту прережеш, ницањем нове доживећеш пораз. Угађање стомаку је обмана очију: оно нас подстрекава да одједном прогутамо све оно што би требало јести у одмереним залогајима.
У историји Православне Цркве има више светитеља који су названи именом просветитеља. Такви су Свети Григорије - просветитељ Велике Јерменије; Света Нина - просветитељка Грузије; Свети Фрументије - просветитељ Абисиније; Света Браћа Кирило и Методије -просветитељи Словена. Међу ове светитеље долази и наш Свети Сава, с правом назван први српски Просветитељ и Учитељ.
Многи не признају васкрсење, не признају победу над смрћу а говоре о прогресу. Но сви ти прогреси, били научни, или философски, или уметнички, или културни, нису друго до концентрични кругови, уписани у кругу смрти.
Прогрес који изневери и напусти човека у смрти, није прогрес већ фалсификат прогреса.
Многе религије које исповедају једнога Бога обећавају човеку да се може у некој мери приближити Богу, осетити Његово присуство и близину. Али, ниједна религија, осим хришћанства, не даје могућност човеку да упозна Бога као брата, као пријатеља. Тај сусрет човека и Бога, дешава се у нашем срцу и ради њега Господ је сишао на земљу, да сруши преграду између човека и Бога, коју је подигао људски грех.
Поводом празника Рођења Христовог, Српска Православна Црква упутила је и ове године Божићну посланицу својој духовној деци. У њој, зажелевши благодат, милост и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа и Духа Светога, Патријарх српски Иринеј шаље радостан божићни поздрав: „Мир Божји – Христос се роди“!
"Покајте се, јер се приближило Царство Небеско" (Мт. 3,2)
Док не постанемо свесни греха, не можемо да добијемо опроштај од Бога. "Схватање греха је почетак спасења" - говори блажени Августин. - "Ако човек скрива, Господ открива; ако човек таји, Бог јавним чини; ако човек признаје, Бог прашта".