Мистерија Свете Тројице представља једну од најдубљих истина хришћанске вере. Отац, Син и Свети Дух су три различите особе, али су истовремено један Бог. Ово је истина која се не може у потпуности обухватити људским разумом, већ се прихвата на основу Светог Писма и Светог Предања. Иако представља једно од најважнијих хришћанских учења, католици су је изменили по свом нахођењу, стварајући веру која је потпуно другачија од изворног, православног Хришћанства.
Сведоци смо да је јавни простор, особито интернет, пун информација о (не)делима свештенослужитеља. Непрестано се шири атмосфера да је Црква препуна безаконих свештеника чији је једини циља и задатак да униште веру у народу. Скоро да и нема оних супротних примера. То недвосмислено показује настојање да се Црква уруши и искомпромитује, али, на другој страни, да би и сами свештенослужитељи требало да буду много буднији и одговорнији.
Зашто се Господ на данашњи дан преобразио? Да покаже пут нама људима. Да је то пут нашег малог људског тела, које често не сматрамо ни за шта. Блато! Да, блато, а у том блату живи божанска душа, образ Божији, лик Божији, слика Божија. Господ је дошао у овај свет да се преобразимо ми људи, да се ослободимо од свих наших грехова, свих наших страсти; да обновимо лик Божији, лик Господа Христа; да зрачимо Богом у овоме свету; да живимо Њему и у овом и у оном свету.
Мудрост, али не ова светска већ духовна мудрост, свакако спада у најзначајнији квалитет једног хришћанина. На мудрост нас позива и сами Господ Христос. Али, како до ње доћи? Нека свако коме недостаје премудрости, иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога – по речи светог апостола Јакова.
Онај који поседује смирење, подражава Самом Христу. Такав човек никада не губи стрпљење, никога не осуђује, нити се преузноси. Никада не жели власт, избегава људску славу. Без обзира на oколности, никада се не свађа и увек саслуша туђе савете. Без роптања трпи сва понижења. Како доћи до таквог стања?
Протојереј Василије Томић: Реч Божија поставља љубав као врховно мерило у руководству. Да се нико својом влашћу не издваја изван и изнад Цркве; да не узурпира господарство на њиви Божијој, на којој треба да је слуга и сарадник. Зато, прва лекција сваке школе понашања у Цркви била би наука о смирењу.
Змије Панагије су се и ове године појавиле на грчком острву Кефалонија за празник Преображења Христовог, кога Грци прослављају 6. августа. Хиљаде верних ходочасника долазе сваке године на то острво да виде змије Панагије, које као да се појављују ниоткуда и поново нестају после празника. Црно-беле змије имају знак крста на својим баршунастим главама, а језици су им у облику крста.
Молитва је природно човеково служење, јер за време молитве он дела у складу са првосазданим Адамом. Потпуно је природно да се човек обраћа Богу и да буде у заједници са Њим. Ипак, после пада, човеков ум се одвојио од Бога и окренуо чулним стварима, па су му зато сада потребни посебни услови за молитву. Неопходно је посебно духовно делање.
Људи су сложени, али нису сложени зато што се састоје од тела и душе и због тога што имају пуно органа, већ зато што имају пуно потреба. Али, Бог је једноставан. Он није једноставан на начин како неки филозофи сматрају да је Он чиста енергија. Бог је једноставан јер Њему ништа није потребно, односно Он све има и није му потребно да ишта стиче.
Наш однос са Богом је жив. Волимо се и свађамо, налазимо Га и губимо, пушта нас да одемо и поново нас окупља. Али свакако је увек са нама, нарочито када то не осећамо.
Православна црква у Орадеи била је поприште неочекиваног догађаја, који је изазвао огорчење парохијана и изазвао велики талас критика: демонстрација борилачких вештина, која је почела у порти цркве, a завршила се испред - Олтара.
Почео је Госпојински пост. О најуобичајенијим грешкама, и о томе како их избећи, говори старешина Петропавловског храма у Саратову, игуман Нектарије (Морозов).
Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства, од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног нивоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но, нас занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.
Земљотреси тресу Свету Гору већ месец и по дана, а тло подрхтава и на десетине пута дневно. У понедељак, у поподневним часовима, догодила су се два земљотреса јачине 4,1 и 4,2, која су се посебно осетила, а праћена су са неколико слабијих. Многи грчки медији сматрају да је ово позив за буђење за оне који су то желели да истерају монахе манастира Есфигмен.
Многе хришћанске деноминације и секте користе Библију да докажу исправност свог учења. Како схватити које је тумачење тачно? Кроз историју, од 1. до 21. века, једино Православна Црква носи непромењено сведочанство о Христу, израженом у Светом писму. "Ја сам с вама у све дане до свршетка века" - рекао је Христос првим члановима Цркве коју је Он основао. Ове речи се не могу приписати ниједној од секташких група које су настале много година касније. Постоји само једна заједница у којој ове речи још увек живе и увек ће живети - а то је Православна Црква.
Преподобни Порфирије Кавсокаливит: Да би се деца ослободила разних унутрашњих проблема, нису довољни савети, принуда, логика и претње. Од свега тога бива, у ствари, још горе. Светост родитеља ослобађа децу од проблема. Постаните свети, па нећете имати никакав проблем са својом децом.
Јавно исповедање вере у Христа Богочовека носило је велике ризике кроз сву историју Цркве Христове. Особито у нехришћанском окружењу које је обично било екстремно непријатељски настројено према Хришћанима. Али, како данас објаснити стид, зазор и прикривање своје припадности Цркви? Шта је то са нама хришћанима па се стидимо да Христа јавно признамо пред људима?
Вама говорим, православним српским родитељима: благодарите Богу који вам је дао децу. Јер вам је он дао најбољи дар који може дати онима који су се венчали. Не будите међу проклетима који одбијају тај дар Божији, него будите међу благословеним који примају тај дар са благодарношћу Богу.
У данашњем човеку постоји дубок јаз између две реалности: хладноће савременог света, обележеног индивидуализмом и себичношћу, и топлине Божије љубави, која нас позива на служење и жртвовање. Због тога заборављамо на упутства Богом просветљеног апостола Павла: „Носите бремена једни другима (Гал. 6, 2).” И „кад год покријемо грех нашег брата, Бог ће покрити наш; кад год кажемо људима о кривици нашег брата, Бог ће учинити исто и за нашу“ (авва Пимен).
Хришћанину је веома тешко да одржи висину свога духовног идеала, јер је он обавезан да воли своје непријатеље, да носи свој крст, да се херојски супротстави искушењима света, што није дужан да чини ни верујући Јеврејин, ни муслиман, нити атеиста. Хришћанство усмерава наш живот линијом највећег самопрегора, јер живот хришћанина и није ништа друго до самораспеће.