Архангела Гаврила најчешће памтимо као анђела који је Богородици донео радосну вест о рођењу Спаситеља. Међутим, ово није једино место где се он помиње у Светом писму.
Да ли је Гаврило „обичан“ анђео или серафим?
Име архангела Гаврила на хебрејском значи „Божја сила“ (Лк. 22:43). У акатисту се овај архангел велича као „први који прима Божански сјај“ и „ризница Божијих заповести“.
Према учењу светих отаца, анђеоски свет је уређен у хијерархији, где су нижи анђеоски чинови подређени вишима. У спису „О небеској јерархији“, који се приписује Светом Дионисију Ареопагиту, наводи се девет анђеоских чинова: серафими, херувими, престоли, господства, власти, силе, начела, архангели и анђели. Сматра се да се анђели разликују по степену просветљености Божанским знањем. Серафими имају највиши чин и стоје „око Бога и близу Бога“. Анђели су најнижи чин, а њихов задатак је да просветљују „људске хијерархије“.
Јеванђелист Лука у Светом писму назива Гаврила једноставно „анђелом“: „Посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет, к јевојци зарученој за мужа по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија“ (Лк. 1:26). Међутим, у овом контексту, реч „анђео“ не мора да означава Гаврилов чин, већ његову улогу небеског гласника. Наиме, грчка реч „ὁ ἄγγελος“ у преводу значи „весник, посланик“.
Према степену просветљености, Гаврило вероватно припада вишим анђелима, јер вест о рођењу Спаситеља никако није обична. Због тога Свети Григорије Двојеслов пише да је Девици Марији послат „не обичан анђео, већ архангел Гаврило“. Ипак, архангел је тек претпоследњи чин у анђеоској хијерархији.
У тропару се Гаврило назива „начелником виших сила“, архистратигом (врховним војсковођом). Може се сматрати да „архангел“ није Гаврилов чин, већ његов статус првог међу анђелима. Грчки префикс „άρχι“ означава, с једне стране, највиши степен нечега, а с друге стране – „старешинство“, „поглаварство“.
Стога је Свети Димитрије Ростовски, познати састављач житија светих, сматрао да „Свети Гаврило припада највишем серафимском чину“. Овај закључак изводи из Гаврилових речи у разговору са Захаријем, оцем Јована Крститеља: „Ја сам Гаврило, који стојим пред Богом“ (Лк. 1:19). Наиме, управо серафими стоје најближе Божјем престолу.
Гласник Божјих тајни
Према Димитрију Ростовском, сваки од седам серафима има посебну „специјализацију“: Михаило побеђује непријатеље, Рафаило исцељује болести, Урило просветљује грешнике и тако даље. А Гаврило је, према речима светитеља, „гласник Божјих тајни“. Његова мисија је да „открива скривено“ (Пон. зак. 29:29), објашњава „дубоко и тајно“ (Дан. 2:22) и води саговорнике на сам „врх Божјих путева“ (Јов 40:14).
Другим речима, у Царству Небеском Гаврило има улогу овлашћеног посланика који доноси Божје откривење на земљу. Такође, он помаже онима који примају поруку да је правилно разумеју, а понекад и опомиње оне који нису спремни да приме Божју реч. Такав је пример са свештеником Захаријем, који је због неверовања Гавриловим речима био кажњен немошћу (Лк. 1:20).
Гаврило је Благовесник који путује. Зато иконописци често приказују архангела са ходочасничким штапом. Штап такође означава ослонац и утеху – Гаврило благовешћу теши пало човечанство и пружа му подршку. Такође се приказује са светиљком (која симболизује просветљење верника благодаћу), љиљаном (приликом сусрета са Богородицом), огледалом или сфером (који представљају знање о судбинама и делима људским).
Тајна краја времена
Архангел Гаврило се први пут помиње у Старом завету, у књизи пророка Данила, која говори о времену Вавилонског царства.
Бог показује пророку чудну визију у којој се боре јарац и ован. Данило није разумео визију, па Господ шаље анђела да му је објасни: „И дође до мјеста гдје стајах; и кад дође, уплаших се и падох на лице своје; и рече ми: Разуми, сине човјечји, да се ова утвар односи на посљедње вријеме“ (Дан. 8:17). Пророк пише: „А ја лежах без свијести лицем својим на земљи. Али се дотаче мене и постави ме на мјесто моје“ (Дан. 8:18).
Гаврило је задивио пророка не само дубином пророчанства, већ и својим изгледом. Према речима блаженог Јеронима Стридонског, тумача књиге пророка Данила, пророк је у том тренутку од страха лежао на земљи „са погнутом главом као четвороножно биће“.
Међутим, Гаврило, додирнувши Данила, враћа га у свест и објашњава му суштину онога што се дешава. Визија, с једне стране, упозорава на скоро устоличење лукавог цара (Антиоха Епифана, према Светом Јефрему Сирину), који ће доћи на крају Старог завета, а с друге стране – на Антихриста, који ће доћи на крају Новог завета: „Кад безаконици напуне мјеру својих безакоња, устаће цар дрзак и вјешт у лукавству; и ојачаће сила његова, али не његовом силом, и чиниће чудесна пустошења, и успјеће и дјеловаће и уништаваће силне и народ светаца, и по памети његовој и лукавство ће успјети у руци његовој, и срцем својим узнијеће се, и усред мира уништиће многе, и против Владара владара устаће, али ће бити сатрт – не руком“ (Дан. 8:23-25).
Данило је записао ово откривење, али је после, како сам признаје, „изнемогао“ и разболео се на неколико дана. Признао је да је ова визија превазилазила његов разум (Дан. 8:27).
У овом појављивању наглашена је просветљеност архангела Божанским знањем и човекова непросветљеност. Према блаженом Јерониму Стридонском, Гаврило је Данилу одржао лекцију из понизности: пророци су често виђали анђеле, али да се „не би уобразили да поседују анђеоску природу или достојанство, подсећа их се на њихову пролазност и називају се синовима људским, да би знали да су људи“.
Друго Гаврилово појављивање догађа се након пада Вавилона. Данило је служио персијско-мидијским царевима једнако верно као што је раније служио вавилонским. Само једна ствар је бринула пророка – судбина Израела који је био у ропству. Данило се молио „у посту и врећи и пепелу“ (Дан. 9:3), а Бог је, услишивши његову молитву, послао анђела да га поучи и уразуми. То је поново био архангел Гаврило.
Он је открио пророку тајну „седамдесет седмица“ (време доласка Месије), које ће проћи „од времена кад изађе заповест да се обнови Јерусалим“ (Дан. 9:25). Гаврило је говорио и о тужној судбини Јерусалима. Према архангелу, у њему ће „престати жртва и принос, и на крилу светиње биће гнусоба пустоши“ (Дан. 9:26).
Овога пута пророк више није пао на земљу од страха. Он је понизно записао пророчанства која су се, као што знамо, испунила у одређено време. Указ о обнови Јерусалима издат је седме године владавине Артаксеркса (457. године пре нове ере), а Христос се родио тачно „седамдесет седмица“ (односно 490 година) након пророчанства. А Јерусалим и храм су након јеврејског устанка уништили легионари цара Веспазијана 70. године нове ере.
Дакле, у Старом завету се Гаврило јавља Данилу као гласник тајни блиске и далеке будућности. Архангел код Данила изазива страхопоштовање, помажући му да осети понизност пред Богом.
Најважнија вест
У Новом завету се такође помињу два појављивања архангела Гаврила. Он долази свештенику Захарији да му пренесе вест о рођењу Јована Крститеља (Лк. 1:11-20), а неко време касније посећује Пресвету Деву Марију да јој саопшти радосну вест о Рођењу Спаситеља (Лк. 1:26-37). У оба случаја, архангел се представља као веома суптилно биће, испуњено љубављу према човеку.
То се јасно види у Гавриловом разговору са Захаријем. Када свештеника обузме страх при погледу на Небеског Посланика, архангел га умирује речима: „Не бој се, Захарија“ (Лк. 1:13). Преносећи вест о скором рођењу Претече, он говори о срећи очинства: „Биће ти радост и весеље“ (Лк. 1:14).
Међутим, када Захарија не поверује благовести, Гаврило, преобразивши се у онога који укорава и суди, привремено одузима свештенику моћ говора (Лк. 1:20). Свети Јован Златоусти овако објашњава Гаврилов поступак: „Језик твој, каже он, послужио је за изговарање речи неверовања; он ће и добити казну за неверовање.“ А према Светом Инокентију Херсонском, Захарија је кажњен од стране Гаврила не да би се уплашио, већ „ради увећања његове радости“, јер ће се након рођења сина отац радовати не само рођењу, већ и поновном добијању моћи говора.
У разговору са Девицом Маријом, архангел поступа крајње обазриво. Библија каже да јој се не „јавља“ (као Данилу и Захарији), већ „улази“, а затим „одлази“. Друго, да би припремио Девицу за Благовест, Гаврило започиње разговор поздравом: „Радуј се, Благодатна!“ (Лк. 1:28). Коначно, треће, након задивљујуће Благовести, ради бољег разумевања и умирења, наводи пример Јелисавете, жене свештеника Захарије и Маријине рођаке (Лк. 1:36).
Свети Игњатије Брјанчанинов у свом делу „О анђелима“ пише да се анђели људима јављају по Божјем промислу „само у време крајње нужде“. Зато не треба тражити сусрете са њима. Али молити се анђелима, посебно архангелу Гаврилу, може и треба. Црква учи да он просветљује оне који се моле благодаћу, поучава вери, смирењу и страху Божјем.
Црквени календар предвиђа прославу Сабора архангела Гаврила два пута: 8. априла, дан након Благовести, и 26. јула. Тих дана Црква саборно (односно у заједничкој молитви) сећа архангела и његових бројних јављања људима.
Летњи празник архангела Гаврила (у народу познат као „Летњи Гаврило“) појављује се у црквеном уставу приближно у IX веку. Повод за његово установљење је освећење храма посвећеног архангелу Гаврилу у Цариграду.
Иначе, архангел Гаврило је поштован не само од стране хришћана, већ и од стране муслимана и Јевреја. Код Јевреја, Габријел (Гаврило) првобитно влада „над змијама, и над рајем и над херувимима“ (Ен. 4:27), а након пада помаже људима. Гаврило се у лику једног од три анђела јавља Авраму (Пост. 18). Он такође показује Мојсију како да направи седмосвећњак (Менах 29а).
Код муслимана, Џабраил (Џибрил) је посредник између Алаха и пророка. Према исламском предању, управо је Џибрил током 23 године преносио пророку Мухамеду Куран у деловима.
Кроз Свето писмо и предања различитих вера, архангел Гаврило се потврђује као изузетно биће, посебно одабрано за преношење најважнијих Божјих порука човечанству. Било да је реч о пророчанствима која најављују будућност, или о радосној вести која мења ток историје, његова појава увек носи тежину божанског ауторитета и милости. Зато се и данас, кроз молитву и поштовање, верници обраћају архангелу Гаврилу, препознајући га као моћног посредника и гласника наде и просветљења.
Павел Кориаков
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов
Извор: miloserdie.ru