Постоји један древни православни крст у Русији о чијој се необичној историји и данас говори са посебним поштовањем. Годеновски крст, стар више векова, повезује у себи оно што је потврђено историјским и рестаураторским истраживањима са оним што је вековима сачувано у црквеном предању и сведочанствима поклоника. Стручњаци су током обнове открили необичне детаље његове израде и приказа Христа, док се у предању ове светиње говори о чудесном јављању Крста, исцељењима и необичним догађајима који су га пратили кроз векове.

Температура Христових ногу која је иста као код живог човека, необична отпорност дрвета на ватру, секиру и киселину, храм који је, према предању, сам „изабрао“ место на коме ће бити подигнут, бројна сведочанства о исцељењима и Христове очи за које су рестауратори открили да су првобитно биле приказане отворене – све се то везује за Годеновски крст, једну од најпоштованијих руских православних светиња.

Неке од ових прича припадају вековном црквеном предању, друге представљају сведочанства верника, док су поједини занимљиви детаљи откривени током стручног истраживања и рестаураторских радова. Црквени и стручни извори потврђују да је Годеновски крст вековима поштован, да је преживео тешка оштећења и прогоне, да је 2002–2003. године научно-рестаураторски проучаван и да је 2022. године у званични црквени календар Руске Православне Цркве уврштен дан празновања његовог јављања.

Истовремено, јављање Крста у мочвари 1423. године, чудесно премештање храма, исцељења, прича о човеку који је покушао да га уништи, као и сведочења о необичној топлоти Крста припадају области црквеног предања и личних сведочанстава, која су кроз векове сачувана у памћењу Цркве и њених верника. Управо на тој граници – између историјски забележеног, стручним истраживањем откривеног и вековима преношеног као сведочанство вере – лежи необична прича о Годеновском крсту.

Крст који се јавио усред мочваре

Данас се Годеновски крст чува у храму Светог Јована Златоустог у селу Годенову, у Јарославској области, где долазе бројни поклоници. Званична страница Переславске епархије потврђује да је храм у Годенову подворје Никољског женског манастира из Переславља и да је празник Јављања Животворног Крста 11. јуна.

Међутим, прича о светињи почиње много раније, у пределу који је пре шест векова био мочваран и готово непроходан.

Према црквеном предању које се вековима преноси у вези са Годеновским крстом, 29. маја 1423. године по старом календару, односно 11. јуна по новом, пастири су на Сахотском мочвару угледали необичну светлост и Крст са Распећем Спаситеља, а уз њега и образ Светог Николаја Чудотворца.

Према истом предању, са Крста се зачуо глас који је најавио да ће на том месту бити подигнут храм и да ће људи који му буду долазили у молитви добијати исцељења и помоћ. Овај догађај је вековима остао у црквеном памћењу као јављање Часног и Животворног Крста.

Занимљиво је да се у изворима о јављању користи израз да се Крст појавио „са грчке стране“. То је касније подстакло различита тумачења о његовом могућем пореклу, поготово због необичне технике израде и снажних византијских елемената у приказу Христа.

Место јављања било је крајње неповољно за градњу, па су мајстори, према предању, покушали да храм подигну на сувом земљишту. Међутим, током ноћи храм је на чудесан начин премештен управо на место где се Крст јавио. У мочвари се тада појавило узвишење, на коме је храм потом довршен.

Храм је подигнут, а Годеновски крст почео је да привлачи поклонике. Временом су се ширила сведочанства о исцељењима и другим чудесним догађајима, па је светиња постала позната далеко изван непосредне околине.

Крст који је преживео време прогона

Годеновски крст је преживео и један од најтежих периода у историји Руске Православне Цркве. После револуције многи храмови су затварани, рушени или претварани у складишта, а православне светиње биле су изложене уништавању и скрнављењу.

Током совјетског периода Годеновски крст није био поштеђен страдања. Званични црквени извори сведоче да је светиња била оштећена и скрнављена, а да је 1940. године пренета из једног храма који су комунисти затворили у оближњем селу у храм Светог Јована Златоустог у Годенову.

Овај податак је посебно значајан јер је потврђен у одлуци Светог Синода Руске Православне Цркве из 2022. године. У њој се прецизно наводи тај историјски пут светиње.

Поред историјски потврђеног податка да је Крст током совјетских прогона био оштећен и да је 1940. године пренет у Годеново, о овом периоду сачувана су и потресна сведочанства монахиња и људи који су познавали историју светиње.

Према тим сведочанствима, када су богоборци покушали да уклоне Крст из храма, нису успели да га помере. Потом су покушали да га униште. На светињу су насртали секиром и тестером, а поливали су је и киселином. Ипак, према сведочењу монахиње Феофаније, тестера је запињала и ломила се, док је оштрица секире одскакала од дрвета остављајући тек плитке трагове. Киселина је, према истом сведочењу, оставила тамне мрље на Распећу, али није уништила светињу.

Једна од најпотреснијих прича из тог времена везана је за мештанина по имену Сорокин, који је, према сведочењу монахиње Феофаније, дошао у храм са намером да уништи Распеће. Упркос ударцима, секира није успевала да нанесе озбиљну штету Крсту. На крају је Сорокин ударио секиром у мали прст на стопалу Христовом и успео да одбије само мали комадић дрвета.

Према истом сведочењу, убрзо после тога на прсту ноге Сорокина појавила се рана, која је прерасла у гангрену, а он је потом умро у тешким мукама. У другим записима о овој причи наводи се да је Сорокин сам говорио о повреди коју је задобио истог дана када је ударио у Крст. Ову причу Црква не поставља као научно доказан догађај, већ је она сачувана као једно од сведочанстава о страдању Годеновског Крста у годинама прогона. Али и сама чињеница да су на светињи остали трагови покушаја да буде уништена сведочи о томе кроз каква је времена прошла.

Многе православне светиње нису преживеле те године. Храмови су затварани, рушени и претварани у складишта, иконе су уништаване, а свештенство и верни народ прогоњени. Годеновски Крст је, упркос свему томе, остао сачуван.

Његова прича, међутим, није се завршила преживљавањем прогона. После деценија заборава уследило је ново откривање светиње – овога пута пред очима стручњака који су требало да утврде у каквом се стању Крст заиста налази.

Шта је открила рестаурација после шест векова?

Крајем двадесетог века Годеновски крст налазио се у веома лошем стању. На њему су биле видљиве пукотине, боја је отпадала, а дрво је било угрожено влагом, плесни и гљивицама. Храм у коме се светиња налазила такође је био у лошем стању, па је постало јасно да је неопходна хитна стручна обнова.

Године 2002. и 2003. рестаураторску обнову Годеновског крста извели су водећи стручњаци Одељења за рестаураторске радове на древном руском живопису Државног руског музеја у Санкт Петербургу – Рудолф Кесарев и Михаил Бушујев.

Оно што су затекли показало је колико је светиња била близу озбиљног оштећења. Михаил Бушујев је приликом описивања радова говорио да је конструкција Крста била толико ослабљена да је приликом подизања постојала опасност да се светиња сломи, док су у унутрашњости откривене широке пукотине настале услед старења и скупљања дрвета.

Ипак, када су стручњаци почели да проучавају сачуване делове, пред њима се појавила друга, много занимљивија страна светиње.

Упркос оштећењима, живопис је на бројним местима сачувао изворни изглед. Код многих древних икона и резбарених образа векови доносе бројна пресликавања, поправке и нове слојеве боје, па је веома тешко доћи до првобитног изгледа. Код Годеновског крста ситуација је била другачија.

Михаил Бушујев је истакао да на очуваним деловима живописа није било уобичајених дебелих слојева каснијих преслика, што је омогућило стручњацима да виде много више од првобитног изгледа древног дела.

А онда је пажњу рестауратора привукло Христово лице.

Обично се на Распећима Христос приказује са затвореним очима, али је на Годеновском крсту током рестаураторског истраживања откривен необичан детаљ.

Михаил Бушујев је навео да су током рестаураторских радова под микроскопом откривени трагови белила који указују да су Христове очи на Годеновском крсту првобитно биле приказане отворене.

Тај детаљ је посебно занимљив јер Христов лик добија снажан, непосредан израз. Човек који стоји пред Распећем може имати утисак да пред собом не гледа само приказ страдања, већ лик Спаситеља чији је поглед усмерен према ономе ко се пред Њим моли.

Али стручна обнова није открила само детаље Христовог лика. Она је отворила и питање начина на који је сам Крст израђен.

Како је Крст направљен и одакле потиче?

Овде почиње једна од најзанимљивијих тајни Годеновског крста.

На интернету се често може прочитати да су научници „доказали“ да је Крст византијски. Међутим, стручни извори су много опрезнији. Они указују на снажне византијске и источноправославне елементе, али истовремено наглашавају да место и време израде Годеновског крста још нису коначно утврђени.

Ово је важан податак јер показује да сама прича о Крсту има још једну тајну. Знамо много о његовој техници, али не знамо са сигурношћу где је и када направљен.

Светлана Гнутова, позната истраживач старих руских крстова, посебно је истакла необичну технику израде Годеновског крста. Она га је описала као необичан спој дубоког дрвореза и иконописа, при чему је дрво најпре припремљено за сликање, а затим је Христов лик осликан бојама које се традиционално користе у иконопису.

Другим речима, пред нама није само једноставно дрвено Распеће. Христово тело је изведено у дубоком рељефу, а затим је преко дрвета примењена техника која припада свету иконописа. Управо та комбинација даје Крсту необичан изглед, а стручњацима оставља много простора за даља истраживања.

Али питање где је Крст настао, ко га је израдио и како је стигао на руску земљу и даље остаје отворено.

Да ли су Христове ноге заиста топле као код живог човека?

Међу најзанимљивијим причама које се данас шире интернетом јесте тврдња да Годеновски крст има температуру људског тела и да су Христове ноге на додир топле као код живог човека.

Ово је вероватно и најпознатија савремена тврдња о Крсту. Постоје, међутим, бројна сведочанства људи који су додиривали светињу и говорили да им се Крст учинио необично топлим.

Светлана Гнутова сведочи да чак и у наше време неки људи пред Годеновским крстом имају утисак као да је на њему „жив човек“.

То је нешто сасвим друго од научног мерења температуре. Једно је лични доживљај поклоника, а друго би било инструментално мерење које би се могло поновити у контролисаним условима.

И управо је ту занимљиво сведочење игуманије Евстолије. Према њеним речима, различити људи пред Крстом доживљавају различите ствари – неко осећа топлоту, неко има утисак да га Христос гледа, а неко пред Њим доживи дубоко покајање.

Таква сведочења показују да поклоници пред истом светињом имају различита лична искуства. За њих је, међутим, заједничко уверење да су у молитви пред Крстом доживели нешто дубоко и лично.

Переславска епархија сведочи о великом броју ходочасника и о бројним савременим сведочанствима о исцељењима и другим чудима после молитве пред Распећем.

Од заборављене светиње до празника у црквеном календару

После совјетских деценија храм у Годенову и сам Крст постепено су обновљени. Почетком XXI века светиња је добила и озбиљну стручну рестаураторску заштиту, а број поклоника наставио је да расте.

Данас је храм Светог Јована Златоустог у Годенову подворје Никољског женског манастира, а постојећи храм током великих празника више не може да прими све поклонике, због чега се у селу гради велики саборни храм Свете Софије Премудрости Божије.

Посебно значајан тренутак у новијој историји ове светиње догодио се 2022. године.

Свети Синод Руске Православне Цркве 25. августа 2022. године донео је одлуку да се 29. мај/11. јун унесе у званични црквени календар као дан празновања Јављања Часног и Животворног Крста Господњег код Ростова Великог на Сахотском мочвару 1423. године.

Тако је светиња која је вековима живела у локалном предању и међу поклоницима добила и своје место у званичном календару Руске Православне Цркве. Од тада се 11. јуна празнује Јављање Часног и Животворног Крста Господњег близу града Ростова Великог на Сахотском мочвару.

Годеновски Крст данас има своје реплике далеко изван Русије. Оне се налазе у Србији, Грузији, Украјини, Грчкој и Сједињеним Америчким Државама, а једна од њих стигла је чак и на Међународну свемирску станицу, где се, према црквеним извештајима, налазила пола године. Једна реплика стигла је и на Косово и Метохију, где је 2018. године обишла више српских светиња.

У Београду се једна реплика трајно чува у крипти Храма Светог Саве. Сестринство Никољског манастира у Переслављу поклонило ју је Храму, где је доступна верницима за поклоњење и молитвено поштовање. У септембру 2020. године пред њом је, на Крстовдан, служен и акатист Часном Крсту.

Тајна која и даље остаје

Не знамо са сигурношћу где је Крст направљен, ко га је израдио и како је доспео на руску земљу. Стручњаци препознају снажне византијске и источноправославне елементе, али истраживачи и даље говоре о потреби озбиљнијег научног проучавања.

Знамо, међутим, да је Крст преживео векове, да је претрпео озбиљна оштећења, да је спасен од пропадања и да је током рестаураторских радова откривен необичан приказ Христових отворених очију. Знамо и да данас пред њим стоје људи који му приступају са вером, као и да постоји велики број савремених сведочанстава о исцељењима и другим чудесним догађајима после молитве пред Крстом.

Шест векова после предања о његовом јављању, он и даље стоји пред људима. Историја може да испитује дрво, боју, технику и старост. Рестауратори могу да откривају трагове испод вековних слојева. Историчари могу да траже одговор на питање одакле је дошао. Црква може да чува предање о његовом јављању.

А човек који стоји пред Крстом има пред собом једно још важније питање – шта ће се догодити са његовим срцем после сусрета са Христом?

Јер ако човек из Годенова оде са више вере, више смирења, са спремношћу да опрости и са искреном жељом да исправи свој живот, онда је пред Крстом заиста доживео нешто што ниједна лабораторија не може да измери.

За Фондацију Пријатељ Божији: Иван Попов

Извори

Свети Синод Руске православне цркве – одлука од 25. августа 2022. године

Званични календар Руске православне цркве – 11. јун 2026.

Переславска епархија – „Будет на сем месте благодать Божия“

Переславска епархија – „Годеново: Чудотворный Крест“

Званична страница подворја Никољског женског манастира у Годенову