Тешко је наћи савременог верника кога бар понекад не збуне житија светих. Пре или касније наилазимо на приче које је тешко прихватити, на чудесне појединости које нам делују невероватно или на описе који се не слажу са познатим историјским чињеницама. Како онда читати житија, а да нас такве недоумице не удаље од онога најважнијег?

Зашто су нам потребна житија?

Често се каже да су нам житија потребна као примери на које можемо да се угледамо. Ипак, постоје светитељи чији подвиг не можемо да поновимо, као што су јуродиви Христа ради. У једноме, међутим, сви можемо да их следимо – у љубави према Богу. А љубав се не усваја само посматрањем туђих поступака.

Многи знају речи митрополита Антонија Сурошког: „Нико не може поверовати у Бога ако у очима другог човека не види светлост вечног живота.“ Управо ту светлост тражимо у житијима. Желимо да упознамо људе који су некада живели на земљи, приближили се Богу и сада живе у Њему.

Али шта заиста можемо знати о људима који су живели пре хиљаду и више година?

Понекад су нам остала сведочанства очевидаца о хапшењу, мучењу и страдању првих хришћанских мученика. И такви записи су током векова преписивани, скраћивани и прерађивани. О многим светитељима знамо само име и податак да су пострадали за Христа. Касније су житија често добијала устаљене описе и чудесне детаље који данашњем читаоцу могу деловати као плод маште.

Ипак, важно је да не изгубимо из вида оно основно: светитељи из црквеног календара стварне су личности. Они нису књижевни јунаци. Они живе у Богу и остају живи чланови Цркве, чијим се молитвама верни обраћају кроз векове.

Светитељи нису само део прошлости

Понекад се догоди да име светитеља, готово заборављено међу људима, поново постане блиско вернима. Тако се почетком деведесетих година прошлог века догодило у храму Свете Тројице у Тројицком Голенишчеву у Москви, који је тада враћен Цркви.

Један од храмовних параклиса био је још од XVI века посвећен светом мученику Агапију и седморици мученика који су с њим пострадали. О њиховом житију знало се врло мало, а није било познато ни да су им верни посебно указивали поштовање.

Уочи њиховог празника, настојатељ храма, отац Сергије Правдољубов, одлучио је да служи свеноћно бденије. Оно што се тада догодило дубоко је потресло све присутне, па и самог свештеника. Служба је протекла у необичном духовном доживљају, као да је присуство светих мученика постало нарочито снажно и блиско.

Такав доживљај касније се није поновио истом снагом, али је успостављена жива веза молитве и поштовања. Насликана је икона мученика, њихова имена почела су да се дају деци на крштењу, а у параклису је уређен и освећен олтар.

Светитељи о којима се мало зна могу нам, дакле, постати блиски. Њихова имена нису само успомена на далеку прошлост. Они живе у Богу и у животу Цркве.

Житије је словесна икона

Како, међутим, да препознамо светитеља када је његово житије испуњено чудесним догађајима и описима који нам делују невероватно?

Житије треба да нам омогући сусрет са светошћу – са човеком који се приближио Богу. Оно је, на известан начин, словесна икона: приказ човека који живи у Царству Небеском.

Као што се иконе разликују по уметничкој снази и начину сликања, тако се разликују и житија. Њихов стил мењао се током векова. Поједина сведочанства су прерађивана, украшавана или скраћивана, а мењало се и то како су их читаоци разумевали.

Када је писац живео много векова после светитеља и имао мало поузданих података, у житију су се могли наћи устаљени описи и легендарни детаљи. Они су понекад служили да дочарају духовну стварност светитељевог живота, као што орнаменти и позадина на икони указују на свет у коме човек пребива у Божијој светлости.

Када не можемо поуздано да утврдимо да ли се неки догађај одиграо онако како је описан, ипак можемо препознати духовну истину на коју житије указује: вера побеђује страх, молитва доноси снагу, а Христос пружа утеху и онда када, људски гледано, нема излаза.

Тајна сваког човека

Сваки човек, чак и онај који није светитељ, представља тајну. А највећа тајна човека јесте оно што постоји између њега и Бога: шта је Бог за њега наменио и како га Он види. Апостол Павле пише: „Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега који живи у њему?“ (1. Кор. 2, 11).

Често се дешава да човек живи међу људима, а нико и не помишља да је свет. А онда одједном, са запањујућом јасноћом, постаје очигледно: међу нама је живео светитељ! То се може догодити за његовог живота, одмах после смрти или много година касније. Кроз лице на које смо навикли одједном се открива лик непоновљиве личности – онакве какву је познаје Бог.

Можемо много пута прочитати да се неки светитељ молио, постио и волео Бога. Све то може бити потпуно тачно, али саме речи неће нам много открити ако немамо искуство хришћанске љубави. Најбоља житија помажу нам да у јединственој личности светитеља угледамо светлост вечног живота. То се понекад догоди и на неочекиван начин.

Љубав је кључ

Кључ за разумевање житија исти је као и кључ за упознавање сваког човека: љубав. Ако не желимо да се приближимо некоме и да га упознамо, тешко ћемо разумети оно што нам његов живот открива.

Љубав жели да упозна онога кога воли, али се и сама рађа из сусрета. Понекад нас житије одмах привуче светитељу. Други пут до тог сусрета долази неочекивано, преко иконе, нечијих речи или догађаја који нам се урежу у сећање.

Апостол Јован пише: „Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему“ (1. Јн. 4, 16). Светитељи пребивају у Богу, па њихова љубав може да дотакне и наш живот.

Некада сам већ волела многе светитеље, али свету Матрону Московску, иако сам прочитала књигу о њој, нисам успевала да разумем и заволим. Било ме је стид због тога, јер сам осећала да нешто у мени није како треба.

Пролазећи у нашем храму поред њене иконе, у себи сам је молила за опроштај: „Матронушка, опрости ми што не умем да те поштујем како би требало. Ти видиш каква сам, али ти умеш да волиш, за разлику од мене. Помози ми да те заволим!“

Убрзо су почели да се дешавају догађаји које сам доживљавала као чудесне знаке њене љубави. Где год да сам одлазила због важних послова, чак и у државним установама, наилазила сам на њену икону.

У то време руководила сам тек основаним одељењем за дечју књижевност при издавачкој кући Московске патријаршије. Нисам имала рукописе ни књиге које бисмо могли да објавимо. А онда је, наизглед случајним путем, до нас стигла готово завршена дивна прича о блаженој Матрони. Са њом су дошле и ауторка и илустраторка.

Ауторка ми је временом постала најбоља пријатељица и сарадница, а са илустраторком сам током година урадила неколико лепих књига. Све то сам доживљавала као дар свете Матроне. Напокон сам је заволела, а када сам поново прочитала њено житије, почела сам да откривам личност коју раније нисам умела да разумем.

Када се такав сусрет догоди, макар био и кратак, треба наставити да упознајемо светитеља. Љубав жели да сазна више о ономе кога воли. Што више читамо, размишљамо и молимо се, то нам светитељ постаје ближи. Тада нас ни необични детаљи, ни временска удаљеност, ни тешко разумљиви делови житија неће тако лако одвојити од његове суштине. А то нам је нарочито потребно у тешким данима.

Када нам се чини да нас је Бог напустио

Преподобни Варсонофије Оптински једном је рекао: „Жалосно је што се житија светих штампају и што их неки можда и купују, али их већина не чита. А колику бисмо корист могли да имамо од тог читања! У њима бисмо нашли одговоре на многа питања. Она би нас научила како да изађемо из тешких ситуација и како да останемо постојани када мрак са свих страна обавије душу, па нам се учини да нас је и Бог напустио.“

Али Бог нас није напустио. Дао нам је Своје светитеље – као светлост у ноћи, сапутнике у жалости и молитвене заступнике у нашој слабости. Њихови животи на овом свету припадају прошлости, али њихова љубав и молитве и даље су присутне у животу Цркве.

Зато отварајмо житија не само очима него и срцем. Тражимо у њима сусрет са људима који су заволели Бога и постали Његови пријатељи. Иако су живели у неком другом времену, они су нам и данас блиски, јер живе у Богу.

Елена Тростникова
За Фондацију Пријатељ Божији превела и прилагодила: Светлана Розанова
miloserdie.ru