Разлика у спољашњем понашању између привржених православних и неправославних је одмах очигледна. На богослужењу православни се често крсте, клањају, чине поклоне; посте, љубе иконе и мошти - и све то странцима изгледа чудно. Унутрашње духовне разлике могу се осетити или разумети само кроз дуго познанство са православним верницима, или кроз марљиво читање отаца Цркве, чије учење је живи путоказ онима који воде духовни рат, али можемо нешто научити из ових спољашњих израза.
Свети апостол Павле нас подстиче да се „непрестано молимо“. Ово може изгледати као да је немогуће постићи, али свакако морамо тежити овом циљу. Непрекидно сећање на Бога, осећања обожавања, хвале, захвалности, скрушености, све су то молитве без речи. Кроз таква стална сећања, православац се труди да своје срце непрестано држи близу Бога, било да ради, разговара, једе, путује, па чак и док спава. Спољашњи поступци, који постепено постају уобичајени, помажу у овоме. Узмимо неколико примера.
Православни верник се прекрсти и изговори кратку тиху молитву пре посла, пре учења, пре путовања, пре уласка у цркву, када пролази поред гробља, цркве или поред пута. Он се прекрсти кад излази из куће, изнад свог кревета пре него што се легне да спава, преко важног писма пре него што га објави, изнад свог лека. За њега молитва није нешто ограничено на недељно богослужење. Осим редовних јутарњих и вечерњих молитава, које се читају испред кућне иконе, по могућству са целом породицом, у којима се сећају и живих и упокојених, током дана се често изговарају кратке молитве, посебно за оне који су болесни или у некој невољи, када се призива и помоћ Богородице или Светих.
Када неко види некога да ради, каже: „Нека ти је Бог у помоћи“. Човек захваљује Богу са "Слава Богу", за све што се добро десило било њему, или неком другом, а када нешто испадне лоше, опет се изриче захвалност, јер, будући да је Сведобри, Бог нас учи кроз све што допусти да нам се догоди. Пре јела се тражи благослов за храну, а после се захваљује. Један моли анђеле да прате особу која путује чак и на мале удаљености. Када неко чује да је неко недавно отишао из овог живота, каже се: „Вечна му памјат“ или „Бог упокој души његовој“, крстећи се.
Многи људи изговарају Исусову молитву тихо, са или без бројанице, као и монаси. Уобичајено је да неки започињу дан гутљајем свете воде и парчетом просфоре (благословени хлеб који се дели на крају Литургије). Деца се благосиљају крсним знаком пре поласка у школу. Сви моле благослов када сретну свештеника и поново када се опраштају од њега, и позивају га у своје домове на кратко благосиљање у одређене дане, као и на гробље на службу за упокојене у посебним приликама. Он ће служити и молебан, кратку службу молитве када је неко суочен са тешким задатком, дугим путовањем, или има неку тешку невољу или болест, и опет из захвалности Богу.
Када се православни сретну, понекад се љубе три пута, као што то чини свештенство, у знак сећања на Тројицу. Људи се сећају имендана своје породице и пријатеља, прослављају славе и ако је могуће причесте се на тај дан. Многи православни свакодневно читају по једну главу Јеванђеља, или читања која се за сваки дан одређују за цркву, а уз то читају и житија светих који се помињу.
За сељаке је ратарски циклус уско везан за црквену годину, која указује на то када треба сејати одређене усеве, за шта постоје разни благослови. За време црквених празника обављају само најнеопходнији послови. Тада се кућа благосиља светом водицом и кади тамјаном. Кад год је то могуће, православци се труде да иду у цркву не само недељом, већ и за велике празнике, чак и деца тих дана не иду у школу.
Ходочашћа су веома популарна, посебно у Јерусалим или на Свету Гору, или у манастире у којима се налазе мошти светитеља или чудотворне иконе. Многи људи воле да посећују манастире, често и на неколико дана, како би се придружили службама и помолили се. Ако парохија то може да организује, деца се уче о вери и Православљу у суботњим или недељним школама.
Такође, добра дела, схваћена као израз наше љубави према Богу и ближњем, увек се и енергично подстичу. Једног од пустињских отаца монах је упитао шта треба да уради ако му, приликом изговарања молитве, дођу гости, и речено му је да прекине своје молитвено правило и пружи им гостопримство – љубав је већа од молитве. Наређује се гостопримство, доброта, милостиња и све оно чиме се трудимо да испунимо заповест Христову да љубимо ближњега свога као самог себе.
Православно веровање је да речи имају моћ, и благослови и клетве делују на људе и ствари. Христос је благословио децу, и благословио је хлеб и рибу пре него што их је умножио да би народ јео. Проклео је смокву, забранивши нам да проклињемо друго људско биће, знајући њено зло дејство. Материја се мења на начин који не можемо да разумемо када је благословена - света вода и свето уље могу помоћи да се добије и духовно и физичко исцељење. Дакле, благослови се често траже за себе и за своју околину.
Зашто се православни тако често крсте? Човек је свестан огромне моћи нашег великог непријатеља, ђавола, који непрестано напада. Христос нам је оставио против њега непобедиво оружје: Крст. Дакле, крсни знак се чини против опасности, против страха од неке невоље, као заштита од лукавстава ђаволских, и када се моли Бога за Његову помоћ, Његову милост, Његов опроштај, Његово услишавање молбе. Бог је увек присутан, спреман да помогне у нашој свакодневној борби кад год то затражимо.
Православни верник се не моли само за себе. Он се осећа као члан породице, породице Бога, где ни раса, ни боја коже ни положај не играју никакву улогу. Као што свети апостол Павле каже: „Један смо дух крштени сви у једно тело“ и „Ми смо многи једно тело, јер смо сви причасници једног хлеба“. Дакле, нормално је молити се за некога, чак и лично непознатог, ако та особа пати или је у невољи.
На који други начин спољашњи знаци указују на православни однос према животу? Понизност, за чије је стицање потребан доживотни подвиг, више се цени од свих других врлина. Велики поклон (метанија) је знак обожавања Бога или покајања, што објашњава зашто се тако често чини током Великог поста. Поклон се такође прави из поштовања, када се тражи благослов и када се поштује икона или реликвија. У последњем случају се прави три пута, што указује на обожавање Пресвете Тројице, чија је моћ и слава испунила свете.
Порука Светог Јована Крститеља била је покајање у припреми за Царство Небеско. Прве речи Христове биле су потпуно исте: „Покајте се, јер се приближи Царство небеско“. Тако се верници стално подстичу да се покају да би могли да буду достојни места у Царству Небеском. То се посебно види у додатном труду који је потребан у четири периода поста, а посебно током Великог поста. За оне који се подвизавају у посту, молитви и покајању - нема радости на земљи која се може упоредити са радошћу Васкрса. Зато се сваке недеље у цркви прославља празник Васкрсења.
Христос је обећао да ће послати Духа Светога, Утешитеља Животворног, у Цркву Своју по вазнесењу Своме, да нас научи свему. Многе службе почињу призивањем Духа Светога да „дође и усели се у нас“, дарујући нам своје дивне дарове: „љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржаност“. Свети Серафим Саровски је једном рекао: „Стекните Духа Светога и хиљаде ће се спасти“. И сам је био изузетан пример човека испуњеног Духом Светим. Православни се боре на исти начин, али често неуспешно и кајући се због тога. У овој борби Богородица је велика помоћ и веома је поштована и дубоко вољена. Ниједна служба није потпуна без молитве њој. Колико је само чудеса учињено молитвама Богородице и светих до данашњег дана! Православни са правом сматрају на нису сами у својим борбама, јер како каже Свето Писмо: „С нама је Бог!“
Ове кратке белешке о православној пракси су покушај да се веома уопштено укаже на нешто од онога што се осећа у срцу и како се то изражава у нашим службама и нашим животима. Много сигурнији начин за разумевање је читање проповеди отаца Цркве и светитеља. Ономе ко тражи, сам Бог је обећао просветљење, које нам је свима потребно: „Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам.“ (Јн. 15, 7) „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.“ (Лк. 11, 9)
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Никола Животин
Извор: orthodoxinfo.com