Тим италијанских истраживача ушао је у дебату око Торинског покрова, ланене тканине за коју неки верују да је била погребна плаштаница Исуса Христа. У студији објављеној у часопису Херитаж (Heritage), аутори су извршили рад на датирању узорка из плаштанице, дошавши до закључка да би то могла бити реликвија стара 2.000 година.
Покров, који је дуго био предмет интензивног испитивања, приказује бледу слику човека за кога неки верују да је Исусово тело чудесно утиснуто на тканину. Иако се у најновијој студији не расправља о питању да ли је артефакт заиста Исусов погребни покров или не, аутори су открили да је његова старост отприлике у складу са његовим временом.
Налази оспоравају претходна истраживања која подржавају средњовековно порекло плаштанице, која је један од најпроучаванијих археолошких објеката на свету.
Шта приказује плаштаницa?
Торинска плаштаница, која је једна од најконтроверзнијих реликвија у историји хришћанства, носи негативни отисак човечког тела са предње и задње стране, вековима фасцинирајући вернике, научнике и историчаре. Многи верују да је ово платно којим је Јосиф прекрио тело Христово, пре него што је стављено у гроб: "И узевши Јосиф тијело, зави га у платно чисто. И стави га у свој нови гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде." (Мт. 27:59-60)
Ланени покров је дугачак око 4,36 и широк 1,1 метар приказује брадатог човека, напред и позади, старости око 30 године, високог око 1,80 м и тежине 77 кг. По целој дужини платна су мрље крви које се приписују смрти распећем. Видљиве су изгореле рупе и неколико капи воде из пожара из 1532. Човек са Покрова има трагове крви на зглобовима и стопалима који указују на то да је разапет, а такође и на леђима од бичевања. На лицу се виде хематоми (отоци), који су посебно видљиви на десном образу.
По целом телу постоје знаци модрица и рана. На челу, врату и дугој коси има крви, док обим главе покривају ране, вероватно због круне од шиљатих трнова. На грудима и леђима се виде огреботине које су вероватно направљене бичем, оруђем за мучење из римског доба. На десној лопатици су четвртасте екхимозе приписане тешком предмету, а то је можда била хоризонтална греда крста коју је осуђеник носио до места стрељања. У пределу десног грудног коша пронађени су трагови крви, који имају карактеристике пада крви.
На отиску човека налазе се и три праве линије. Занимљиво је да су Римљани користили посебну врсту бича звану флагрум, који је имао три кожне траке са куглом шиљака причвршћеним на крају сваке. Ово је такође у складу са поглављем Библије, које каже: „Тада је Пилат узео Исуса и бичевао га“.
Историјат покрова
Пре средњег века историја Торинског покрова била је мрачна и обавијена велом мистерије. Наводно је плаштаница, после распећа и васкрсења Христовог, (или када су Јерусалим разорили Римљани 70. године нове ере) премештена у Едесу у Малој Азији (данашња Урфа у Турској). Постала је позната као Света плаштаница или Едесска икона, јер је била пресавијена тако да се у отвореном коферу могло видети само лице. Византинци су напали Едесу 944. године. како би повратили платно и понели га са собом у Цариград. У Четвртом крсташком рату 1204. године је крсташи су опљачкали Василевусу, а до 14. века Покров је нестао.
Документована историја плаштанице датира из северне централне Француске 1354. године. Плаштаницу је 1389. године бискуп Троа Пјер д'Арциса прогласио фалсификатом, који је наводно идентификовао "уметника" који је то насликао. Без обзира на то, убрзо је постао предмет обожавања хришћана широм света и чуван је у капели у Шамберију, где је оштећен у пожару 1532. Покров је потом премештен у италијански град Торино 1578. године, и тренутно налази у капели Светог Јована Крститеља
Научници су дуго проучавали Торински покров у нади да ће решити вековну мистерију. Међу истраживањима која указују на средњовековно порекло плаштанице је кључна студија радиокарбоната спроведена у три различите лабораторије 1988., која је закључила да она датира између 1260. и 1390. године наше ере - што одговара првом документованом појављивању артефакта у Француској 1350-их. Ови резултати су показали да то није била Исусова погребна тканина.
Међутим, више од 170 рецензираних академских радова објављено је о мистериозном платну још од 1970-их. Покушавало се да се утврди да ли су слике на тканини направљене фарбањем, спаљивањем или другим агенсима, али ништа од тога могло да буде потврђено. Друга група стручњака саопштила је 2017. да је пронашла доказе да се на плаштаници налази крв жртве тортуре. Тврдили су да су идентификовали супстанце попут креатинина и феритина које се обично налазе код пацијената који пате од јаких траума.
За и против
Водећи истраживач Либерато Де Каро, са Института за кристалографију Националног истраживачког савета у Барију у Италији је у интервјуу још 2022. године рекао да су узорци тканине обично подложни свим врстама контаминације, која се не може увек контролисати и потпуно уклонити из датираног узорка: "Отприлике половина запремине предива од природних влакана је празан простор, међупростор, испуњен ваздухом или нечим другим, између влакана која га чине. Све што уђе између влакана мора се пажљиво уклонити. Ако се поступак чишћења узорка не изврши темељно, датирање угљеником-14 није поуздано."
И заиста, нови докази показују да је плашт настао у првом веку. У студији Херитажа, Де Каро је, у сарадњи са другим научницима, користио су нову методу за датирање древних ланених нити тако што је прегледао њихове структурне деградације. То је техника позната као широкоугаоно расејање рендгенских зрака. Ово је примењено на мали узорак из плаштанице.
Испоставља се да су профили добијених података у потпуности компатибилни са аналогним мерењима добијеним на узорку платна чије је датирање, према историјским записима, 55-74 године нове ере, пронађено у Масади, Израел (Иродова чувена тврђава саграђена на кречњачкој стени која гледа на Мртво море), наводи се у студији објављеној у часопису Херитаж.
Објашњавајући своје методе, Де Каро је рекао: „Природно старење зависи само од температуре околине и релативне влажности. Због тога смо развили методу за мерење природног старења ланене целулозе помоћу рендгенских зрака, а затим је претворили у време које је протекло од производње.
Додајући новију веродостојност теорији да је покров оригиналан, а не фалсификат настао у средњовековној Европи, тестови изотопа из ове године су, чини се, открили и да је лан који се користио за прављење ланеног материјала покрова узгајан на Блиском истоку - конкретно западни Левант, област коју данас заузимају палестинске територије, Израел, Либан и западни делови Јордана и Сирије.
Научници су рекли да су резултати њихове анализе "потпуно компатибилни" са аналогним мерењима добијеним из узорка платна чије је датирање, према историјским записима, 55-74 године наше ере, и у складу са хипотезом да је покров стар 2.000 година.
Пошто се резултати не слажу са претходним истраживањима радиокарбонског датирања, аутори студије су рекли да би „тачније и систематичније рендгенско истраживање више узорака узетих из тканине Торинског покрова било обавезно да би се потврдили закључци ове студије“.
За Фондацију Пријатељ Божији припремио: Никола Животин