Сваког 31. октобра улице, излози, клубови и друштвене мреже испуњавају се сликама вештица, демона, вампира, лобања, крви и мртвачких лица. Деца облаче костиме чудовишта, одрасли се маскирају у бића из света таме, а све се представља као забава, игра и безазлена прилика за добар провод. У школама и вртићима организују се приредбе, украшавају учионице и подстиче учешће деце у празнику чија је препознатљива симболика повезана са смрћу, страхом, вештичарењем и демонима.

За многе је то само једна увезена забава. Међутим, постоји чињеница коју је тешко заобићи: сатанистичке организације саме уврштавају Ноћ вештица у своје празничне календаре и отворено је повезују са слављењем таме.

Празник који сатанисти не крију

Сатанистички храм (The Satanic Temple), једна од познатих савремених сатанистичких организација, на својој званичној страници објављује календар празника. Под датумом 31. октобар налази се Ноћ вештица, уз објашњење: „Празник посвећен уживању и прихватању таме и њене естетике“. На истом месту наводе да треба прихватити костиме, слаткише и суочавање са страховима.

И друга позната организација, Црква Сатане (Church of Satan), у свом званичном одговору о празницима посебно говори о Ноћи вештица. Њено тумачење овог датума повезује се са привлачношћу мрачних мотива, чудовишта, страхом који се доживљава као забава и могућношћу да људи кроз маске и костиме изразе оно што иначе скривају.

Зато би сваки хришћанин требало да се запита шта значи када се деца уче да се радују симболима које сатанистичке организације отворено прихватају као део сопственог празника. Шта се заправо слави када се облаче костими демона, вештица и мртваца, када се украшавају просторије знацима смрти и када се страх претвара у предмет забаве?

Апостол Павле упућује хришћане на речи које не остављају простор за равнодушност према духовним стварима:

„Што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.“ (1. Кор. 10, 20–21)

Његово упозорење открива једно од основних начела хришћанског живота: човек не може да се односи према духовним стварима као према обичној забави, јер учешће у обредима и симболима има своје значење. Хришћанин је позван да чува своје срце и да се клони свега што га уводи у заједницу са силама које се противе Богу.

Када се зло претвара у игру

Промене које су Ноћ вештица учиниле данашњим масовним спектаклом догодиле су се током модерног доба, уз снажан утицај популарне културе, филмске индустрије и трговине. Њена историја има више слојева, од старих келтских обичаја до хришћанског празника Свих светих и каснијих народних обичаја. Зато би било погрешно тврдити да је данашња Ноћ вештица одувек имала истоветан облик или да је настала као савремени сатанистички празник. Али то не мења чињеницу да су њени данашњи симболи и садржаји постали блиски управо онима који отворено прихватају сатанистичку симболику.

У једном тренутку, страх од зла постао је забава са којом се деца сусрећу већ у најранијем узрасту. Демонске маске постале су смешне, крвава лица занимљива, а чудовишта привлачна. Оно што би требало да изазове одбојност према злу добија шарене боје, слаткише и осмехе одраслих. Тако се постепено мења однос према симболима: дете учи да се са њима игра, да их носи на себи и да им се радује.

Посебно је опасно када се све то представља као васпитна или школска активност. Дете које се облачи у демона или вештицу учествује у прослави чија је препознатљива слика изграђена на мрачним и окултним мотивима. Одрасли му говоре да је то игра, али слике које памти и улоге које прихвата остају део његовог доживљаја света. Родитељи и наставници имају одговорност да разумеју шта деци нуде и какве вредности тиме представљају као прихватљиве.

И истраживања о утицају застрашујућих медијских садржаја на децу показују да страх који се изазива филмовима и другим облицима забаве може оставити краткотрајне, али и дуготрајне последице. Деца предшколског узраста посебно се плаше фантастичних бића, преображаја и насиља, а последице могу укључивати поремећаје сна, ноћне море и проблеме у понашању. Ова истраживања не испитују Ноћ вештица као празник, али јасно показују да застрашујући садржаји нису увек безазлени за дечју психу.

Још је дубље духовно питање: шта се дешава када човек почне да се забавља оним што га удаљава од Бога? Свето Писмо јасно говори о опасности од окултних пракси и тражења знања или помоћи од сила које нису од Бога. У Старом Завету стоји:

„Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини.“ (Пон. зак. 18, 10–12)

Ове речи су недвосмислене. Бог забрањује врачање, гатање, призивање мртвих и тражење везе са духовима. Све су то појаве које се у савременој култури често приказују као занимљива игра или део забаве. Хришћанин, међутим, зна да се са таквим стварима не игра. Зло не постаје безопасно зато што је добило костим, шарену маску или осмех.

Апостол Павле зато поручује: „И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине.“ (Еф. 5, 11–12)

Ово упозорење посебно је важно за хришћане који прихватају Ноћ вештица као обичан друштвени догађај. Када се дела таме претворе у забаву, када се њихови симболи носе са радошћу и када се деца подстичу да их прихвате, хришћанин има дужност да јасно каже шта је у томе духовно погрешно. Ћутање и пристајање дају простора да се све то представи као нешто сасвим нормално.

Анти-Пасха: празник окренут од Христове победе

У средишту хришћанске вере налази се Васкрсење Христово. Пасха је празник живота, победе над смрћу, наде и светлости. Христос је ушао у саму дубину људске смрти и победио је. Зато хришћани на гробовима својих ближњих не остају без наде, а над умрлима изговарају молитву и чекају васкрсење мртвих.

Ноћ вештица гради сасвим другачију слику. У њеном средишту налазе се смрт, распадање, чудовишта, демони, страх и мрачна естетика. Оно што је за хришћанина знак духовне пропасти постаје предмет украшавања и весеља. Зато се овај празник може назвати анти-Пасхом: он представља извртање хришћанског погледа на живот и смрт, окретање пажње ка мраку и прихватање симбола који стоје насупрот Христовој светлости.

Хришћанство нас учи да се злу супротстављамо молитвом, постом, покајањем и животом у Христу. Апостол Петар упозорава:

„Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђени вером.“ (1. Пет. 5, 8–9)

Ове речи треба да буду упозорење свакоме ко мисли да је духовни свет само предмет маште и да се са злом може играти без последица. Хришћанин не треба да тражи узбуђење у призорима таме, нити да прихвата симболе који величају оно чему се Христос супротставио. Његов пут је јасан: „Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас.“ (Јак. 4, 7)

Зато родитељи треба да одбију да своју децу облаче у демоне, вештице и друга бића из мрачног света. Наставници и васпитачи треба да поштују веру деце и њихових породица, а хришћани да без стида објасне зашто у таквим прославама не учествују. За то није потребна свађа, нити страх од туђег мишљења. Потребна је јасна свест о томе коме припадамо и шта својим изборима прихватамо.

Христос је победио смрт. Његови ученици зато немају разлога да славе њене маске, да се диве симболима таме или да од зла праве дечју забаву. Наш празник је Васкрсење, наша радост је Христос, а наша нада је живот вечни. Све што нас удаљава од те светлости заслужује одлучно одбијање.

За Фондацију Пријатељ Божији: Небојша Даниловић

Извори и литература:

„Почему Хэллоуин – это анти-Пасха?“, протојереј Сергиј Успенски, СПЖ: https://spzh.eu/ru/amp-news/88829-pochemu-khellouin-eto-anti-paskha
„Что такое Хеллоуин и почему его нельзя праздновать православному христианину?“, јереј Андреј Чиженко, Православие.Ru: https://pravoslavie.ru/98231.html
„Хэллоуин: опасно или просто весело?“, Марија Цирлина, Правмир: https://www.pravmir.ru/hellouin-opasno-ili-prosto-veselo/
Custers, K. & Van den Bulck, J., „Fear effects by the media“, European Journal of Pediatrics, 2012: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22124710/