У Старом Завету видимо како су људи приносили Богу разне жртве – било је житних жртава и паљеница, али у Новом Завету свега тога нема. Данас палимо свеће као симбол наше бескрвне молитве. И можда се сви суочавају са питањима о њима: и верници и неверници. Постоји много сујеверја везаних за црквене свеће, али и много различитих мишљења о томе како их правилно користити. На ова питања дописници информативнe агенцијe Татар-информ Елени Фенини одговара јереј Александар Ермолин, начелник мисионарског одељења Казањске епархије, настојатељ храма Блажене Ксеније Петроградске у граду Казању.
— Шта симболизује црквена свећа?
„Ово је симбол наше молитве, наше понизне жртве Богу. У Старом Завету видимо како су људи приносили Богу разне жртве – било је житних жртава и паљеница, али у Новом Завету свега тога нема. И данас палимо свеће као симбол наше бескрвне молитве. Дакле, када човек купи свећу у храму, он тако помаже овом храму, помаже његову делатност у плаћању рачуна за грејање, осветљење и неке друге свакодневне проблеме“, каже отац Александар.
— Зашто стављамо свеће испред икона?
Кад запалимо свећу, не зажелимо жељу, молимо Бога или светиње да нам помогну у решавању овог или оног питања, напомиње отац Александар.
„Свећа је симбол молитве, теоретски може бити нешто друго. Али у црквеном животу је уобичајено да се пале свеће и тако прати наша молитва. Када се човек моли код куће, има опремљен иконостас, пали кандило или свећу и то му помаже да се концентрише на молитву“, објаснио је јереј Александар.
— Када је у питању помен мртвима, људи се често питају да ли је потребно да гори кандило код куће 40 дана.
„Ако само сипате уље у њега, запалите га и кренете својим послом, онда нема потребе. Ово нема смисла. Ако горење пламена није праћено молитвом, оно је бесмислено. Ако човек проживи ових четрдесет дана како је живео раније, не промени свој однос према свакодневном животу, онда се ништа неће променити осим да се таван задими“, уверава отац Александар.
— Може ли се у цркви молити пред иконом без паљења свећа?
Паљење свећа је најстарија традиција, која датира из античких времена, још од Старог завета. Тада је све у храму било прилично једноставно – било је кандила са уљем, било је свећа као начина да се овај храм осветли.
„Можемо се молити без свеће, али важно је разумети да је свећа оно што ће вам помоћи. Сећам се како ми је као детету било занимљиво палити свеће у храму. Малој деци се то свиђа – то их привлачи, а онда почињу да се придружују другим елементима православне културе“, каже отац Александар.
— Може ли се у храм доћи са свећом купљеном на другом месту?
Нема смисла долазити у цркву са свећом купљеном на другом месту, а ево и зашто, објашњава свештеник.
„Ово нема смисла. У неким црквама постоје обавештења да не можете донети сопствене свеће. Дешава се да се људи увреде. Али хајде да схватимо у чему је поента. Поента је да је свећа и симбол наше молитве и наше помоћи храму. Можете, у принципу, отићи у продавницу хардвера, купити велику свећу и насумично је ставити. Али ово ће већ бити жртва за радњу“, каже свештеник Александар.
— Неки људи користе црквену свећу у друге сврхе, на пример за паганске ритуале, зашто се то не може учинити?
„Када човек уђе у цркву, одмах се види да ли је члан цркве или није. А ако и даље покушава да купи одређени број свећа у продавници и тражи да му их дају са собом, све долази на своје место. Постаје јасно да су му свеће потребне за неку врсту магијског ритуала: штету, заверу и тако даље“, каже отац Александар.
Радници црквених радњи су обучени да воде разговоре са таквим људима, прво морају да постављају сугестивна питања: „Зашто баш оволики број свећа?”, „Зашто са собом?”, „Шта ћеш са њима?”
„Многи не схватају да је извођење оваквих ритуала веза са демонима, да је то велики грех који неће довести ни до чега доброг. Запослени у црквеној радњи треба да га упути код свештеника, који ће му објаснити да то не вреди радити и објаснити друге начине за решавање проблема“, рекао је отац Александар.
Прорицање судбине је страшни грех. Ако се окренемо црквеним канонима, у њему стоји да је гатање на Бадњи дан, на пример, кажњиво екскомуникацијом од причешћа на период од шест година. Односно, ради се о озбиљном канонском прекршају, додао је свештеник.
„Свако прорицање судбине у било ком облику сматра се апелом на злога. Људи користе било шта за ово: црквену свећу или било шта друго. Ипак, без обзира на атрибуте, то је и даље привлачност демонима. Верујем да употреба свеће, правно гледано, чак и отежава кривицу“, уверен је свештеник Александар.
Али није све сујеверје, каже духовник. Неко успе да прошета по кући са упаљеном свећом да се ослободи негативне енергије.
„Овде је генерално све погрешно, почев од тога да православац не верује у негативну енергију. Не верујемо да је могуће ослободити се ове енергије, посебно црквеном свећом“, објашњава отац Александар.
Поред тога, неки људи дају „штетне савете“ о томе како правилно ставити свећу и којом руком то учинити.
„Врхунац апсурда је саветовати како да не будете оштећени кроз црквену свећу. Замислите о чему људи мисле озбиљно? Важно је схватити да је ово потпуна глупост и да нема везе са православљем“, огорчен је свештеник.
— Постоје ли правила како се пали свећа?
Свећа мора да се пали са вером и молитвеним ставом – то су најважнија правила, напомиње отац Александар.
„Човек дође у храм, узме свећу из продавнице, приђе икони и помоли се. Нема потребе да размишљате о било каквим сујеверјима, о томе да ће вас размазити кроз свећу. У исто време, можете се молити својим речима, није потребно изговорити молитву из Молитвеника. У неким црквама поред икона су окачене табле са молитвама светињама“, објаснио је свештеник.
— Где тачно да ставим свећу у цркви?
Уобичајено питање које људи постављају када дођу у цркву је: „Где овде стављате свеће за здравље, а где за покој?“
„Традиционално се моле за покој пред Распећем, све остало је, релативно, молитва за здравље. Али никада није било и неће бити такве ствари да се овде ставља за главобољу, а овде за бол у стомаку. Постоји само наша молитва Богу уопште, и ако нам није корисна, једноставно нам неће бити дата. На пример, човек тражи од Господа тркачки аутомобил, запали највећу свећу, али ако Бог зна да ће се срушити са овим аутом, неће га добити. Храм није место за испуњење жеља: ево, Господе, ево ти свеће, а ти мени дај ауто. Ово није систем робно-новчаних односа“, каже отац Александар.
— Да ли свећа мора бити од пчелињег воска?
Храмови користе различите свеће - неке су направљене од 100% воска, неке од парафина. За Ускрс, на пример, пале црвене свеће.
„Све зависи од могућности храма и људи. Постоје веома лепе свеће од природног воска, али су прилично скупе, а не може сваки парохијанин да приушти да стави десет воштаних свећа. Коју свећу изабрати? Велики или мали? Изаберите онај који вам се највише свиђа. Увек охрабрујем људе да изаберу свећу која ће горети током целе службе. Можда није потребно поставити највећи, већ онај који ће да гори најмање сат времена“, додао је свештеник Александар.
— Црквене радње продају свеће различитих величина, коју изабрати?
Не треба јурити за величином и такмичити се ко има већу свећу, саветује свештеник.
„Господ нас, пре свега, прима по нашим тежњама, по чистоти срца, по жељи, по молитвеном ставу“, рекао је отац Александар.
— Треба ли да се љутите ако вам неки црквењак скине свећу са свећњака?
Ако вам је из неког разлога неки црквени радник уклонио свећу, нема потребе да се узнемирујете, а још мање негодујете.
„Већ сте узели ову свећу, пренели је, односно Господ је већ примио ову жртву од вас. Ваша свећа може бити уклоњена ако је већ нагомилано много свећа на свећњаку. Биће одложено, а затим постављено и осветљено када простор постане доступан. Или се деси да дођете за пет минута пре затварања храма, само не упалите свећу, спустите је, а ујутру ће се упалити. Овде је важно да дође до неке врсте дијалога, да човек нема конзумеристички став: „Донео сам свећу, хоћу да одмах прегори и жеља ми се оствари. Не можете доћи у цркву са овим приступом. Треба схватити да се од чистог срца Богу приноси жртва, и ако човек хоће, он је приноси, али ако је приноси тврдњама и увредама, онда ова жртва можда неће бити прихваћена од Бога“, објаснио је јереј Александар.
јереј Александар Јермолин
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Светлана Розанова
Извор: tatmitropolia.ru