Оцењујући садашње стање науке и развој технологије, многи наше време већ називају Трећом револуцијом, признајући прву (на основу еволуционих идеја) као овладавање говором од стране човека, а другу као еру овладавања писањем.
Практична примена научних достигнућа даје човеку осећај „моћи“, ставља му у руке „алат“ уз помоћ којег се, чини се, може реализовати свака идеја.
„Конвергенција технологије“ (конвергенција - узајамна сарадња с одређеним заједничким циљем) - овај инструмент за побољшање живота усмерен је ка самом човеку. Извештај научника у Конгресу САД: „Конвергенција технологија и побољшање људских перформанси“ већ проглашава стратегију човекове драстичне промене на себи. Ово је веома брз процес. Још нису стигли да клонирају човека и реше повезане биоетичке проблеме, а већ проглашавају да је ово ћорсокак у науци, да човек генерално треба да напусти свој „биолошки носилац свести“ и еволуира у сферу електромагнетних поља, што би требало да му отвори невероватне могућности.
Покушаји да се ти процеси сагледају, процене и предвиде, као што сада видимо, рађају нови поглед на свет – ТРАНСХУМАНИЗАМ. Манифест (проглас) руског трансхуманистичког покрета (РТД) дословно каже следеће:
„Сматрамо да савремени „хомо сапиенс” није коначна карика у еволуцији на Земљи. Човек ће наставити да се усавршава, али не више вољом биолошких закона, већ захваљујући научним сазнањима. Човек ће престати да умире од старења и савремених болести, одлучно ће развијати своје физичке, духовне и интелектуалне способности, и тиме превазилазити границе своје врсте, постајући трансхуман“. Али испоставља се да такав људски развој представља највећу опасност за самог човека – читамо Манифест: „Пошто се напредак не може зауставити, а супертехнологије ће на крају постати доступне свима, морамо да обезбедимо да на Земљи буду људи који ће бити толико одговорни да ни под којим условима не користе супер-технологије на штету других“.
Затим се, сасвим логично, поставља питање о разлозима људске неодговорности и ево одговора из Манифеста:
„Склони смо да верујемо да су такве особине савременог човека као што су себичност, ксенофобија, мржња и агресивност било које врсте последица урођени нагони. Раније су ови инстинкти били сврсисходни и помагали су опстанак. Међутим, у будућем хипертехнолошком друштву, ови инстинкти би могли постати смртоносни; могу уништити цивилизацију. Чак и пре доласка супер-технологија, изузетно нам је важно да се ослободимо ових рудимената. Инстинкти су, наравно, генетски уграђени у нас...”
Дакле, не подвргавајући овај став свеобухватној анализи, можемо да приметимо да овај поглед на свет човека види као производ еволуције, биогенезе.
А пошто трансхуманизам проглашава усавршавање човека уз помоћ супер-технологија, права опасност настаје када се такво схватање човека предочи свима.
Док теолози, филозофи и психолози расправљају о човеку, о личности човека; својом делатношћу биолози, генетичари и психијатри формирају схватање људске личности које се, са становишта православног богословља, не може сматрати исправним. Многе дефиниције личности које постоје (засноване на практичном искуству у психијатрији или генетском инжењерингу) могу се, у ствари, свести на дефиницију коју је дао Линтон: „Личност је организован скуп психолошких процеса и стања које доживљава појединац, из којих следи његово понашање“.
Док се хуманистичке науке, попут филозофије и теологије, традиционално фокусирају на проучавање људске свести, душе и смисла живота, природне науке, као што су биологија и психологија сматрају је само биолошким феноменом, односно одређеним скупом процеса, одређених људским генима. За разлику од њих, Православно богословље наглашава духовну димензију људске личности."
Заиста, ако личност схватимо на начин како је генетичари дефинишу, онда можемо препознати могућност њеног побољшања утицајем на „појединости“ и „процесе“.
У Православном богословљу схватање личности има корене у учењу о Светој Тројици. Управо чињеница из Божијег Откривења да је Бог Тројица подстакла је мисао да се разјасни (у могућој мери) ова тајна: „шта је једно у Богу и шта је троструко у Њему?“ Да би објаснили тајну Свете Тројице, оци Цркве су увели термин ипостас, која означава да је у Богу, који је Света Тројица, једна природа и три Ипостаси (Личности).
Термин „личност“, који се појавио прилично касно у европској философији, у Православној теологији повезујемо са појмом „ипостас“. Дакле, без разумевања шта је ипостас, немогуће је разумети шта је личност. Појам „личност“ промишља се кроз гледиште „ипостаси“ и у ипостаси. А то значи: Не познајемо људску природу без личности као носиоца те природе и не можемо рећи да можемо замислити људску природу, а да не замислимо истовремено и личност. Дакле, човек није само телесност, месо и физиолошки процеси, већ и оно како он себе доживљава.
Такво схватање људске личности као ипостаси не би требало онда да умири човека мишљу да се „никаква технологија или супертехнологија неће дотаћи људске личности“.
Такво већ измењено стање за човека би већ било близу нечовечности. А да се човек може довести у такво стање познато нам је из Библијског Откривења. Бог говори тако страшне речи о људима који су живели пре потопа: „Неће се Мој Дух довека препирати са људима, јер су тело“ (Постање 6:3). Очигледно, инвазија супер-технологија на самог човека зависиће од тога како човек себе разуме као личност.
Желим да цитирам речи Патријарха московског и целе Русије Кирила: Једна од манифестација проблема апсолутног научног погледа на свет је ризик од дехуманизације човечанства као резултат ширења идеја трансхуманизма, односно „преласка граница људског“, проповедајући неку врсту квалитативног побољшања физичке природе човека кроз науку и технологију. Трансхуманисти се често позивају на жељу да смање људску патњу и учине своје физичко постојање савршенијим. Нема ништа лоше у овим циљевима. Знамо многа дивна научна открића која су постала прави благослов за човечанство. На пример, захваљујући открићима у области медицине, неке епидемије које су у средњем веку биле светска катастрофа постале су прошлост.
Проблем трансхуманизма је свођење личности на његову биолошку или, речено светоотачким језиком, телесну страну, за чије је побољшање дозвољено, по уверењу присталица овог учења, занемарити моралне норме и ићи даље од границе морално дозвољеног. Трансхуманизам обећава човечанству „дигиталну бесмртност“, превазилажење физичких ограничења, заправо стварање нове личности.
Кроз филмове и литературу у свест савременика кроз филмове и књижевност се непрестано усађује идеја да човек захтева „преуређење“, „ажурирање“ или, да употребимо израз из компјутерске индустрије, „надоградњу“. То је нови облик антихришћанства, који изјављује искрену бригу за добро човека, а заправо суштински уништава праве идеје о човечанству и о човеку као слици Божијој.
протојереј Владимир Пархоменко
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов
Извор: weren.ru