Креативност је дар Божији. Сама реч креативност долази од речи ,,креирати" (,,creatus", што дословно значи ,,кoји је нарастао", ,,који се изградио") па и реч Творац - Креатор (Назидатељ, Изградитељ) која је једна од многих назива за живога Бога. Бог јесте Творац, Креатор, Створитељ и изумитељ свега живога у универзуму. Човек је икона Божија, што значи да је призван да постоји на начин постојања самог Творца, у љубави, заједници и креативности. Стваралаштво је дакле благословена ствар, посебно оно стваралаштво које надахњује изграђује и сведочи о цивилизацијским токовима и једном времену, епохи.
Уметност је цивилизацијско сведочење једног времена, епохе, људи и културе. Бог је највећи уметник што и видимо погледавши нас људе, наше таленте на првом месту, па онда васцелу природу и универзум и видимо да нема таквог уметника као што је наш Творац, Света Тројица. Творац који све граде из небића, непостојања и ствара човека по свом лику; једно креативно, личносно и слободно биће. Човек насупрот Творцу ствара из већ постојеће материје и инспирације, односно талента ,,у духу" опет датог од Бога благодаћу и учествује у свекосмичкој филхармонији уметности заједно са својим Творцем који се радује када његова бића, љубљена, стварају, када су креативна, када подражавају свог Творца.
Музика заузима посебно место у уметности што видимо од најранијих времена где се човек трудио да искаже своја осећања кроз музичке мелодије, уносећи себе и своје биће у то.Свака данас ,,организована религија" има своју музику, односно своја аутентична музичка изражавања изнедрена обично из етоса етничких група у којима се религија развијала. Библија, Свето Писмо, је пуна примера људи који су славили Бога и певали њему у част(1), да се не осврћемо сада на друге религије.
Псалмопевац Давид, велики цар Јудејски и Светитељ кога и наша Црква слави је оставио пуно псалама(2) песама Богу у част и славу које су остале записане и које су ушле у канон, које се певају данас у храмовима у манастирима и који су неизоставни део хришћанског богослужења и молитвословља. За разлику од начина на који их је Цар Давид интерпретирао са харфама(3), они се данас у православној Цркви певају само гласовима, у два гласа, унисоно или хорски. На западу се пак користи музика, претежно оргуља(4) у богослужбене сврхе.
Хришћанство је дало велики печат савременој музици и уметности, посебно европској допуштајући јој да развија своје зраке и ка вертикали и ка хоринзонтали не гушећи етничке и етичке утицаје и инспирацију људи из одређених групација. Док се на хришћанском истоку уметност више развијала у једном духовном, молитвеном исихастичком смислу, кроз богослужења, кроз Богословље и градитељство, на западу се музика активно развијала у богослужбеном животу те је и заслужна за прегршт композитора класичне музике који су својом бриљатношћу оставили неизбрисив траг и печат у историји универзума. Овде видимо синергију уметности и побожности, музике и религиозности и како се оне никако не сукобљавају него напротив прожимају и одухотворују и оплемењују човека и природу око њега.
Савремено доба већ доноси много трендова у виду развијања етничких музика, тзв. фолк музика и у њој разних варијаритета. Двадесети век можемо назвати једним од најинтересантнијих векова у пољу музичког стваралаштва. Појављују се музички правци ,,ван устаљених шаблона" који су изнедрени на ,,старом континенту" и појављују се музичка изражавања изнедрена у тзв. бившим британским колонијама, конкретно, Америци. Потомци афричких робова у Америци врше енорман утицај на стварање нових музичких ,,таласа" на ,,новом континенту" преко које ће они преплавити стари континент и цели свет. Од џеза до блуза, хришћанског госпела и на крају до појаве једног музичког жанра, који ће оставити несумњиво један од најзначајнијих печата у двадестом веку. Музика потомака америчких робова је такође била проткана хришћанским утицајима и темама развијених постколонијалној хришћанској протестантској Америци(5). Госпел и блуз су прожети хришћанским етосом и један су бисер "савременог" музичког изражавања. Управо ће блуз у симбиози са америчком кантри, народном(6), музиком утицати на појаву једног музичког правца који ће експлодирати у 60. годинама 20. века и оставити за собом многo поклоника и много контроверзи.
Напомене:
1. Псалмопевац Давид, Псалми; Старозаветни Јудејски Цар Свети Давид, био је наследник Цара Саула и владао у периодуод 1005. п. н. е. до 965. п. н. е. Запамћен је као најправеднији од свих старих израелских краљева, као и велики војсковођа, музичар и песник. По предању написао је око 150 псалама које су уврштене у канон Цркве Христове у којој се слави као Светитељ. Већину псалама је написао сам Цар Давид, остали се приписују разним писцима а неки псалми су традициционалне песме још из Мојсијевог времена. Псалми 90. и 91. се приписују Мојсију. За псалме се верује да су записивани у периоду од хиљаду година, од времена Мојсија до повратка из Вавилона и да је њен коначни састављач Свештеник Јездра.
2. Псалми су 19. по реду књига у Библији; у јеврејској Библији се назива ,,Сефер Техилим", у преводу, ,,Књига хвалоспева".
3. Цар Давид је свирао харфу, али је она била више лирског типа, инструмент из Палестине пореколм из древне Месопотамије. По Библији, када би Цара Саула обузимало лоше расположење он би звао Давида да отера ,,злог духа" музиком, лиром и песмом.
4. Оргуље воде порекло од грчког инструмента хидраулоса и неговале су се у ,,Византији" односно ,,Ромеји" где су биле саставни део дворског церемонијала. Византијски Цар Константин V Копроним(718.-775.) поклања оргуље франачком Краљу Пипину малом и оне полако почињу да се шире Европом и да постају саставни део западнохришћанског богослужења. Свој процват доживљавају у време Ренесансе.
5. Gospel blues, Госпел блуз је саставни део блуза. ВидиBlind Willie Johnson
6.Кантри(енгл. country) или је музички правац који је почетком 20. века настао у Америци. Потиче из традиционалних елеменатанародне музике америчких досељеника -Енглеза и Ираца.
Професор Верске наставе, теолог, Иван Миладиновић