„Наш живот и наша смрт су са нашим ближњима.
Јер ако смо стекли брата, стекли смо Бога,
али ако саблазнимо свог брата,
згрешили смо Христу.“
Свети Антоније Велики

Да бисмо описали међуљудске односе у савременом свету, било би поштено користити реч „катастрофално”. Ово се односи на широк спектар односа: између познаника и пријатеља, унутар заједнице, породичне, пословне, романтичне и друге врсте односа.

Ако имамо такве односе једни према другима, какав је онда наш однос са Богом? Апостол љубави Јован даје обесхрабрујући одговор: „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио?“ (1. Јованова 4:20).

Апостол Павле упозорава да ће људи ће бити самољубиви, похлепи, хвалисавци, горди, богохулники, непослушни родитељима, незахвални, нечастиви, без природне наклоности, кршитељи примирја, лажни оптуживачи, неуздржљиви, жестоки, презирци добрих, издајници, опојни, високоумни, који више воле уживање него Бога (2. Тим. 3:2-4).

Хришћанство није религија индивидуализма. У ствари, пре два миленијума, почело је формирање нове „етничке заједнице“: „А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју“ (1. Петр. 2:9). А у исто време, ми који смо позвани да будемо со земље и светлост света (Мт. 5, 13-14), осуђени смо да се непрекидно суочавамо са несавршеностима једни других.

Поуке раних пустињских отаца, оних „људи који су задобили анђеоски живот и созерцање”, како је о њима писао свети Теофан Затворник , прожети су богобојазним односом према ближњем. Њихове изреке које су дошле до нас испуњене су духом осећајности, деликатности и разборитости.

Савремени свет, који лежи у злу (1. Јн. 5:19), прожет је различитим духом: себичношћу, гордошћу, похлепом, жељом да се иде својим путем и да се напредује у свету. Али без обзира на то, треба да се руководимо патристичким принципом: „Кад год покријемо грех нашег брата, Бог ће покрити наш; кад год кажемо људима о кривици нашег брата, Бог ће учинити исто и за нашу“ (авва Пимен).

Говорећи о испуњењу закона Христовог љубави, Богом просветљени апостол Павле даје нам упутства о начину његовог испуњавања: Носите бремена једни другима (Гал. 6, 2). „Терет“ је оно што чини наш крст, од најбезначајнијег до судбоносног – наше болести, губитак наших најмилијих, губитак посла, недостатак стана или новца, страх од будућности, сопствене личности и околности живота. По објашњењу Светог Василија Великог: „Грех је терет који вуче душу на дно пакла. Узимамо га једни од других и уклањамо једни од других, водећи грешнике ка обраћењу.”

Ако се заповест „нека се одрекне себе, и узме крст свој, и пође за мном“ (Мк. 8,34), тиче сваког хришћанина лично, онда носити бремена једни другима значи помагати ближњем у ношењу крста. О непроцењивости такве помоћи, макар и принудом, сведоче јеванђелски догађаји: И изишавши, нађоше човека Киренејаца по имену Симона: њега принудише да носи крст Његов (Мт. 27, 32). Колико је онда непроцењива добровољна жеља да се учествује у тешком бремену другог: да се саосећа у тузи, да носи туђе немоћи, да помогне у тешким околностима. Ношење овог бремена сведочи о испуњењу закона љубави према Богу (као Творцу свих људи) и ближњем (као најбољем од Његових творевина). Понекад чак и због жеље и спремности да само понесете немоћи свог брата, Господ даје посебну благодат и једнима и другима.

Узалуд мислимо да можемо некога размазити љубазним односом и емпатијом. Само наша себичност све квари, док се искреност и чистота намера крунише просветљењем и неочекиваном помоћи одозго.

Постоји ли граница стрпљењу? Нека свако одлучи за себе. Али, завршавајући своју химну љубави разоружавајућим речима, Љубав никада не престаје (1. Кор. 13, 8), апостол Павле оставља мало места за наше самооправдање.

А ношење терета једни другима као истинска манифестација љубави чини нас саучесницима у обећању: Ако узмеш драгоцено од подлог, бићеш као моја уста (Јер. 15,19).

Јулија Балајанц
За Фондацију Пријатељ Божији са енглеског: Никола Животин
Извор: orthochristian.com