У време када је незнабожни цар Диоклецијан подигао гоњење на хришћане, у граду Иконији живела је једна високородна и лепа девојка по имену Параскева. Њени родитељи, хришћани, лепо су је васпитали, научивши је светој вери и држању заповести Господњих, а затим су се упокојили у Господу. Њихова млада кћи остала је наследница њиховог огромног имања.
Када је блажена Параскева стасала, почела је да подражава веру и дела својих родитеља. Своје имање није користила за украшавање своје лепоте и младости, нити за уживање, већ за одевање нагих, прехрањивање гладних и збрињавање путника и намерника. Параскева није обраћала пажњу на своје смртне удвараче, који су се довијали како да се ожене њоме, јер је себе заручила Бесмртном Женику, Јединородном Сину Божијем, и Њему је живела у светости и правди.
Пресвето име Његово непрестано је исповедала пред људима, приводећи их познању истине. Неки су поверовали у Господа нашег Исуса Христа, док су је они који нису хтели да верују грдили и вређали. Међутим, Параскева им је смело казивала реч Божију и изобличавала ништавност бездахних идола. Не желећи више да подносе њена изобличавања, незнабожни грађани су је ухватили, избили и бацили у тамницу.
У то време дође у Иконију неки војсковођа, послан од цара Диоклецијана да истреби хришћане. Грађани изађоше пред њега и рекоше:
– Светли војсковођо, у овом граду има девојка која верује у Распетога Христа и проповеда Га. Она се бави мађијама и већ је својим чинима одвратила многе људе од приношења жртава нашим боговима. Не престаје да хули на наше богове и на самодршца. Чувши царево наређење да имају бити погубљени сви који се не клањају боговима, ухватили смо ову девојку и држимо је у тамници.
Саслушавши то, војсковођа нареди да девојку доведу пред њега на суд.
Када је света девојка ишла на суд, озари је Дух Свети и лице њено постаде светло, тако да су се сви који су је гледали дивили и говорили:
– Погледајте! Она ни најмање није тужна, напротив, лице јој сија!
Када је стала пред суд, војсковођа је погледа и, задививши се лепоти и милости њеног лица, рече тужитељима:
– Узалуд сте оптужили ову предивну девојку, јер није праведно погубити такву сунцезрачну лепоту.
Затим се обрати њој:
– Девојко, кажи нам своје име.
Света девојка одговори:
– Хришћанка сам, слушкиња Христова.
Војсковођа узврати:
– Лепота твога лица подстиче ме на кротост, а речи твојих уста потресају ме до дна душе, јер не желим да чујем такве речи.
Светитељка одговори:
– Сваки кнез који праведно суди радује се када чује истину, а ти си се разгневио чувши истину коју ти рекох.
Војсковођа на то рече:
– Гневим се зато што од тебе нисам добио одговор. Упитао сам те за име, а ти ми га ниси казала.
Светитељка одговори:
– Најпре је требало да ти кажем име вечног живота, па тек онда да ти објавим име овоземаљског живота. Ја ти, дакле, казах своје име вечнога живота: хришћанка, слушкиња Христова. А име овоземаљског живота, које су ми наденули родитељи, јесте Параскева, јер сам се родила у петак. (На грчком језику петак се каже параскеви, отуда име Параскева, односно Петка.)
Родитељи моји су петак, дан добровољног и животворног страдања Господа нашег Исуса Христа, увек поштовали постом, молитвама и милостињом, сећајући се Господа свога, који је из љубави према људском роду тога дана пролио Своју крв и положио душу Своју на Крсту за нас. Бог им је даровао плод њиховог честитог брака, мене, недостојну слушкињу Своју, управо у тај дан који су они поштовали својим врлинама, сећајући се страдања Господњег. Зато су сматрали да је умесно да ми надену име по том дану, Параскева, и отуда се ја зовем Параскева, заједничарка Христових страдања.
Војсковођа рече:
– Престани да говориш те празне речи и принеси жртву нашим боговима, па ћу се оженити тобом и ти ћеш постати господарица огромног богатства, а многи ће те величати на земљи.
На то света Параскева одговори:
– Ја имам Женика на небу, Исуса Христа, и други муж ми није потребан.
Војсковођа узврати:
– Волим твоју лепоту и поштедећу твоју младост.
Светитељка на то рече:
– Немој волети пролазну лепоту. Она данас цвета, а сутра увене. Боље се смилуј на себе, јер тебе очекују вечне муке.
Тада се војсковођа разгневи и нареди да јој раздеру хаљине и да је бију сировим жилама. Тако бијена, светитељка не испусти ни гласа, већ је, ћутећи устима, срцем призивала Христа, иштући од Њега помоћ у мукама.
Војсковођа, још увек штедећи њену лепоту, јер је био рањен и распаљен њоме, нареди да престану да је бију, па јој поче кротко говорити:
– О, девојко! Поштеди своју младост, не упропашћуј дивни цвет свога девичанства! Принеси жртву боговима, па ћеш остати жива и удостојити се велике части од нас.
Али она му ништа не одговори. Разљутивши се, војсковођа је упита:
– Мени ли не одговараш, зли хришћански породе?
У одговор на то светитељка му пљуну у лице.
То страховито разјари мучитеља, па нареди да мученицу обесе о дрво и да јој железним ноктима немилосрдно деру ребра, а затим да јој сурим крпама трљају ране. На тај начин светој мученици беше одрано месо све до самих костију.
Мучитељ је мислио да ће мученица ускоро умрети, јер је већ једва дисала. Скиде је са дрвета и баци у тамницу. А када је тамо лежала, једва жива и већ безгласна од љутих рана, у поноћ уђе к њој Анђео, коме рамена и прса беху крстолико опасана златним појасом. У рукама је држао оруђа Христових страдања: Крст, трнов венац, копље, трску и сунђер.
И рече јој Анђео:
– Девојко, заједничарко Христових страдања, устани! Послан сам да те посетим. За утеху у твојим патњама донео сам ти оруђа страдања Господа нашег. Погледај часна оруђа: Крст и трнов венац Нетљеног Женика; погледај копље које прободе Његова животворна ребра, трску која објави свету опроштај грехова и сунђер који избриса Адамов грех. Устани, дакле! Исцељује те Христос Господ!
И одмах устаде мученица као од сна. Анђео јој приђе и обриса све свете ране, те њено тело постаде потпуно здраво, а лепота лица њеног заблиста јаче него раније. Света мученица побожно целива оруђа Христових страдања и одаде хвалу Богу. После тога Анђео постаде невидљив.
Сутрадан, у свануће, дођоше тамнички стражари и затекоше Параскеву здраву, како стоји на молитви. На њеном телу не беше ниједне ране. Уплашивши се, известише о томе војсковођу. Он нареди да је доведу пред њега.
Када је угледао здраву, задивио се, јер није очекивао да ће она са толиким ранама остати жива. Поново се дивећи њеној изванредној лепоти, рече јој:
– Видиш, Параскево, како су наши богови поштедели твоју лепоту и подарили ти живот, учинивши те здравом.
Светитељка му одговори:
– Покажи ми, о војсковођо, оне који су ми подарили живот.
Војсковођа је посла у храм својих богова да види њихове идоле. Са њом кренуше и идолски жреци и мноштво народа, јер су сматрали да она жели да се поклони њиховим боговима.
Када уђоше у храм, у коме беше мноштво идола, света Параскева се у мислима помоли Једином истинитом Богу Вишњем, па дохвати за ногу Аполоновог идола и рече:
– Теби, бездахноме, и свим осталим идолима који су овде с тобом, наређује Господ мој Исус Христос: падните сви на земљу и претворите се у прах!
И тог часа на светитељкину реч попадаше сви идоли и претворише се у прах. Тада сви побегоше из идолског храма, вичући и говорећи:
– Велики је Бог хришћански!
Међутим, незнабожни жреци, видевши рушење и пропаст својих идола, одоше код војсковође и плачући му рекоше:
– Господине војсковођо, говорили смо ти да посечеш ову врачару, јер обмањује наш град, али нас ниси послушао. Ево, она сада својим чинима поруши све наше богове!
Разјаривши се, војсковођа стаде сурово испитивати свету Параскеву:
– Каквим си то мађијама учинила?
Светитељка одговори:
– Са именом Господа мог Исуса Христа ушла сам у храм богова ваших и помолила се Господу моме овако: „Јави се мени, Спаситељу мој! Ти си ми живот даровао!“ И мени се јави сам Господ мој и Бог мој. А твоји богови, чим угледаше Бога мог, задрхташе од страха и падоше на земљу, разбивши се у комаде. Тиме показаше да не могу помоћи ни сами себи. Како ће онда помоћи другима?
Тада војсковођа нареди да мученицу поново обесе о дрво и да јој ребра пале свећама. Обешена и мучена огњем, светитељка уздахну ка Богу и рече:
– Господе Боже мој, Творче и Промислитељу све творевине! Ти си Тројицу Младића расхладио у усијаној пећи; Ти си првомученицу Теклу избавио од огња; избави и мене, недостојну слушкињу Своју, из руку ових мучитеља!
И одмах сиђе Анђео, дотаче се свећа и букну огроман огањ, који сажеже многе безаконике. Народ повика:
– Велики је Бог хришћански!
И мноштво људи поверова у Христа.
Војсковођа се, видећи узрујаност народа, уплаши да се народ не подигне против њега, па нареди да светитељку хитно посеку мачем. У тренутку када јој одсекоше главу, неки чуше глас с неба који говораше:
– Радујте се, праведни, јер се венча мученица Параскева!
Хришћани узеше њено свето тело и чесно га погребоше у њеном дому.
Тако ова дивна девојка заврши свој мученички подвиг и оде своме Женику, носећи уместо јелеја крв, и сада се весели са мудрим девојкама у дворима Христовим.
Сутрадан ујутру безакони војсковођа изјаха у лов, али се коњ под њим разбесне и збаци га у провалију. Павши, војсковођа се сав разбио, кости су му се поломиле и он је у мукама испустио своју бедну душу.
Света и чиста душа великомученице Параскеве у руци је Божијој, а од њених часних моштију даривана су многа исцељења болеснима, у славу Господа нашег Исуса Христа, коме припадају част и поклоњење са Оцем и Светим Духом у векове. Амин.