Света мученица Ираида беше из Египта, из места Ватана; отац јој се звао Петар. Када јој би дванаест година она узе на себе монашку схиму. Једном када с другим девојкама иђаше на извор да захвати воду, она угледа лађу која беше стала уз обалу, и на лађи мноштво девојака, жена, свештеника, ђакона и монаха, окованих од стране царског намесника Лукијана. Ираида се распита, и када дознаде да су они у оковима због исповедања вере у Господа Христа, душа јој се испуни храброшћу, и она се сама придружи окованим девојкама. Но старешина над окованим хришћанима саветоваше је да се држи овог живота и да не хрли добровољно у смрт пре времена са другим девојкама што су у оковима. Међутим, блажена Ираида не само не пристаде на његов савет, него и кад би изведена пред царског намесника, она иомеја богове његове. А кад намесник поче исмевати веру хришћанску, блажена Ираида му без икаквог страха пљуну у лице. Стога она би најпре стављена на многе жестоке муке, па јој најзад мачем одсекоше главу. И тако она прими од Господа венац мучеништва.
Света Ираида пострада око 308. године.