СВЕТИ МУЧЕНИК ФОКА БАШТОВАН

У том истом граду Синопу, само у друго време, живљаше други Фока. Он уреди себи башту близу мора и у њој гајаше разно поврће, од чије продаје себе издржаваше и сиромахе храњаше. Део пак свога поврћа он меташе поред пута да узимају пролазници, јер бејаше веома човекољубив, и више неговаше духовну башту у својој души неголи ону вештаствену, расађујући и негујући чисте мисли и доносећи плодове врлине. Због тога се света душа његова могла назвати баштом Светога Духа. Као што се вели у Светом писму: „Ти си врт затворен, сестро моја, врт многоплодан” (Песм 4, 12); „Плод је пак духовни: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање” (Гал 5, 22–23).
Блажени Фока беше тако ограђен врлинама да стародревни лупеж — ђаво, који у рајској башти покраде праматер нашу, не могаше покрасти врлине светога Фоке, који са страхом грађаше своје спасење, слушајући речи светог апостола: „Будите трезни и стражите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере” (1. Петр 5, 8).
Док се светитељ тако подвизаваше, пронесе се међу људима глас о његовом врлинском животу. Јер врлина, горећи као свећа, не може се сакрити, него и у тамној ноћи сија издалека; тако и свети Фока сијаше својом побожношћу усред таме рода неверног и поквареног, приводећи многе к познању светлости. Глас о светом Фоки дође и до незнабожног кнеза те земље, јер кнез би извештен да Фока не само сам верује у Распетога него и друге обраћа к Њему. Тада кнез посла своје слуге да убију слугу Христовог.
Слуге одмах кренуше и тражаху Фоку да би га предали на смрт. А сам Фока их срете и упита: „Кога тражите?”
Они одговорише: „Тражимо Фоку.”
На то им Фока рече: „Свратите код мене, господо моја, и ја ћу вам испричати о њему.”
Са тим речима он их уведе у свој дом и добро их угости, јер тако треба поступати са непријатељима својим, сагласно речима Светога писма: „Ако је гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га” (Прич 25, 21–22).
А када се слуге добро заложише вином, Фока их упита: „Због чега тражите тог човека?”
Они му онда поверише тајну говорећи: „Тражимо га да га ставимо на муке, јер нас кнез посла да га убијемо зато што не поштује богове наше, него се клања Распетоме.”
Фока им на то рече: „Молим вас, господо моја, сачекајте до сванућа у дому мом једући и пијући, па ћу вам га сутра ја предати, јер га нико тако не познаје као ја. Он станује недалеко одавде; а сада је отишао некуда, али ће се убрзо вратити, и ја ћу вам га сутра предати у руке.”
Слуге пристадоше и стадоше пировати у дому самога Фоке кога тражаху. А свети Фока за то време ископа себи гроб у својој башти, припреми све што му треба за погреб, раздаде сиромасима све што имађаше и сву ту ноћ проведе у молитви спремајући се за смрт.
Када свану, слуге послане од кнеза устадоше и упиташе га: „Је ли ту Фока кога си нам обећао предати у руке?”
Светитељ им радосно одговори: „Ту је, господо моја! Радите с њим што хоћете.”
Слуге га онда упиташе: „А где је он?”
Блажени им одговори: „Ја сам Фока кога ви тражите да убијете. Ја сам слуга Исуса Христа; ја одбацујем ваше одвратне богове; уморите ме.”
Чувши то, посланици се удивише и постидеше, и не хтеше да руке своје окрваве крвљу тако доброг човека, који их тако радосно прими и угости. И желећи да отиду, они рекоше блаженом Фоки: „Ми ћемо казати кнезу да смо свуда тражили Фоку, али га не нађосмо.”
А Фока им се клањаше и ноге им грљаше, молећи их да изврше што им је наређено. И говораше им: „Ничим ме ви не можете тако наградити за указано вам гостопримство него да ме раздрешите од окова тела и пошаљете ка жуђеном Христу.”
Тако свети Фока жуђаше да се разреши од тела и да са Христом живи. Тако свесрдно жељаше он да крв своју пролије за Христа Господа. Тако велику љубав он имађаше к Богу да говораше: „Боља ми је милост Твоја од живота овог временог” (ср. Пс 62, 4).
И тако умоливши слуге, он прими венац мученички: слуге му одсекоше главу, и он пређе из земаљске баште у небеску. Свете пак мошти његове бише погребене у гробу који он сам беше спремио.
Доцније, када у тим крајевима засија побожност, над гробом светог мученика би подигнута црква у име његово. И многи верни црпаху благодат од светих моштију Христова страдалца: једни добијаху исцељење од болести, други — утеху у жалости, трећи — помоћ у невољама; све то добијаху молитвама светог мученика Фоке.
Не само у граду Синопу него и по целој васељени, на копну и на мору, свима који с вером призивају име његово и поверавају себе његовим молитвама, свети мученик се показивао као велики добротвор у невољама и брзи помоћник. Због тога код оних што морем плове беше обичај да светог Фоку призивају у помоћ, јер много пута он им се јављао јасно: некад ноћу, када се припремала бура, он је будио заспалог крманоша; некада су га виђали где сам разапиње једра; некада су га примећивали где стоји на кљуну лађе; некада је виђан како иде по мору. И слављаше се име светога Фоке на многим лађама које пловљаху по Црном мору, и по Јадранском, и по океану; уместо обичних песама својих, морнари стадоше певати похвалне песме у част светог Фоке, тако да име његово сваки час беше у устима људи који пословима својим путоваху по морима.
Но, они спомињаху светог Фоку не само у невољама него и у радостима. У њих бејаше овакав обичај: када сеђаху за трпезом или на каквој гозби, они одвајаху део хране или пића у част светог Фоке. Неко од оних за трпезом куповао је тај део, и новац од тога остављан је у нарочиту касицу. Радећи тако сваки дан — данас је тај део куповао један, сутра други, прекосутра трећи, и тако редом сви, од первогог до последњег — а када би негде пристали уз обалу и излазили на копно, они су тај новац раздавали убогима, болеснима, сиротама и путницима.
Овај обичај одржаван је много година, све док непријатељи светога Крста, по попуштењу Божјем због грехова наших, не заузеше све ове земље; они силно угњетаваху свету веру и смањише број хришћана. Међутим, свети Фока, општи заштитник свију, не престаје и сада помагати онима који плове по мору овог краткотрајног живота, упућујући нас к небеском пристаништу својим топлим молитвама за нас Богу. Нека се молитвама овог мученика Христовог избавимо и ми од сваког потопљења, непогоде и буре, сада и увек и кроза све векове. Амин.