Киликијски кнез Дометијан крену једном у лов са својим слугама на коњима. Гонећи и ловећи звериње, он прође многе пустиње, брегове и горе, и на једном месту издалека угледа мноштво звери, а усред њих старог човека који је ходао и разговарао са зверима као са људима.
Ловци појурише ка њима, али се звери разбегоше, а они узеше тога старца и приведоше га кнезу, сматрајући да је то волшебник који врши враџбине по пустињи. И упиташе старца ко је он и како се зове, а старац одговори:
– Хришћанин сам; зовем се Зосима.
Они га онда везаше и у град одведоше. Кнез, севши на судиште, упита га каквим је то волшебништвом и мађијама опчинио звери, те живи међу њима неповређен и разговара с њима као са људима. Зосима му одговори:
– Ја не живим у пустињи ради враџбине, него, будући хришћанин, нисам могао живети у граду са неверницима. Отишао сам у пустињу, волећи више да будем са зверима него са злим људима – непријатељима Господа мог Исуса Христа. Имајући као пример живота живот других хришћана, светих отаца који се повукоше из света и живљаху у пустињи, и ја се труђах да их подражавам према својим моћима. А Бог, који зна слуге Своје и промишља о њима, по доброти Својој постара се и о мени, те ми на утеху моју покори дивље звери, и ја живим с њима радујући се о Господу и сву наду своју положивши на Њега.
На то кнез рече:
– Тако, дакле, зли старче, ти поштујеш Назарећанина? Добро, ја свакако треба да идем у Назарет, па ћу те тамо жестоко мучити, да се или одрекнеш Назарећанина, или да у љутим мукама изгубиш живот. Поред тога, и Назарећани ће се уплашити видевши твоје муке.
И посла кнез испред себе у Назарет светог Зосиму окована, па потом и сам отпутова тамо.
Одредивши време за суђење, Дометијан изведе преда се Зосиму и рече му:
– Испричај нам о свом волшебништву, на који си начин опчинио звери!
У одговор на то, Зосима поново изјави да је хришћанин. Тада кнез нареди да га стрмоглавце обесе, да му велики камен вежу о врат, па да му железним ноктима стружу тело. Потом кнез поново затражи од њега да исприча о својим враџбинама. Зосима одговори:
– Христос, Бог мој, Он ми посла звери на утеху у пустињи.
Кнез на то рече:
– Ако звери слушају твог Бога, онда нареди да један звер дође овамо, па ћемо сви примити твоју веру.
Зосима подиже чесне руке своје ка небу и помоли се, говорећи:
– Господе Исусе Христе, Сине Божији, послушај мене, слугу Твога, и пошљи овамо страшнога лава да ми послужи!
И одједном утрча у град страшан лав, те се сви разбегоше кад га угледаше. А лав, пришавши Зосими, потури своју главу под камен који висијаше о врату мученика, да би му олакшао терет.
Тада кнез, који беше побегао на градски бедем, повика Зосими:
– Зосимо, укроти звера, па ћемо те одвезати!
Зосима нареди зверу да буде кротак, те кнез нареди да светитеља одвежу, желећи да га пошаље цару. Међутим, Зосима се помоли Богу и предаде дух свој, а лав отиде у пустињу.
Хришћани чесно погребоше тело светитељево, славећи Оца и Сина и Светога Духа, слављеног вавек. Амин.