Археолози су у Јерусалиму пронашли доказе који подржавају библијску тврдњу да је пре 2.000 година у близини места Христовог распећа и гробнице постојао врт са маслинама и виновом лозом. Ово откриће, до којег је дошло током археолошких ископавања испод Храмa Васкрсења Христовог, поклапа се са описом из Јеванђеља по Јовану.
Како преноси "The times of Israel" , тим археолога, предвођен професором Франческом Романом Стазолом са Универзитета Сапијенца у Риму, током реновирања пода Храмa Васкрсења Христовог у 2019. години, пронашао је археоботаничке доказе - остатке маслиновог дрвећа и винове лозе. Анализа полена у узорцима прикупљеним испод древне базилике указује да ови налази потичу из периода пре Христа.
Радови на реновирању пода Цркве Гроба Светога, подигнуте на месту где је, према веровању, Христос разапет, сахрањен и васкрснуо, омогућили су археолозима да спроведу ископавања. Грчка православна патријаршија у Јерусалиму и друге заједнице које користе цркву дале су сагласност за ова истраживања.
Јеванђеље по светом Јовану наводи: „А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен. Ондје, дакле, због петка јудејскога, пошто бјеше близу гроб, положише Исуса. (Јн. 19, 41-42).“
Професор Стасола је истакао да, иако археолози раде на малим деловима цркве због великог броја ходочасника, нове технологије омогућавају реконструкцију шире слике. „Археоботанички налази су нам били посебно занимљиви, у светлу онога што се помиње у Јеванђељу по Јовану, чије податке сматра да је написао или прикупио неко ко је у то време познавао Јерусалим. Јеванђеље помиње зелену површину између Голготе и гроба, а ми смо идентификовали ова обрађена поља“, објаснио је он.
Ископавања су такође открила да је подручје на којем се налази црква првобитно било каменолом, који је касније претворен у пољопривредно земљиште са ниским каменим зидовима. Како је каменолом напуштан, у стени су клесане гробнице.
Иако радиокарбонско датирање још није спроведено како би се прецизно утврдила старост налаза, археолошки контекст и стратиграфско позиционирање снажно сугеришу да откривени остаци маслина и винове лозе потичу из прехришћанског периода, што додатно поткрепљује библијски наратив.
За Фондацију Пријатељ Божији: Н. Животин