Српска Православна Црква данас прославља Свету великомученицу Злату Мегленску, младу хришћанку која је 1795. године пострадала јер није хтела да се одрекне Христа, чак ни када су је мучитељи подвргли страшним мукама, а њени најближи молили да попусти и сачува живот. Житије Свете Злате забележио је Свети Никодим Светогорац, али место где почивају њене мошти дуго није било познато. Сада, више од два века касније, из њеног родног краја у северној Грчкој стиже вест која њено страдање чини посебно блиским: посмртни остаци, за које је после испитивања закључено да припадају Светој Злати, свечано су пренети у место у којем је рођена.

Остаци пронађени у близини старог храма

Грчки медији су о проналаску остатака известили крајем прошлог месеца, иако су они пронађени још пре неколико година, у близини рушевина старог храма Успења Пресвете Богородице, у пределу некадашње тврђаве у данашњем селу Хриси, у области Пела на северу Грчке. Ово место повезује се са родним крајем Свете Злате, која је у грчкој црквеној традицији позната као Света Хриси Мегленска.

Према саопштењу Едеске митрополије, кости су испитане у судскомедицинској служби у Солуну и у две специјализоване лабораторије у Немачкој. Резултати су указали на то да припадају младој жени, старој око 17 година, која је умрла приближно 1795. године. На костима су уочени и трагови тешких повреда, које црквени извори повезују са мучењима описаним у житију светитељке.

Научна испитивања сама по себи не могу да потврде идентитет одређене светитељке. Међутим, подударност налаза са подацима из житија и место проналаска навели су црквене власти да остатке повежу са Светом Златом.

Верност Христу и по цену живота

Рођена у сиромашној хришћанској породици, Злата је била веома млада када ју је један Турчин отео, желећи да је примора да прими ислам и постане његова жена. Обећавао јој је брак, али и претио мучењем ако одбије да се одрекне своје вере.

„Ја у Христа верујем, и Њему се клањам, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на ситне комаде исекли“, рекла је својим мучитељима.

Нису је поколебали ни дуготрајни притисци, ни претње, ни мучења. Посебно је болно било то што су и њени родитељи и сестре, уплашени за њен живот и под притиском мучитеља, молили Злату да се привидно одрекне Христа како би спасла себе и породицу. Али она није пристала ни на такав уступак.

„Кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје. Имам оца – Господа Исуса Христа, и мајку – Пресвету Богородицу, и браћу и сестре – светитеље и светитељке“, одговорила им је.

После вишемесечног мучења, Света Злата је у октобру 1795. године погубљена. Према њеном житију, хришћани су потом тајно сакупили делове њених моштију и сахранили их.

Свечани дочек моштију

Мошти за које се верује да припадају Светој Злати свечано су дочекане 12. октобра у селу Хриси, уочи празника светитељке који се у Грчкој прославља 13. октобра. У литији су пренете до храма посвећеног Светој Злати, где су их дочекали митрополит Едесе, Пеле и Алмопије Јоил, митрополит Навпактски Јеротеј, други архијереји, свештенство, монахиње и бројни верници. Свечаности су присуствовали и представници локалних власти, а богослужења су настављена и на сам празник.

Тако су посмртни остаци, за које се сматра да припадају Светој Злати, после више од два века стигли у њен родни крај, где се њено мученичко сведочанство и данас чува од заборава.

За Фондацију Пријатељ Божији: Ставро Василидос

Житије Свете великомученице Злате Мегленске можете прочитати ОВДЕ.