Љубав је постала ново златно теле, нови идол, нови лажни бог пред чијим ногама је модерном свету заповеђено да се поклони...

Ако прихватимо начин на који савремени свет дефинише „љубав”, онда бисмо морали да закључимо да Бог није љубав. Бог је свет. Он је огањ која прождире. Он је пут, истина и живот. Бог је много тога. Али Он није „љубав“. Бар не према начину на који свет злоупотребљава реч „љубав“. Ако је љубав оно што двоје људи осећају када се „заљубе“, онда Бог није љубав.

-Ако је љубав моћна емоција која тече кроз срца двоје људи који „воде љубав“, онда Бог није љубав.
-Ако је љубав оно што осећате када дубоко желите да имате другу особу у својој близини, а не можете да замислите да будете без те особе, онда Бог није љубав.
-Бог није осећање. Бог није емоција. Бог није жеља. Дакле, Бог није љубав. - Бар не према начину на који свет злоупотребљава реч „љубав“.
Младић и девојка се „заљубљују”. Шта то значи? То значи да су они једно у другом видели некога ко ће им обезбедити испуњење свих њихових физичких и емоционалних потреба. Али свака особа брине о својим потребама. То није љубав према другоме. Друга особа постаје средство за моје задовољство. А ако је љубав исто што и пожуда, онда Бог није љубав.

Златно теле

Пре више од 3000 година ђаво је убедио Израелце да обожавају златно теле у пустињи. Знао је име које су користили за Бога и није тражио да га мењају. Није рекао: „Престани да обожаваш свог Бога, и почни да се молиш Валу, или Молоху, или неком другом богу. Уместо тога, он их је само убедио да поставе идола коме ће се клањати уместо Богу.
Ђаво их је пустио да Именом Божијим називају то златно теле, и да задрже исто свештенство као што су имали и раније. Променом дефиниције само једне речи, Израелци су пали у идолопоклонство.
У културама у којима је хиндуистичка религија популарна, људи и данас настављају да обожавају краве. Али међу културама које су више традиционално хришћанске, ђаво мора да има мало другачији приступ. Поставити златно теле и назвати га „ГОСПОД“ није довољно суптилно да превари већину људи.

Дакле, уместо да редефинишете реч „ГОСПОД“ или реч „БОГ“, зашто једноставно не редефинишете реч која је блиско идентификована са Богом?

Редефинисање љубави

Један од најомиљенијих одломака у Библији је 1. Јованова 4:8, који експлицитно каже:

"... Бог је љубав."

И наравно, Свето Писмо говори истинито. Али ова истина је од помоћи само онима који знају шта је љубав. Ако читалац мисли да је љубав осећање, или да је љубав секс, онда ће изговарајући: „Бог је љубав“ - само изазвати забуну.

Ђаво је редефинисао реч "љубав" у њену потпуну супротност. Моћи зла су нас увериле да љубав нема никакве везе са стрпљењем, личном одговорношћу или самопожртвовањем. „Љубав” је тако постала ново златно теле, нови идол, нови лажни бог, пред чијим ногама је модерном свету заповеђено да се поклони.

Хранимо се сталном лажи о томе шта значи „волети“. А онда нас заговорници пакла бездушно подсећају да је „Бог љубав“. Овим лингвистичким омаловажавањем, они нам говоре да је Бог Бог пожуда, себичност и содомија. Али ако је то оно што „љубав“ јесте, онда је то управо оно што Бог није. Јер ако се клањамо таквој „љубави“, онда то није ништа друго до идолопоклонство. То се не разликује од обожавања статуе златног телета, и давања јој имена „Исус“.

„Исус спасава“, кажете? Па не, овај не може да спасе. Не овакав "Исус".
„Бог је љубав“, кажете? Па, не, он дефинитивно није. Не оваква "љубав".

Реч „љубав“ се у Светом писму користи више од три стотине пута. Библија говори о љубави тако често и тако опширно, да не можемо себи дозволити да је занемаримо. Једини разуман начин деловања је да се покајемо. Морамо да се покајемо због начина на који смо злоупотребили реч „љубав“. Морамо да се покајемо за своје идолопоклонство.

Шта је љубав?

У Светом писму, Свети Дух је надахнуо апостола Павла да у 1. Посланици Коринћанима (13:4-6), напише шта је заправо љубав:

-Љубав је стрпљива
-Љубав је лепа
-Љубав не завиди
-Љубав се не хвали
-Љубав није поносна
-Љубав не обешчашћује друге
-Љубав није себична
-Љубав се не љути лако
-Љубав не води евиденцију о неправдама
-Љубав не ужива у злу
-Љубав се радује истини

Прегледајући ову листу, веома је тешко видети како било шта у модерним покретима „слободне љубави“ или „ЛГБТ“ покрета има везе са истинском љубављу. Реците неком пару да је погрешно блудничити и неће бити ничега стрпљивог или љубазног у начину на који ће реаговати. Реците хомосексуалцима да немају право да спавају са ким желе и сами сазнајте какав ће бити њихов одговор.

Ако љубав није себична, зашто онда дају тако висок приоритет сопственом сексуалном задовољству? Ако љубав не ужива у злу, зашто они уживају у сваком облику сексуалне активности који је осуђен у Светом писму? Ако љубав није поносна, зашто праве хомосексуалне параде "поноса"?

Било да мушкарац спава са својом девојком, или спава са другим мушкарцем, његови поступци немају никакве везе са "љубављу". Његова дела су нестрпљива, нељубазна и срамотна за друге. Он је завидан, егоцентричан и поносан. Он ужива у злу, а одбацује истину. А ако га подсетите на ово, он се врло лако наљути. Ово није љубав. Ово је супротно од љубави.

Ко је љубав?

Ако заиста разумемо љубав, онда говоримо истинито када кажемо: „Бог је љубав“.

Христос је Бог. Дакле, Христос је Љубав. То значи да је Љубав постала човек који је ходао са нама по земљи. Љубав се суочила са грешницима. Љубав је говорила људима да се покају. Љубав је говорила људима да воле једни друге. Љубав је упозорила људе да не греше.

Љубав је претила лажним учитељима, називајући их лицемерима, окреченим гробовима и змијама. Љубав се наљутила на људе којима је недостајало саосећања. Љубав је направила бич, срушила столове и истерала људе који су скрнавили храм.

Љубав је исцељивала болесне, давала вид слепима и васкрсавала мртве. Љубав је упозорила људе на пакао и обезбедила им пут да уђу у рај. Љубав је увек била добра, али љубав није увек била лепа.

Љубав је Васкрсење и Живот. Љубав обећава да ће сви они који je следе живети вечно.

Љубав је Алфа и Омега, почетак и крај. Љубав каже да ће сексуално неморални људи имати свој део у језеру које гори ватром и сумпором, што је друга смрт.

Љубав је стрпљива, дајући нам многе могућности за покајање. А ако се покајемо, онда ћемо се вечно радовати са Њом на небу. Али они који одбијају да се покају биће на крају бачени у вечни пламен пакла.

Љубав мора да влада, док љубав не стави све непријатеље под Своје ноге.

И ово ће заиста бити тачка у којој љубав побеђује.

о. Џозеф Глисон, Православна црква у Омахи, Илиноис,
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Никола Животин
Извор: russian-faith.com